Ishrana kod ekcema: Šta može da pomogne i koje namirnice treba izbegavati

Mleko, jaja ili gluten nisu okidači ekcema kod svih ljudi, pa njihovo izbacivanje iz jelovnika često ne donosi očekivano olakšanje. Raznovrsna ishrana podržava zdravlje, dok posebne dijete imaju smisla samo kada postoji jasan razlog i stručna preporuka.

Kompleksna veza između ekcema i ishrane

Svrab, suvoća, crvenilo i ponovljena pogoršanja ekcema često navode ljude da uzrok potraže u hrani. Ipak, ne postoji univerzalna dijeta koja može da kontroliše ekcem kod svih osoba. Namirnica koja jednoj osobi izaziva alergijsku reakciju drugoj može da bude važan i bezbedan deo svakodnevne ishrane.

Ekcem obuhvata više oblika zapaljenskih promena na koži, a preporuke o ishrani najčešće se odnose na atopijski dermatitis. Kod ove bolesti alergija na hranu može da postoji istovremeno sa kožnim tegobama, ali to ne znači da je hrana njihov glavni uzrok. Čak i kada postoji potvrđena alergija, izbegavanje odgovarajuće namirnice obično nije dovoljno da se atopijski dermatitis povuče.

Da li hrana izaziva ekcem ili samo prati pogoršanje

Važno je da razlikujemo alergiju na hranu od pretpostavke da određeni obrok pogoršava kožu. Atopijski dermatitis ima promenljiv tok, pa pogoršanje posle jela ne dokazuje da ga je taj obrok izazvao. Na stanje kože mogu da utiču i stres, znojenje, sredstva za pranje, kozmetički proizvodi, alergeni iz okruženja i nedovoljna nega. Zbog toga procena mogućih okidača treba da obuhvati više od jelovnika.

Ako sumnjate na vezu sa hranom, beležite šta ste jeli, kada su se simptomi pojavili i šta se još menjalo tog dana. Takav dnevnik može da pomogne u razgovoru sa dermatologom ili alergologom, ali ne može sam da potvrdi alergiju.

Mediteranska ishrana može da bude dobra osnova jelovnika

Mediteranski način ishrane podrazumeva raznovrsne obroke sa dosta povrća, voća, mahunarki, integralnih žitarica i maslinovog ulja, uz ribu i druge izvore proteina. Orašasti plodovi mogu da budu deo takvog jelovnika ako osoba nije alergična na njih.

Ovakav pristup može da bude praktična osnova uravnotežene ishrane. Međutim, nije dokazano da mediteranska dijeta sama po sebi leči ekcem ili pouzdano sprečava njegova pogoršanja.

Sličan oprez važi i za „antiinflamatornu ishranu”. Taj naziv obično opisuje jelovnik bogat biljnim namirnicama i nezasićenim mastima, uz manje izrazito prerađenih proizvoda. Ne označava jednu standardizovanu dijetu sa potvrđenim terapijskim delovanjem na ekcem.

Koje namirnice mogu da budu deo raznovrsne ishrane

Ako ne postoje potvrđene alergije ili druga medicinska ograničenja, jelovnik može da sadrži:

• povrće i voće različitih boja
• integralne žitarice i mahunarke
• ribu, jaja, nemasno meso i druge izvore proteina
• maslinovo ulje, semenke i orašaste plodove
• mleko i mlečne proizvode, ako ih osoba dobro podnosi.

Masna riba, poput sardine, skuše i lososa, obezbeđuje omega-3 masne kiseline. Jabuke, bobičasto voće, crni luk i brokoli sadrže različita biljna jedinjenja, među kojima je i kvercetin.

Ipak, prisustvo sastojka sa potencijalnim protivupalnim delovanjem ne znači da određena namirnica može da ublaži ekcem. Laboratorijski nalazi o kvercetinu i sličnim jedinjenjima nisu isto što i dokaz delotvornosti kod ljudi.

Probiotici i ekcem: Šta je pokazala klinička studija

Odnos crevnog mikrobioma i zdravlja kože predmet je brojnih istraživanja. Zbog toga se ispituje i da li određeni probiotski sojevi mogu da pomognu osobama sa atopijskim dermatitisom.

U randomizovanoj, dvostruko slepoj kliničkoj studiji objavljenoj 2018. godine u časopisu JAMA Dermatology učestvovalo je 50 dece uzrasta od četiri do 17 godina sa umerenim atopijskim dermatitisom. Tokom 12 nedelja jedna grupa dobijala je određenu kombinaciju tri probiotska soja, a druga placebo.

Kod dece koja su dobijala ispitivani preparat zabeleženo je veće smanjenje težine bolesti i manje dana primene lokalnih kortikosteroida zbog pogoršanja. Međutim, studija je bila mala, a rezultati se odnose na konkretnu kombinaciju sojeva. Ne možemo da zaključimo da svaki probiotik, jogurt ili kefir ima isti efekat.

Šira analiza istraživanja nije pokazala ubedljivu korist probiotika za simptome koje procenjuju sami pacijenti ili roditelji, pa nema dovoljno osnova da se preporuče kao rutinska terapija za ekcem. Jogurt i kefir mogu da budu deo jelovnika ako ih osoba podnosi, ali ne treba da zamene propisano lečenje.

Eliminaciona dijeta nije prvi korak u lečenju ekcema

Eliminaciona dijeta podrazumeva da se određena namirnica privremeno izostavi, a zatim se procenjuje da li postoji jasna veza sa simptomima. Takav postupak zahteva plan i stručni nadzor, posebno kod dece.

Sistematski pregled i metaanaliza iz 2022. godine, koji su obuhvatili 10 randomizovanih studija sa ukupno 599 učesnika, pokazali su da izbacivanje namirnica može da donese malo poboljšanje ekcema. Međutim, pouzdanost dokaza bila je niska, a korist možda nije dovoljno velika da bude značajna u svakodnevnom životu.

Stručne smernice zato ne preporučuju rutinske eliminacione dijete kao način lečenja atopijskog dermatitisa. Nepotrebna ograničenja mogu da dovedu do nedovoljnog unosa hranljivih materija, a kod pojedine dece i do gubitka tolerancije na hranu koju su ranije jela bez reakcije.

Nemojte samostalno da izbacujete više grupa namirnica, posebno iz dečjeg jelovnika. Ako postoji opravdana sumnja na alergiju, lekar određuje dalju procenu, a dijetetičar pomaže da ishrana ostane nutritivno potpuna.

Kada treba da izbegavate mleko, jaja, pšenicu ili orašaste plodove

Među čestim alergenima iz hrane nalaze se kravlje mleko, jaja, kikiriki, orašasti plodovi, soja, pšenica, riba i morski plodovi. Ipak, sama dijagnoza ekcema nije razlog da sve ove namirnice nestanu iz jelovnika. Važno je i da pozitivan alergološki test ne znači automatski da osoba ima klinički značajnu alergiju. Rezultat treba da se tumači zajedno sa opisom reakcije i drugim nalazima.

Ako su se posle određene hrane pojavili koprivnjača, otok ili druge neposredne reakcije, nemojte da je ponovo uvodite kod kuće radi „provere”. Dalji postupak treba da odredi alergolog.

Bezglutenska ishrana ima smisla kada postoji medicinski razlog

Ekcem sam po sebi nije razlog za bezglutensku dijetu. Izbegavanje glutena neophodno je kod celijakije, dok alergija na pšenicu zahteva poseban plan izbegavanja alergena.

Ako lekar sumnja na celijakiju, nemojte da izbacujete gluten pre dijagnostičke obrade, jer to može da oteža tumačenje rezultata. Bez potvrđenog razloga nema potrebe da pšenicu, raž i ječam automatski zamenjujete bezglutenskim proizvodima.

Ishrana je podrška, a ne zamena za negu i terapiju

Najkorisniji pristup podrazumeva raznovrsnu ishranu, izbegavanje potvrđenih alergena i praćenje ličnih okidača uz stručnu pomoć. Nema potrebe da unapred zabranjujete mlečne proizvode, gluten, paradajz ili druge namirnice samo zato što imate ekcem.

Redovna nega kože i terapija koju je preporučio dermatolog ostaju osnova kontrole bolesti. Ako ekcem uprkos lečenju traje ili se često pogoršava, potrebno je da se preispita plan lečenja, umesto da jelovnik postaje sve restriktivniji.

(eKlinika.rs)