Jedete samo bananu za doručak? Evo zašto biste joj dodali još dve namirnice

Banana je praktična, ukusna i hranljiva, pa je mnogima najbrži doručak kada nemaju vremena. Ipak, jedna banana teško može da obezbedi dovoljno proteina i masti da bi nas dugo držala sitim. To ne znači da je treba izbegavati, već da je korisno pravilno je kombinovati.

Povod da proverimo koliko je ovakav doručak zaista dobar bila je objava na društvenim mrežama u kojoj jedna osoba navodi da je pune dve godine svakog jutra jela samo bananu. Lično iskustvo može da zvuči uverljivo, ali ne predstavlja dokaz da je isti izbor dobar za svakoga.

Banana sadrži ugljene hidrate, prirodne šećere, vlakna, kalijum i vitamin B6, pa organizmu može brzo da obezbedi energiju. Međutim, ako je pojedemo samu, moguće je da ćemo ubrzo ponovo osetiti glad.

Razlog nije to što je banana nezdrava, već što sadrži malo proteina i gotovo nimalo masti, hranljivih materija koje doprinose dužem osećaju sitosti.

Da li banana naglo podiže šećer u krvi?

Banana sadrži prirodne šećere i skrob, ali i vlakna koja usporavaju varenje. Zato njen uticaj na šećer u krvi nije isti kao uticaj slatkiša, soka ili peciva napravljenog od belog brašna.

Važna je i zrelost ploda. Manje zrela banana sadrži više skroba, uključujući rezistentni skrob, dok se sazrevanjem deo skroba pretvara u šećere. Veoma zrela banana zato može nešto brže da podigne nivo glukoze u krvi nego zelenija.

Reakcija ipak nije ista kod svih. Zavisi od veličine i zrelosti banane, ostatka obroka, fizičke aktivnosti, kao i od toga da li osoba ima insulinsku rezistenciju ili dijabetes.

Zdrava osoba ne mora da strahuje od banane pojedene na prazan stomak. Tvrdnje da je takva navika sama po sebi štetna ili da obavezno izaziva nagli „pad šećera“ nemaju dovoljno naučnog osnova. Problem je pre u tome što sama banana mnogima neće biti dovoljna da ostanu siti do ručka.

Šta se dobija dodavanjem proteina i zdravih masti

Obrok koji, pored ugljenih hidrata, sadrži proteine, masti i dodatna vlakna sporije se vari i uglavnom obezbeđuje postepenije oslobađanje energije. Proteini posebno doprinose sitosti, mada njihov efekat zavisi od količine, sastava celog obroka i individualnih potreba.

Bananu zato možemo da kombinujemo sa:

• običnim ili grčkim jogurtom i šakom oraha
• ovsenim pahuljicama, jogurtom i semenkama
• puterom od kikirikija ili badema bez dodatog šećera
• mladim sirom i nekoliko badema
• kefirom i chia ili mlevenim lanenim semenom
• jajima, dok banana može da bude voćni deo doručka

Banana je dobar početak, ali najčešće nije ceo obrok

Banana može da bude zdrav deo doručka ili praktična užina. Ipak, za većinu ljudi jedna banana nije nutritivno kompletan doručak, naročito ako do sledećeg obroka treba da prođe nekoliko sati.

Osoba koja se posle nje oseća sito i ima dovoljno energije ne mora zbog toga da brine. Ali ako se glad, umor ili želja za slatkišima jave već sredinom prepodneva, rešenje nije izbacivanje banane. Dovoljno je da joj se dodaju izvor proteina i mala količina zdravih masti, kako bi doručak bio zasitniji i bolje izbalansiran.

(eKlinika.rs)