Da li znate šta je rezistentni skrob i kako može da utiče na vašu probavu i nivo šećera u krvi

Ishrana sa malo natrijuma i dosta namirnica biljnog porekla jača crevnu floru, omogućava nesmetanu probavu i dobru kontrolu krvnog pritiska. Crevna mikrobiota, koja se često naziva crevna flora, predstavlja zajednicu mikroorganizama, kao što su bakterije, gljivice, virusi. Osim što pomažu u varenju, mikrobi nam obezbeđuju određene hranljive materije i oslobađaju supstance sa širokim spektrom delovanja na celo telo.

Veza između crevne flore i krvnog pritiska

Kada su mikroorganizmi iz crevne flore u dobroj ravnoteži, probava je bolja, telo ima dovoljno esencijalnih vitamina i jača imuni sistem. Američko udruženje za srce (American Heart Association) i stručnjaci Harvard Health navode da postoji mnoštvo dokaza koji potvrđuju vezu između crevne mikrobiote i krvnog pritiska.

Preporučujemo

Rad objavljen ove godine u časopisu Hypertension, potvrđuje već dobro poznate stavove lekara i nutricionista koji zagovaraju način ishrane bogat celovitim namirnicama biljnog porekla, vlaknima i sa manje natrijuma, kaže dr Frenk Hu, profesor nutricionizma i epidemiologije na Harvard T. H. Chan školi javnog zdravlja.

- Ishrana sa dosta natrijuma važan je uzrok povišenog krvnog pritiska i jedan od mehanizama koji je pokrenut delovanjem crevnog mikrobioma - navodi dr Hu. Istraživanja pokazuju da namirnice sa većim količinama soli smanjuju broj korisnih mikroba. Kada se štetni mikrobi razmnože u crevima, oni stvaraju razgradne proizvode i toksine koji podstiču upalu.

Prebiotici

- Kada korisni mikrobi prevladaju, njima su, ipak, potrebna vlakna kao hrana, naročito prebiotička vlakna, koja telo ne vari, već razgrađuje. Zato je ishrana koja obezbeđuje mešavinu zdravih vlakana iz povrća, voća, integralnih žitarica, pasulja, orašastih plodova i semenki veoma bitna - objašnjava dr Hu.

Prebiotička vlakna su hrana za dobre bakterije, fermentišu se u debelom crevu i predstavljaju „gorivo“ za korisne mikroorganizme. Tokom fermentacije formiraju se kratkolančane masne kiseline (butirat, acetat i propionat) ključne za zdravlje creva i celog organizma. Prebiotici podstiču rast postojećih korisnih mikroorganizama u digestivnom sistemu.

Rezistentni skrob

Stručnjaci napominju da je veoma vredan izvor prebiotičkih vlakana rezistentni skrob, koji se stvara u skrobnim namirnicama kada se skuvaju, a potom ohlade. Rezistentnog skroba ima u prohlađenom krompiru, pirinču, testenini, objašnjava dr Hu. Rezistentni skrob prolazi kroz tanko crevo, a kada stigne u debelo crevo, fermentišu ga crevne bakterije. Tokom ovog procesa nastaju kratkolančane masne kiseline koje hrane ćelije debelog creva, poboljšavaju zdravlje crevne sluznice, utiču na bolju kontrolu šećera u krvi i osećaj sitosti.

- Dobro nahranjene korisne bakterije formiraju acetat, propionat i butirat. Ova jedinjenja zatim cirkulišu kroz krvotok, gde stupaju u interakciju sa specifičnim receptorima na ćelijama koje pomažu u regulaciji krvnog pritiska - objašnjava dr Hu.

Polifenoli

Mnoge namirnice biljnog porekla, naročito bobičasto voće, čaj, kafa, kakao i ekstra-devičansko maslinovo ulje, bogate su jedinjenjima poznatim kao polifenoli.

- Polifenoli imaju pozitivan uticaj na sastav i funkciju mikrobioma. Kada se polifenoli metabolišu u crevima, stvaraju male molekule koji utiču na funkciju imunog i nervnog sistema. Rezultat je smanjenje upale i bolja funkcija krvnih sudova, što su dva važna činioca koja mogu doprineti boljoj kontroli krvnog pritiska - kaže dr Hu.

Probiotici

Probiotici se nalaze u fermentisanoj hrani i pićima i važni su za dobru funkciju crevne flore. Dr Hu predlaže da u ishranu uključimo sledeće proizvode:

Jogurt i kefir. Prilikom izbora jogurta ili kefira potražite natpis „sadrži žive kulture“, odnosno mikroorganizme koji, kada se unesu u dovoljnim količinama, jačaju digestivno zdravlje i imunitet.

Kombuha. Ovo je gazirano, kiselkasto i blago slatko piće od fermentisanog čaja, koje se često aromatizuje voćem i biljem. Preporuka je da se biraju proizvodi bez dodatog šećera.

Savetuju se i kiseli krastavci, kiseli kupus i drugo ukiseljeno povrće.

Preskočite suplemente

Dr Hu ne savetuje upotrebu suplemenata koji, kako objašnjava, nisu strogo regulisani, a količina živih bakterija može se znatno razlikovati od proizvoda do proizvoda.

- Određeni probiotički suplementi imaju skromne koristi za neka gastrointestinalna stanja. Malo je dokaza da su ti suplementi efikasni u prevenciji hroničnih bolesti poput hipertenzije. Umesto toga, savetujem da novac potrošite na zdravu ishranu koja je prirodno bogata prebioticima i probioticima - naglašava dr Hu.