Šta se zaista dešava u telu kada jedete više proteina? Stručnjaci otkrivaju i dobre i loše strane

Proteini su poslednjih godina postali gotovo sinonim za zdravu ishranu. Nalazimo ih u proteinskim napicima, čokoladicama, jogurtima, hlebu, pa čak i u testeninama. Mnogi povećavaju njihov unos u želji da smršaju, izgrade mišiće ili jednostavno jedu zdravije. Ali da li organizmu zaista prija više proteina i šta se zapravo dešava kada ih unosimo u većim količinama?

Stručnjaci kažu da odgovor nije jednostavan. Ishrana bogata proteinima može da donese brojne koristi, ali samo ako je prilagođena potrebama organizma. U suprotnom, može da izazove i neželjene posledice.

Duže ćete biti siti

Jedna od prvih promena koju mnogi primete jeste da ređe osećaju glad. Kada jedemo hranu bogatu proteinima, organizam luči hormone koji regulišu osećaj gladi i sitosti, poput GLP-1, zbog čega glad dolazi sporije nego nakon obroka bogatog ugljenim hidratima.

Osim toga, proteinska hrana često zahteva duže žvakanje, sporije se vari i duže ostaje u želucu, pa osećaj sitosti može da traje satima. Zbog toga mnogi ljudi spontano počnu da unose manje kalorija tokom dana.

Metabolizam može blago da se ubrza

Za razliku od masti i ugljenih hidrata, proteini zahtevaju više energije da bi ih organizam svario i iskoristio. Zbog toga se nakon proteinskog obroka troši nešto više kalorija nego nakon obroka koji sadrži pretežno ugljene hidrate ili masti.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da ovaj efekat nije veliki niti traje zauvek. Organizam se vremenom prilagođava, pa povećan unos proteina sam po sebi nije dovoljan za značajnije ubrzanje metabolizma ili mršavljenje.

Mišići se brže oporavljaju

Proteini obezbeđuju aminokiseline koje predstavljaju osnovni materijal za izgradnju mišića. Nakon treninga, posebno u prva dva dana, mišići efikasnije koriste aminokiseline za oporavak i obnovu oštećenih vlakana.

Zbog toga osobe koje redovno vežbaju često osećaju manje upale mišića, brže se oporavljaju između treninga i lakše održavaju mišićnu masu.

Više proteina nije dovoljno za povećanje mišićne mase

Jedna od najvećih zabluda jeste da će se mišići povećati samo zato što jedemo više proteina. To nije tačno.

Bez treninga snage organizam nema razlog da gradi novo mišićno tkivo. Tek kombinacija adekvatnog unosa proteina i redovnog vežbanja dovodi do postepenog povećanja mišićne mase, a taj proces traje mesecima. Drugim rečima, proteinski šejk neće zameniti trening.

Varenje može da se promeni

Neki ljudi tokom visokoproteinske ishrane primećuju zatvor ili druge tegobe sa varenjem. Najčešći razlog nije sam protein, već činjenica da se uz povećan unos mesa i mlečnih proizvoda često smanjuje unos voća, povrća, mahunarki i integralnih žitarica, odnosno vlakana koja su važna za normalan rad creva.

Stručnjaci zato preporučuju da se uz proteine unosi dovoljno biljnih namirnica i tečnosti.

Kada veći unos proteina može da optereti bubrege

Organizam ne može da skladišti višak proteina. Kada ih unesemo više nego što nam je potrebno, razgrađuje ih, a proizvodi tog procesa izlučuju se putem bubrega.

Kod zdravih ljudi bubrezi ovaj posao najčešće obavljaju bez problema. Međutim, kod osoba koje već imaju hroničnu bolest bubrega ili oslabljenu bubrežnu funkciju, prevelik unos proteina može dodatno da ih optereti. Zato se njima savetuje da ishranu prilagode uz pomoć lekara ili nutricioniste.

Nije svima potrebno isto

Koliko proteina je potrebno zavisi od godina, telesne mase, fizičke aktivnosti i  stanja. Rekreativac koji nekoliko puta nedeljno trenira nema iste potrebe kao profesionalni sportista, niti su potrebe starijih osoba iste kao kod mlađih.

Zato stručnjaci upozoravaju da visokoproteinska ishrana ne bi trebalo da postane univerzalni trend, već izbor prilagođen pojedincu. Na kraju, nije najvažnije koliko proteina unosimo, već odakle oni dolaze. Riba, jaja, mlečni proizvodi, mahunarke, orašasti plodovi i nemasno meso predstavljaju kvalitetnije izvore od prerađenih proizvoda koji se reklamiraju kao „proteinski”.

(eKlinika.rs)