Autoimuni atrofični gastritis je nasledna autoimuna bolest koja zahvata ćelije želuca koje luče kiselinu (parijetalne ćelije). Kada pređe u hroničnu fazu, posledica je ponekad i teška perniciozna anemija, kao i malapsorpcija vitamina B12.
Kako se razvija autoimuni atrofični gastritis i koja je uloga vitamina B12
Faze bolesti idu od blagog hroničnog zapaljenja tela želuca preko progresije koja rezultira naprednom fazom, povezanom sa teškim oblikom anemije i nedostatkom vitamina B12. Reč je o tipu anemije poznatom kao perniciozna anemija.
Parijetalne ćelije želuca bivaju zamenjene atrofičnom i metaplastičnom sluznicom što dalje rezultira promenom strukture trkiva samog želuca i izmenom funkcije lučenja kiseline, uz simptome. Zapravo, aktiviraju se autoantitela i narušavaju apsorpciju vitamina B12 (kobalamina).
Lekari upravljaju ranim fazama autoimunskog atrofičnog gastritisa usmeravanjem na simptomatsku terapiju i prevenciju nedostatka vitamina B12 i folata.
Simptomi koje daje autoimuni atrofični gastritis
Ono zbog čega svako ko ima osetljiv želudac treba posebno da obrati pažnju jeste to što ne postoje izrazito specifični simptomi koji bi ukazali baš na autoimuni atrofični gastritis. Ukoliko dođe do oštećenja sluznice na opisani način, mogući simptomi se ne razlikuju mnogo od znakova drugih bolesti želuca. To su:
- opšta slabost
- malaksalost
- vrtoglavica
- bol u želucu
- promene u apetitu
- prevremeni osećaj sitosti
- pospanost
- gorušica
- nadutost
- podrigivanje
- gubitak na kilaži
- promena kvaliteta kose i noktiju
- krvarenje desi
- znojenje nakon uzimanja hrane
- prevremeni osećaj sitosti.
Ukoliko se uz neki od ovih simptoma javi i gubitak na kilaži potrebno je sprovesti ozbiljnjiju dijagnostiku, odnosno gastroskopiju, kojom se nakon biopsije i postavlja konačna dijagnoza.
Autoimuni atrofični gastritis i vitamin B12
Ako postoji sumnja na ovo oboljenje želuca, neophodno je odrediti nivo vitamina B12 u serumu, ali i nivo ukupnog homocisteina, budući da kod jednog broja obolelih nema promene ovog parametra. Nekada se nedostatak vitamina B12 konstatovao takozvanim Silingovim testom (unošenje radioobeleženog vitamina B12 i merenje u urinu nakon 24 sata). Ako se ustanovi smanjenja apsorpcija, treba ponoviti test nakon oralne terapije i tako proveriti nivoe.
Kako se leči ovo oboljenje i na koji način se nadoknađuje vitamin B12
Potrebna je promena ishrane sa izbegavanjem hrane koja bi mogla mehanički da ošteti želudačnu (previše vruća, hladna ili začinjena hrane, alkohol). Stres i fizički napor takođe negativno utiču na stanje želuca, pa bi ih trebalo minimizirati ili izbeći u potpunosti.
Neophodno je nadoknaditi vitamin B12 parenteralnim putem (intramuskularno), jer želudac drugačije ne može da ga apsorbuje.
