Naslovna / Ishrana

Hašimoto i celijakija idu „ruku pod ruku”, stanje se kontroliše ishranom: Jedan bujon je eliksir, kaže dijetetičar Aleksandra Lišanin

Piše: Danijela Tadić|7:00 - 16. 01. 2025.

– Nije, ipak, tačno da osobe sa HT nisu u mogućnosti da regulišu telesnu težinu. Jedan od ciljeva dijetoterapije jeste gubitak kilograma i najveći broj pacijenata u tome uspe – kaže specijalista javnog zdravlja Aleksandra Lišanin

Hašimoto ishrana Dijetoterapija se mora planirati individualno i to je jedini adekvatan način da se pomogne oboleloj osobi Foto: Shutterstock/ Aleksandra Lišanin lična arhiva

Hašimoto (Hashimoto) tiroiditis je autoimuna bolest koja uništava ćelije štitaste žlezde imunim procesima posredovanim ćelijama i antitelima. Najčešći je uzrok hipotireoze u razvijenim zemljama i bolest koja izaziva simptome kao što su: stalni umor, gojaznost, gubitak snage i volje za aktivnostima, nemogućnost koncentracije, oticanje, loša probava i različiti bolovi. Nije nužno da osoba koja boluje od Hašimoto tiroiditisa ima višak kilograma, simptomi mogu da se dobro kontrolišu ishranom prilagođenoj ličnim potrebama pacijenta. Postoje određene smernice, ali nema univerzalne preporuke o načinu ishrane pacijenata sa Hašimoto tiroiditisom.

Šta se preporučuje u ishrani kod Hašimoto tiroiditisa?

Anemija je takođe jedan od simptoma Hašimo tiroiditis (HT), pojedina istraživanja navode da je 30 do 40 odsto pacijenata sa HT malokrvno, samim tim ali i zbog bolje kontrole simptoma bolesti odgovarajuća ishrana je jedan od stubova lečenja ove bolesti, navode dijetetičari. I pored svega mnogi pacijenti koji pate od Hašimota ne znaju kako mogu da ishranom umanje simptome bolesti i često se pitaju: „Šta da jedem?”

– U ishrani osoba sa Hašimotom treba da budu zastupljene visokoproteinske namirnice poput mesa, naročito crvenog, ili ribe. Takođe neophodno je konzumirati dovoljne količine kvalitetnih masti i ulja, poput maslinovog ili kokosovog ulja, na primer. Fermentisane namirnice kao što je kiseli kupus takođe su blagotvorne, a bujon od kostiju jedan je od najznačajnijih eliksira jer pomaže rešavanju propustljivih creva, regeneriše hrskavicu, umanjuje bol u zglobovima – kaže za portal eKlinika specijalista javnog zdravlja dijetetičar Aleksandra Lišanin.

Test intolerancije ili eliminaciona dijeta, koje namirnice je potrebno izbegavati?

Kada je reč o Hašimotu pojedini stručnjaci savetuju pacijentima da urade test intolerancije na namirnice, Aleksandra Lišanin ipak navodi da njeno iskustvo sa testovima intolerancije nije zadovoljavajuće.

– Kada su se pojavili na tržištu zaista sam bila srećna, jer sam mislila da će nam rezultati ovih testova skratiti put lečenja. Nažalost, pokazalo se da se moramo vratiti na standardnu eliminacionu dijetu, kao početnu osnovu lečenja i da se na testove te vrste, ne možemo osloniti. Moguće je da neko ima drugačije iskustvo, ovo je moje. Kao opštu preporuku, ljudima koji smatraju da mogu imati genetsku predispoziciju za razvoj Hašimota, rekla bih da treba maksimalno da izbegavaju koncentrovane ugljene hidrate, proste šećere naročito, gluten, mleko, industrijske prehrambene proizvode svih vrsta i komercijalna ulja i masti (zejtin, margarin). Ipak, dijetoterapija se mora planirati individualno i to je jedini adekvatan način da se pomogne oboleloj osobi – naglašava Lišanin.

Krstašice-kupusnjače mogu biti problem u specifičnim okolnostima

Često se navodi da je potrebno da pacijenti sa Hašimotom svedu na minimum unos kupusa, kelja, brokolija. Lišanin objašnjava da krstašice-kupusnjače mogu biti problem u specifičnim okolnostima.

– Ipak, to su visokovredne namirnice koje sadrže obilje antioksidativnih jedinjenja, raznih mikronutrijenata, sumpornih materija neophodnih za lečenje jer deluju antiinflamatorno. Ono što se može preporučiti jeste da ih pacijenti konzumiraju kao termički obrađene u umerenoj količini – dodaje Lišanin.

Savetuje se i testiranje na celijakiju

Pacijentima sa Hašimoto tiroiditisom savetuje se i dijeta bez glutena, jer neka istraživanja navode da Hašimotu kod mnogih osoba prethodi celijakija. Sagovornica portala eKlinika navodi da ukoliko zdravstveno stanje pacijenta i ostale okolnosti dozvole, ona primenjuje vrlo restriktivnu eliminacionu dijetu na samom početku lečenja.

– Ona podrazumeva isključivanje namirnica koje smo naveli. Ali moram da naglasim da se i najjednostavnija eliminaciona ili bilo koja druga dijeta mora krajnje pažljivo prilagoditi svakom pojedinačnom pacijentu. Prethodno se moraju obaviti detaljne analize, savetovati endokrinologa, proceniti fizičke i materijalne mogućnosti pacijenta. Nakon inicijalne eliminacione dijete, potrebno je postepeno i pažljivo sprovesti implementaciju određenih namirnica. Celijakija i HT idu pod ruku. Savetuje se testiranje na celijakiju ukoliko se postavi dijagnoza HT. Međutim, i bez postavljene dijagnoze, adekvatno isplanirana dijetoterapija od strane iskusnog dijetetičara, značajno pomaže u lečenju – precizira Aleksandra Lišanin.

Hašimoto i regulacija telesne težine

Hašimoto se kod pacijenata ispoljava i dodatnim kilogramima ili i gojaznošću. Aleksandra Lišanin objašnjava da nije nužno da pacijenti sa HT budu gojazni, iako većina pacijenata sa ovom oboljenjem ima višak kilograma.

– Nema naročitih pravila kojom brzinom dolazi do nagomilavanja kilograma, a što se tiče „lepljenja kilograma“, moramo imati u vidu da HT ide pod ruku sa pojedinim metaboličkim poremećajima, najčešće insulinskom rezistencijom što onda lako objašnjava ovaj fenomen. Nije, ipak, tačno da osobe sa HT nisu u mogućnosti da regulišu telesnu težinu. Jedan od ciljeva dijetoterapije jeste gubitak kilograma i najveći broj pacijenata u tome uspe – ističe Lišanin.

Vitamin D, selen, jod

Sagovornica portala eKlinika nas podseća da je kod Hašimoto tiroiditisa, kao i kod većine bolesti sastavni deo lečenja i promena životnog stila bitna je odgovarajuća fizička aktivnost, kontrola stresa, redovan san.

– Najznačajniji alat u promeni životnog stila je ishrana ali i ostali alati poput ovih koje smo naveli. Danas je, na sreću, suplementacija vitamina D i selena opšteprihvaćena u dijetoterapiji kod HT. Nekada to nije bilo tako i vođene su mnoge borbe na stručnom nivou kako bi se ne samo ti, već i drugi suplementi uvrstili u terapiju HT. Jod je, još uvek kontraverzan i ja ga ne primenjujem. Postoji dovoljno podataka koji govore u prilog tome da primena suplementacije joda dovodi do porasta autoimunih antitela štitaste žlezde. Uostalom, razlog za oslabljeni rad štitaste žlezde kod HT nije nedostatak joda – objašnjava Lišanin.

Ne postoje za sada zvanične preporuke

Aleksandra Lišanin naglašava da se odgovarajućom ishranom i eventualno suplementacijom, može se u velikoj meri prevenirati svako oboljenje. Hašimoto tireoiditis tu nije izuzetak.

– Ne postoje zvanične preporuke za sada, ali nadam se da ćemo u okviru Udruženja nutricionista-dijetetičara Srbije, uskoro napraviti smernice i preporuke za prevenciju, ishranu i suplementaciju kod HT. Nekolicina kolega entuzijasta i ja već radimo na tome, ali potrebno je vreme i ogroman trud da se posao privede kraju. Udruženju je neophodna saradnja, razumevanje i pomoć Ministarstva zdravlja i drugih vladinih organizacija kako bismo ove značajne projekte sproveli u praksu i na taj način omogućili našim građanima adekvatno lečenje, čiji neizostavni i izuzetno značajan deo mora biti dijetoterapija – navodi Lišanin.

Malo osoba se bavi načinom ishrane kod Hašimota

Aleksandra Lišanin dodaje da se susreće sa pacijentima koji već imaju veliko znanje o svojoj bolesti, dodaje da su to obično osobe koje su prethodno prošle mnogobrojne procedure, pile razne suplemente, redovno uzimale supstituciju Levotiroksina, prepisanu od strane endokrinologa ali im se stanje konstantno pogoršavalo.

– Uz sve to, mnogi od tih pacijenata su već uveli promene u svoju ishranu i svesni su većine stvari koje treba da promene ali im je potrebno vođstvo. Većina njih mi kaže da im je potrebna koordinacija u procesu lečenja – kaže Lišanin.

Sagovornica portala eKlinika kaže da za osobe obolele od HT nema univerzalne preporuke, jer svako lečenje mora da se planira individualno.

– Mnoge od tih postojećih preporuka potrebno je revidirati u odnosu na sadašnja saznanja i iskustva. Poseban problem je to što se veoma malo kolega, ne samo kod nas već i u svetu, bavi ishranom kod HT. Generalno, u dijetetiku se veoma malo ulaže jer nije profitabilna. Mnogo je profitabilnije ulagati u istraživanja lekova. Ipak, danas imamo dovoljno naučnih informacija i taj trend se menja, na sreću. Sada znamo da je dijetoterapija neophodan deo lečenja većine bolesti, pa i HT – zaključuje dijetetičar Aleksandra Lišanin.

Pre preuzimanja teksta sa našeg sajta obavezno pročitajte USLOVE KORIŠĆENJA. Posebno obratite pažnju na član 6. i 8.2.
TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Preporučujemo