Biohaker koji ulaže milione u zdravlje otkrio da ima autoimuni gastritis: Bolest dugo nema simptome

Čovek koji godišnje ulaže oko dva miliona dolara u pokušaj da uspori starenje i produži život iznenadio je javnost kada je otkrio da boluje od autoimunog gastritisa, hronične bolesti u kojoj imuni sistem napada sopstvenu sluznicu želuca. Američki preduzetnik i biohaker Brajan Džonson (48) kaže da veruje da bi njegovo stanje bilo mnogo ozbiljnije da poslednjih pet godina nije posvećeno vodio računa o zdravlju.

Njegovo iskustvo skrenulo je pažnju na bolest koja često ostaje neotkrivena godinama, jer se razvija polako, a prvi simptomi mogu biti veoma nespecifični.

Šta je autoimuni gastritis?

Autoimuni gastritis je hronično zapaljenje želuca koje nastaje kada imuni sistem greškom napadne ćelije koje stvaraju želudačnu kiselinu i protein neophodan za apsorpciju vitamina B12.

Kako bolest napreduje, želudac proizvodi sve manje kiseline, pa organizam sve teže apsorbuje gvožđe i vitamin B12. Zbog toga se kod mnogih pacijenata razvijaju anemija, hronični umor i neurološke tegobe.

Prema podacima Cleveland Clinic, procenjuje se da autoimuni gastritis pogađa između 0,5 i 2 odsto populacije, mada se smatra da veliki broj slučajeva ostaje nedijagnostikovan.

Nedostatak gvožđa bio je prvi znak bolesti

Johnson je otkrio da je više od jedne decenije imao nizak nivo gvožđa, a da pravi uzrok nije bio poznat. Nakon postavljanja dijagnoze primio je intravensku terapiju gvožđem i objavio da su se njegove vrednosti konačno vratile u normalu.

Objasnio je da kod autoimunog gastritisa želudac ne proizvodi dovoljno kiseline da bi organizam mogao efikasno da apsorbuje gvožđe iz hrane.

Bolest je verovatno počela mnogo ranije

Johnson smatra da autoimuni gastritis nije povezan sa njegovim današnjim režimom ishrane ili anti-age programom, već da je deo autoimunog procesa koji traje još od mladosti. Još sa 21 godinom dijagnostikovan mu je autoimuni tireoiditis, odnosno autoimuna bolest štitaste žlezde. Zbog toga veruje da se isti poremećaj imunog sistema kasnije proširio i na želudac.

Prema medicinskim istraživanjima, osobe koje imaju jednu autoimunu bolest imaju povećan rizik da tokom života razviju još neku. Autoimuni gastritis se zato često javlja zajedno sa Hašimotovim tireoiditisom, dijabetesom tipa 1, vitiligom ili Addisonovom bolešću.

Koji simptomi mogu da ukažu na autoimuni gastritis?

Problem je što bolest može godinama da ne daje jasne tegobe. Kada se simptomi pojave, najčešće su:

• hroničan umor i malaksalost
• bledilo zbog anemije
• vrtoglavica
• nedostatak daha pri naporu
• trnjenje šaka i stopala zbog manjka vitamina B12
• pečenje jezika
• osećaj punoće posle obroka
• nadimanje mučnina

Kod nekih pacijenata prvi znak bolesti upravo bude anemija koja ne prolazi uprkos uzimanju preparata gvožđa.

Povećan je i rizik od pojave raka želuca

Iako se autoimuni gastritis ne može izlečiti, rano postavljanje dijagnoze ima veliki značaj. Dugotrajno zapaljenje može povećati rizik od razvoja karcinoma želuca i pojedinih neuroendokrinih tumora, zbog čega se pacijentima često preporučuju redovne gastroskopije i praćenje stanja.

Lečenje je usmereno na nadoknadu nedostatka vitamina B12 i gvožđa, praćenje komplikacija i kontrolu bolesti.

„Verujem da mi je briga o zdravlju pomogla”

Džonson kaže da je zahvalan što je poslednjih godina intenzivno pratio svoje zdravstvene parametre.

– Da nisam poslednjih pet godina toliko vodio računa o svom telu, situacija bi danas verovatno bila mnogo gora. Veoma sam zahvalan što sam bio usmeren na zdravlje – izjavio je Brajan za The Independent.

Njegov slučaj još jednom pokazuje da ni veoma zdrav način života ne može uvek sprečiti razvoj bolesti koje imaju genetsku i autoimunu osnovu. Međutim, redovne kontrole i pravovremena dijagnostika mogu omogućiti da se bolest otkrije pre nego što izazove ozbiljne komplikacije.

(eKlinika.rs/Indipendent)