Gorušicu i propadanje zuba nekada izaziva jedna vrsta kiseline koja se krije u konzervisanom povrću, sladoledu

Limun, grejpfrut i pomorandža neki su od glavnih izvora vitamina i antioksidanasa. Limunska kiselina prirodno se nalazi u citrusnom voću i daje mu karakterističan kiselkast ukus. Iako je limunska kiselina generalno bezbedna, važno je da razumemo moguće zdravstvene rizike prekomernog unosa limunske kiseline i izbegnemo moguću iritaciju želuca, gorušicu, oštećenje zubne gleđi i ranice u ustima kod osetljivih osoba.

Prirodna i industrijska limunska kiselina

Limunska kiselina u organizmu ima važnu ulogu u stvaranju energije kroz proces poznat kao Krebsov ciklus. Postoji prirodna limunska kiselina u limunu i drugim citrusima i industrijski proizvedena limunska kiselina koja se dobija procesom fermentacije. Široko se koristi kao konzervans, pojačivač ukusa i emulgator u proizvodima poput konzerviranog povrća, sladoleda i gaziranih pića. Veoma je rasprostranjena, ali je ne možemo uvek lako prepoznati kao prirodnu limunsku kiselinu. Problem je uglavnom u prekomernom i čestom unosu veoma kisele i industrijski prerađene hrane i pića, dok su normalne količine limunske kiseline iz voća uglavnom bezbedne i korisne.

Kod većine zdravih osoba umeren unos limunske kiseline, posebno iz prirodnih izvora poput citrusnog voća, ne predstavlja zdravstveni problem.

Da li je previše limunske kiseline štetno?

Kratak odgovor jeste da su umerene količine za većinu ljudi potpuno bezbedne. Međutim, kada unos postane prekomeran, mogu da se jave različite neželjene reakcije. Ljudsko telo je prilagođeno da preradi prirodne kiseline, ali stalni unos koncentrovane, industrijski proizvedene limunske kiseline može dodatno da optereti digestivni trakt i zube.

Uticaj na zdravlje zuba

Jedan od najbržih i najčešćih zdravstvenih rizika konzumacije limunske kiseline jeste oštećenje zubne gleđi, odnosno zaštitnog spoljašnjeg sloja zuba. Vremenom zbog toga dolazi do povećane osetljivosti zuba na toplo i hladno, žućkaste boje zuba, kao i većeg rizika od karijesa i propadanja zuba.

Bitno je da znamo da se zubna gleđ ne obnavlja. Promene su trajne i zahtevaju stomatološko lečenje.

Digestivne tegobe i iritacija

Želudac je prirodno kiseo, ali dodatni unos velikih količina limunske kiseline može da izazove značajnu nelagodnost. Kod osoba sa osetljivim želucem ili stanjima poput refluksa kiseline i gastroezofagealne refluksne bolesti (GERB), simptomi mogu da budu izraženiji.

Najčešće tegobe kod prekomernog unosa limunske kiseline u digestivnom sistemu su:

•  česta gorušica ili osećaj pečenja u grudima,
•  grčevi u stomaku i nadutost,
•  mučnina nakon konzumiranja kiselih napitaka,
•  pogoršanje čira na želucu.
• Ako često posežete za lekovima protiv kiseline nakon konzumiranja prerađenih grickalica ili gaziranih pića, moguće je da osećate posledice prekomernog unosa limunske kiseline, navode lekari.

Kako da prepoznamo znake preteranog unosa?

Praćenje reakcija organizma ključno je za prepoznavanje problema. Glavni znaci koji mogu da ukažu na neželjene efekte limunske kiseline su:

Ranice u ustima – visoka kiselost može da iritira meka tkiva usne duplje i dovede do afti ili upale desni.

Osetljivost kože – kod pojedinih osoba velike količine industrijski proizvedene limunske kiseline mogu da izazovu iritaciju kože ili osip.

Nelagodnost u zglobovima – iako ređe, postoje navodi da velike količine industrijske limunske kiseline mogu da doprinesu otoku ili ukočenosti zglobova kod osetljivih osoba.

Učestalo mokrenje ili iritacija bešike – veoma kisela ishrana može da iritira sluznicu mokraćne bešike i izazove nelagodnost ili češću potrebu za mokrenjem.

Limunska kiselina i zdravlje bubrega

Odnos između limunske kiseline i bubrega je složen. U pojedinim medicinskim situacijama citrati se čak koriste za sprečavanje stvaranja određenih vrsta kamena u bubregu. Međutim, kada se limunska kiselina unosi kroz visoko prerađenu hranu bogatu aditivima, potencijalne koristi mogu da budu umanjene zbog velike količine soli ili šećera.

Osobe koje imaju istoriju bubrežnih bolesti trebalo bi da se konsultuju sa lekarom kako bi razumele kako limunska kiselina utiče na njihovo stanje. Ravnoteža je najvažniji faktor kako bi ishrana podržavala, a ne narušavala funkciju organa.

Kako da kontrolišemo unos limunske kiseline?

 Pažljivo čitajte deklaracije – limunska kiselina često se nalazi u pakovanoj hrani, gaziranim i energetskim pićima.

 Isperite usta nakon jela – nakon konzumiranja veoma kisele hrane ili pića, isperite usta vodom kako biste neutralisali kiselinu i zaštitili gleđ.

Birajte celo voće – bolje je jesti celo citrusno voće nego piti industrijske voćne sokove. Vlakna iz voća usporavaju dejstvo kiseline i šećera.

Unosite dovoljno tečnosti – dovoljan unos vode pomaže organizmu da izbaci višak materija i održava zdravu pH ravnotežu.

(eKlinika)