Napravite domaći kefir: Nije dobar samo za probavu, već i za kosti i zube

Jogurt godinama važio za simbol dobre, ali kefir polako postaje favorit među nutricionistima i gastroenterolozima. Ovo fermentisano mlečno piće ima bogatiji sastav korisnih bakterija, lakše se vari i sadrži mnogo više aktivnih kultura koje pozitivno utiču na organizam.

Dobro raspoloženje i osećaj zadovoljstva posle obroka

Kefir vodi poreklo sa Kavkaza, gde se vekovima smatrao napitkom dugovečnosti. Njegovo ime potiče od turske reči „keyif“, što označava dobro raspoloženje i osećaj zadovoljstva nakon obroka. Upravo taj osećaj lakoće i energije mnogi ljudi primećuju već nakon nekoliko dana redovnog konzumiranja.

Za razliku od jogurta, koji se proizvodi uz pomoć nekoliko bakterijskih kultura, kefir nastaje fermentacijom kefirnih zrnaca posebne zajednice dobrih bakterija i kvasaca. Upravo zbog toga ima znatno širi spektar probiotičkog dejstva.

Zašto je kefir jači probiotik od jogurta

Kefir sadrži desetine različitih sojeva bakterija i kvasaca koji zajedno deluju na crevnu mikrofloru. Neka istraživanja pokazuju da kefir može da sadrži i više od 60 korisnih mikroorganizama, dok ih jogurt ima znatno manje.

Zbog toga kefir poboljšava varenje, pomaže obnavljanje crevne flore, doprinosi boljoj apsorpciji vitamina i minerala, jača imunitet, smanjuje nadutost i osećaj težine nakon obroka. Posebno je zanimljivo što probiotici iz kefira opstaju duže u digestivnom sistemu, pa imaju intenzivnije dejstvo na organizam.

Kefir i zdravlje creva: Veza koja utiče na ceo organizam

Savremena medicina sve više govori o povezanosti creva i opšteg zdravlja. Crevna flora utiče ne samo na varenje već i na raspoloženje, nivo energije, kvalitet sna i imunitet.

Redovno konzumiranje kefira može da bude korisno osobama koje imaju sindrom iritabilnih creva, spor metabolizam, probleme sa varenjem, česte nadutosti, kao i posledice terapije antibioticima. Fermentacijom se mlečni šećer laktoza razgrađuje, pa kefir često lakše podnose i osobe koje imaju problem sa varenjem mleka.

Manje poznata korist kefira koju mnogi zanemaruju

Pored poznatog uticaja na probavu, kefir može da bude saveznik i za zdravlje kože. Stručnjaci smatraju da balansirana crevna flora utiče na smanjenje upalnih procesa u organizmu, što se često odražava upravo na licu. Kod nekih ljudi, redovno konzumiranje kefira povezano je sa čistijom kožom, manjim pojavama akni, smanjenim crvenilom, boljom hidratacijom kože.

Razlog za to krije se u probioticima i vitaminima B grupe koji učestvuju u regeneraciji organizma.

Kefir čuva kosti i zube bolje nego što mislimo

Kefir obiluje kalcijumom, fosforom i vitaminom K2, koji igra važnu ulogu u pravilnom raspoređivanju kalcijuma u organizmu. Upravo zato kefir može da bude važan saveznik u prevenciji osteoporoze i očuvanju gustine kostiju, naročito kod starijih osoba i žena nakon menopauze.

Pored toga, proteini iz kefira doprinose očuvanju mišićne mase, što je posebno važno posle 40. godine.

Da li kefir pomaže imunitetu

Dobre bakterije iz kefira učestvuju u regulaciji imunološkog odgovora organizma. Kada je crevna flora u balansu, telo lakše reaguje na viruse, bakterije i upalne procese. Kefir može da bude odličan dodatak ishrani tokom sezonskih infekcija, oporavka nakon bolesti, perioda stresa,

iscrpljenosti organizma.

Neki stručnjaci smatraju da fermentisani proizvodi poput kefira imaju važnu ulogu u smanjenju hroničnih upala u telu.

Kako sami da napravite domaći kefir od kefirnih zrnaca

Pravljenje domaćeg kefira veoma je jednostavno, a potrebno vam je samo nekoliko sastojaka:

• 1 do 2 kašike kefirnih zrnaca
• 500 ml mleka
• staklena tegla
• plastična ili drvena kašika
• gaza ili lagani poklopac.

Postupak pripreme

U staklenu teglu sipajte mleko i dodajte kefirna zrnca. Teglu prekrijte gazom ili je lagano zatvorite kako bi vazduh mogao da cirkuliše. Ostavite na sobnoj temperaturi između 24 i 48 sati. Što duže stoji, kefir će biti gušći i kiseliji.

Kada fermentacija bude završena, procedite kefir kroz plastičnu cediljku. Zrnca ostaju u cediljki i odmah mogu ponovo da se koriste za novu turu. Pripremljeni fefir čuvajte u frižideru i popijte u narednih nekoliko dana.

Koliko kefira dnevno treba piti

Većina stručnjaka preporučuje jednu čašu dnevno, najbolje ujutru ili između obroka. Ako ga ranije niste pili, počnite sa manjim količinama kako bi se organizam postepeno navikao na povećan unos probiotika.

Kefir nije lek, ali jeste moćan saveznik zdravlja

Iako nije zamena ni za jednu terapiju, kefir predstavlja jednu od najvrednijih fermentisanih namirnica koje možemo da uključimo u svakodnevnu ishranu. Njegov bogat probiotski sastav, vitamini i minerali čine ga mnogo više od običnog mlečnog napitka.

Upravo zbog toga mnogi stručnjaci danas smatraju da kefir nije prolazni trend, već jedna od najkorisnijih tradicionalnih namirnica, koju moderno doba ponovo otkriva.

(eKlinika.rs)