Stalno vam je hladno, čak i na plus 35? Ovo mogu da budu uzroci

Dok većina ljudi tokom vrelih letnjih dana traži hladovinu, klima-uređaj ili osveženje u vodi, ima i onih koji nose tanku jaknu, zatvaraju prozor ili se žale da im je hladno. Ako ste među njima, verovatno ste više puta čuli da imate „slabu cirkulaciju“. Međutim, taj odgovor često nije dovoljan. Uporan osećaj hladnoće, naročito kada nije u skladu sa temperaturom okoline, može da bude signal da organizam pokušava da ukaže na određeni zdravstveni problem.

Naravno, neki ljudi su prirodno osetljiviji na hladnoću od drugih. Žene, osobe sitnije građe i stariji često imaju nižu toleranciju na niže temperature. Međutim, ako vam je hladno gotovo svakog dana, a ranije nije bilo tako, vredi obratiti pažnju i pokušati da otkrijete uzrok.

Kako telo reguliše temperaturu?

Naša telesna temperatura održava se u veoma uskom rasponu, bez obzira na to da li je napolju minus ili više od 35 stepeni. Za to je zadužen hipotalamus, deo mozga koji funkcioniše kao svojevrsni telesni termostat. Kada proceni da telo gubi toplotu, krvni sudovi se sužavaju kako bi se sačuvala toplota, a po potrebi dolazi i do drhtanja mišića, koje dodatno proizvodi energiju.

Kada je ovaj složeni sistem poremećen ili kada organizam nema dovoljno energije, kiseonika ili hormona koji pokreću metabolizam, osećaj hladnoće može da postane gotovo stalan.

Anemija je jedan od najčešćih razloga

Jedan od najčešćih uzroka stalnog osećaja hladnoće jeste anemija, odnosno smanjen broj crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina. Tada tkiva dobijaju manje kiseonika, pa organizam sporije stvara toplotu.

Osim hladnoće, često se javljaju umor, malaksalost, bledilo, vrtoglavica, ubrzan rad srca i nedostatak energije. Anemija može nastati zbog nedostatka gvožđa, vitamina B12 ili folne kiseline, ali i kao posledica hroničnih bolesti ili obilnih gubitaka krvi.

Štitasta žlezda usporava rad celog organizma

Ako štitasta žlezda ne proizvodi dovoljno hormona, razvija se hipotireoza, stanje u kojem se usporava gotovo svaki proces u organizmu, pa i stvaranje telesne toplote.

Osobe sa hipotireozom često osećaju hladnoću čak i kada je drugima prijatno. Uz to se mogu javiti umor, pospanost, usporen puls, zatvor, suva koža, opadanje kose i dobijanje na telesnoj težini.

Nedostatak vitamina B12 i drugih hranljivih materija

Vitamin B12 ima važnu ulogu u stvaranju crvenih krvnih zrnaca i očuvanju zdravlja nerava. Kada ga nema dovoljno, može se razviti anemija, ali i oštećenje perifernih nerava.

Pored osećaja hladnoće, mogu da se jave trnjenje šaka i stopala, slabost, problemi sa ravnotežom i koncentracijom. Slične tegobe mogu nastati i zbog manjka gvožđa ili folata.

Premala telesna težina i nagli gubitak kilograma

Masno tkivo predstavlja svojevrsnu izolaciju koja pomaže organizmu da zadrži toplotu. Ljudi koji imaju veoma nizak procenat telesne masti ili su naglo izgubili kilograme često prijavljuju da im je stalno hladno.

To se može javiti kod osoba koje su na restriktivnim dijetama, imaju poremećaje ishrane ili boluju od bolesti koje dovode do neplaniranog mršavljenja.

Nije svaka „loša cirkulacija“ ista

Mnogi svaku hladnu šaku ili stopalo pripisuju „lošoj cirkulaciji“, ali to nije dijagnoza.

Ponekad je uzrok Rejnoov fenomen, stanje kod kojeg se sitni krvni sudovi u prstima naglo sužavaju na hladnoći ili pod stresom. Prsti tada mogu da pobele, poplave, utrnu ili zabole, a tek kasnije ponovo pocrvene kada se cirkulacija vrati.

Hladne šake i stopala mogu biti povezane i sa bolestima krvnih sudova, naročito kod pušača i osoba koje imaju dijabetes ili povišen holesterol.

Dijabetes može da promeni način na koji osećamo temperaturu

Kod osoba koje godinama imaju dijabetes može doći do oštećenja perifernih nerava, poznatog kao dijabetička neuropatija.

Tada se javlja osećaj hladnoće, peckanja ili utrnulosti u stopalima, iako ona ponekad uopšte nisu hladna na dodir. Zato je važno da osobe sa dijabetesom obrate pažnju na svaku novu promenu osećaja u stopalima.

Nizak krvni pritisak i sporiji metabolizam

Kod nekih ljudi nizak krvni pritisak može biti praćen osećajem hladnoće, posebno u šakama i stopalima. Ako se uz to javljaju vrtoglavica, nesvestica ili izražena slabost, potrebno je potražiti savet lekara.

Sličan osećaj može imati i osoba koja je dugo gladovala, ne unosi dovoljno kalorija ili je iscrpljena zbog hroničnog stresa i nedostatka sna.

Kada je vreme da se javite lekaru?

Ako vam je hladno povremeno, naročito u klimatizovanom prostoru ili zbog individualne osetljivosti, to najčešće nije razlog za zabrinutost.

Međutim, pregled je preporučljiv ako se osećaj hladnoće javlja svakodnevno i traje nedeljama ili mesecima, posebno ako ga prate:

• izražen umor ili malaksalost bledilo kože
• vrtoglavica ili nesvestica
• neobjašnjiv gubitak ili dobijanje na telesnoj težini
• opadanje kose i suva koža
• trnjenje šaka ili stopala
• ubrzan ili usporen rad srca

Lekar će, u zavisnosti od simptoma, proceniti da li je potrebno uraditi krvnu sliku, nivo gvožđa i feritina, vitamin B12, hormone štitaste žlezde, šećer u krvi ili druge analize.

Iako osećaj hladnoće često nije znak ozbiljne bolesti, ne treba ga zanemariti ako traje dugo ili se iznenada pojavio. Naše telo retko šalje signale bez razloga. Ponekad upravo naizgled bezazlen simptom može biti prvi trag koji će pomoći da se zdravstveni problem otkrije na vreme.

(eKlinika.rs)