Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Autoimune bolesti nastaju greškom imunog sistema, a ovih 6 su najčešće

Priredio/la: D. T.
17:00 - 29. 12. 2021.

Postoji više od 80 autoimunih bolesti, koje mogu da se manifestuju na koži, štitnoj žlezdi, zglobovima i drugim delovima tela

autoimune bolesti Multipla skleroza nastaje zato što imuni sistem delove centralnog nervnog sistema prepoznaje kao strana tela Foto: Shuttesrtock

Autoimune bolesti nastaju kada imuni sistem, čija je funkcija da štiti telo od bolesti, greškom počne da stvara antitela protiv sopstvenih ćelija i napada vlastiti organizam, tkiva i ograne. Nauka još nije u potpunosti razjasnila ovaj proces, ali se zna da postoji više od 80 autoimunih bolesti, koje mogu da se manifestuju na koži, štitastoj žlezdi, zglobovima i drugim delovima tela. Nekada se simptomi bolesti mogu povući, ali mogu se i iznenada javiti i tada je najčešće neophodna hitna medicinska pomoć.

Remisija je česta kod autoimunih bolesti

Prema podacima koji potiču iz nekih od najuređenijih i najboljih zdravstvenih sistema na svetu, autoimune bolesti su u porastu. Smatra se da su žene u reproduktivnom periodu, u najvećem riziku da dobiju neku od autoimunih bolesti. Genetska predispozicija je takođe jedan od bitnih faktora, uočava se da su u nekim porodicama češće autoimune bolesti. Kod autoimunih bolesti česta je remisija, to jest stanje odsutnosti simptoma bolesti ili prolazno popuštanje nekih od simptoma

Zdrave navike i autoimune bolesti

Stručnjaci često naglašavaju da su pored lekova nekada za tok autoimune bolesti ključne zdrave životne navike. Autoimuni bolesnici trebalo bi da se zdravo hrane, da su fizički aktivni, koliko im stanje dopušta. Bitno je da dovoljno spavaju i da pokušaju da kontrolišu stresne situacije. Postoji veliki broj autoimunih bolesti, Hašimoto i Gravesova bolest, dijabetes tip 1 su ipak najčešće.

Grejvsova bolest

Grejvsova, Gravesova ili Bazedovljeva bolest je posledica preterane aktivnosti štitaste žlezde. Pacijenti koji imaju ovu bolest imaju problema sa spavanjem, razdražljivi su, nekada dolazi do neobjašnjivog gubitka telesne težine. Naglašene su oči, javlja se osetljivost na toplotu, jako znojenje, slabost mišića, neredovne su menstruacije kod žena, kosa je lomljiva. Bolesnici se žale i na tremor, smanjen je libido. Uočava se, ipak, da neki pacijenti s dijagnozom Gravesove bolesti nemaju ni jedan od ovih simptoma.

U terapiji bolesti primenjuju se kapsule radioaktivnog joda, koja uništava preaktivne ćelije štitne žlezde. Ovaj vid terapije se ne preporučuje trudnicama i dojiljama, ni ženama koje planiranju potomstvo u sledećih godinu dana nakon primene radioaktivnog joda. Kod oko 90 odsto pacijenata primenjuje se samo jedna doza radioaktivnog joda, a oko 10 odsto pacijenata zahteva drugu dozu. U veoma malom broju se pristupa hirurškom zahvatu, kojim se uklanja jedan deo ili celokupna štitna žlezda.

Hašimoto tiroiditis

Hašimoto tiroiditis glavni je uzrok smanjenje funkcije štitaste žlezde. U suštini bolesti je hronično zapaljenje tiroidne žlezde, javlja se kada imuni sistem napada štitnu žlezdu. Stanje nekada nije praćeno nikakvim specifičnim simptomima. Bolest, ipak, često uzrokuje gušavost ili strumu. Uvećanje štitaste žlezde može biti vidljivo, u obliku izbočenja na vratu. Pacijenti se žale na umor, dolazi do povećanja telesne težine. Česta je depresija, osetljivost na hladnoću, suva kosa i koža, konstipacija.

Ne postoji terapija samo usmerena na lečenje Hašimoto tiroiditisa, s tim da se hipotireoza i struma, mogu lečiti hormonskom supstitucionom terapijom, čiji je cilj da telu obezbedi dovoljne količine tiroidnog hormona, kao što su tiroksin – T4 i trijodtironin – T3.

Sistemski eritematozni lupus

Sistemski eritematozni lupus (lupus) je stanje kada imuni sistem napada tkiva, što dovodi do otoka i oštećenja, na primer, zglobova i organa, bolova u zglobovima, osipa i osetljivosti na sunce. Simptomi lupusa mogu biti blagi, ali i opasni po život. Lupus može zahvatiti bilo koji deo tela. U terapiji se koriste lekovi protiv bolova, primenjuju se i nesteroidni antiinflamatorne lekovi, imunosupresivi, kortikosteroidi. Pacijentima se savetuje da pokušaju da redukuju nivo stresa, da se uzdrže od sunca i da koriste kreme za sunčanje.

Dijabetes tipa 1

Dijabetes tipa 1 je autoimuna bolest koja se dijagnostikuje najčešće u detinjstvu ili ranom odraslom dobu do 30. godine. Imuni sistem napada ćelije pankreasa čiji je zadatak da proizvode insulin. Telo nije u stanju da kontroliše glukozu, ako nema dovoljno insulina. Ova bolest može uzrokovati mnogo zdravstvenih problema. Ukoliko se stanje ne kontroliše, moguće je otkazivanje bubrega, gubitak vida, javljaju se problemi sa cirkulacijom, moždani udar i bolesti srca. Dijabetes tipa 1 leči se odgovarajućim dozama insulina, prema uputstvima lekara.  Prati se nivo šećera u krvi, bitno je da se pacijent zdravo hrani i da nastoji da bude fizički aktivan.

Multipla skleroza

Multipla skleroza nastaje zato što imuni sistem delove centralnog nervnog sistema prepoznaje kao strana tela. Imuni sistem napada zaštitni mijelinski omotač, koji prekriva vlakna nerava i na taj način, uzrokuje probleme u komunikaciji između mozga i tela. Pacijenti koji imaju multipla sklerozu se žale na slabost, imaju probleme sa ravnotežom i koordinacijom, govorom i hodom. Dolazi do paralize tela, prisutno je drhtanje i utrnulost ekstremiteta. Stanje se tretira nizom lekova koji imaju za cilj da ublaže simptome, upale i poboljšaju funkciju tela.

Reumatoidni artritis

Reumatoidni artritis je stanje kada imuni sistem napada tkiva u zglobovima. Stanje se manifestuje bolovima u mišićima, deformitetima zglobova. Čest je umor, slabost, gubitak apetita. Ukoliko se pravovremeno ne leči stanje se može završiti i invaliditetom. Bolest se najčešće dijagnostikuje od 30. i 50. godine. Stanje se ispoljava kroz mnogo simptoma. Terapija se prilagođava postojećim simptomima uglavnom s ciljem da se ublaže bolovi, smanje upale, uspore ili zaustave oštećenja zglobova i poboljšaju opšte funkcije tela.

TEME:
Marina
0:53, 31. 12. 2021. Odgovori

Od 2001 imam hipo-haši ,pijem eutirox 100, hormoni pod kontrolom, visoka antitjela, kronični umor, vitiligo itd.

Ina
23:42, 25. 01. 2022. Odgovori

Draga Marina pokušaj da promenis sviju ishranu, meni je pomogla ishrana bez glutena I bez mlečnih proizvoda i antitela su se 6x smanjila

Tamara Novaković
20:07, 01. 01. 2022. Odgovori

M-45 akluzirajući spondilatitis,Batlerova bolest.To je isto autoimuna bolest i progresivna kao i artritis reumatoidni.Ta vrsta bolesti se nigde ne pominje a ima ljudi koji boluju od nje i niko ništa o njoj ne govori niti savetuje.

Dr, Bgd
23:11, 03. 01. 2022. Odgovori

Postovana Tamara!
Naravno da reumatolozi znaju i lece Vasu bolest. Nazalost, izuzetno malo je strucnjaka u drzavnim ustanovama…rezultat je sistema. Potrazite preko interneta po privatnim klinikama. Imate i knigu “Autoimune bolesti”.

Dragana
21:42, 04. 01. 2022. Odgovori

Postovana Tamara, stanje kod ove bolesti se drži pod kontrolom uz biološku terapiju, pokušajte da dođete do nje.
Srdačan pozdrav

Mirjana
13:50, 04. 01. 2022. Odgovori

Sarkoidoza autoimuna bolest kao od nje se ne umire napada sve organe i mislim da se o njoj malo govori moj sin je umro u 27 godini od sarkoidoze koja je napala creva i niko to od lekara nije svatko ozbiljno duga prica da bi i ja obolila od sarkoidoze i od terapije postala teški invalid

Željka
20:12, 13. 02. 2022. Odgovori

Hipotireoza terapija eutyrox 125, praćena Sjögrenovim sindromom, terapija hidroksiklirokin,jako malo se zna o ovom???

Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend