Namirnice bez glutena dugo su hvaljene kao način da obezbedimo dodatnu energiju, izlečimo bolove u stomaku, nadutost, prevaziđemo osećaj umora. Nova studija otkriva drugačiju stranu ovog proteina i naglašava da su namirnice koje se prodaju pod oznakom „bez glutena“ često prepune šećera, bogate kalorijama, a siromašne esencijalnim hranljivim materijama kao što su vlakana i proteini.
Više kalorija, manje proteina
Istraživanje objavljeno u časopisu Plant Foods for Human Nutrition, ispitivalo je 39 proizvoda sa oznakom „bez glutena“ i uporedilo ih sa namirnicama sa glutenom. Zapaženo je da namirnice bez glutena imaju dosta veći sadržaj šećera, više kalorija i manje korisnih proteina u odnosu na proizvode sa glutenom.
Nova studija tvrdi da za osobe koje nemaju osetljivost na gluten ili celijakiju izbacivanje glutena iz ishrane nije uvek dobro rešenje. Studija iz 2021. godini navodi da je kod 81 odsto osoba, posle dve godine praktikovanja bezglutenske dijete, došlo do povećanja telesne težine.
Namirnice bez glutena uglavnom se savetuju kod pojačane osetljivosti intolerancije na gluten. Kada organizam ne može da razgradi ovaj protein u žitaricama kao što su pšenica, ječam i raž. Ovaj poremećaj nije celijakija – autoimuna bolest kada pacijenti ne smeju da konzumiraju gluten. Za pacijente sa celijakijom ključno je da izbace gluten, ali u isto vreme i da pažljivo čitaju etikete namirnica.
Nedostaju nerastvorljiva vlakna
Bezglutenske namirnice nemaju dovoljno bitnih hranjivih materija, vlakana i proteina, tvrdi molekularni biolog prof. Sachin Rustgi, Clemson University.
– Proizvođači često nastoje da ovu manu kompenzuju dodatkom suplemenata, određenih dijetetskih vlakna posle čega je ipak moguće da dođe do otežanog varenja proteina – kaže Rustgi.
Proizvodima bez glutena koji ne sadrže pšenicu, raž, ječam i ovas nedostaju arabinoksilani, to jest nerastvorljivog vlakna koja pomažu lakše varenje hrane, podstiču pokrete creva i na taj način pružaju mogućnost redovnog pražnjenja creva.
Visokoglikemijske namirnice
Naši stručnjaci navode i da neki gluten free proizvodi kao zamenu za pšenično brašno, sadrže dodatke na bazi krompirovog ili kukuruznog skroba, neretko i pirinač, što ih svrstava u red visokoglikemijskih namirnica. Prema nekim podacima, oko 18 odsto ljudi kupuje gluten free proizvode, dok samo 1 odsto osoba pati od celijakije.
Zdrava osoba sa stabilnom genetskom crevnom florom nema potrebe za redukcijom glutena, jer izbacivanje glutena ne znači, kako objašnjavaju stručnjaci, isključiti samo pšenicu iz ishrane. Osoba koja dobro podnosi gluten, isključivanjem iz ishrane proizvoda s glutenom, neće postići poboljšanje koje će uticati na bolju energiju i apsorpciju minerala ili celokupno zdravlje, tvrde ovi stručnjaci.
Oboleli od celijakije koji ne smeju da koriste gluten, najsigurniji su kada namirnice kupuju u sirovom, neprerađenom obliku i kada ih spremaju sami u domaćinstvu. Mnogim namirnicama se u toku industrijske prerade često dodaje gluten kroz različite aditive, boje, pojačivače ukusa, zgušnjivače, soseve. U restoranima mnoga jela dolaze u kontakt sa pšeničnim brašnom i hlebom.
Namirnice bez glutena označene su natpisom “bez glutena“ i/ili simbolom precrtanog klasa pšenice ispod koga je registracioni broj licence. Oboleli moraju biti oprezni u izboru namirnica i zbog moguće kontaminacije prilikom transporta, skladištenja i izlaganja u prodaji.
