Neuropatija nije jedno zdravstveno stanje. Periferna neuropatija je termin koji opisuje oštećenje perifernih nerava zbog niza zdravstvenih problema, kao i njihovih simptoma. Iako je ova grupa stanja nepovratna, mogu se preduzeti koraci da se spreči periferna neuropatija ili dase njom upravlja ishranom, načinom života i lečenjem.
Znaci i simptomi periferne neuropatije
Simptomi periferne neuropatije u krajnjem slučaju zavise od osnovnog uzroka i pojedinca. Međutim, prema Mayo Clinic i Nacionalnom institutu za neurološke poremećaje i moždani udar (NINDS), oni mogu uključivati:
- privremenu ili trajnu utrnulost
- trnjenje, peckanje ili osećaj pečenja
- povećanu osetljivost na dodir
- bol
- slabost ili gubitak mišića
- paralizu
- disfunkciju organa ili žlezda
- poremećaj mokrenja i seksualne funkcije
Neuropatski bol
Neuropatski bol može se razviti kada se senzorni nervi oštete i prenose signale centralnom nervnom sistemu na izmenjen i poremećen način. Procenjuje se da pogađa 7 do 10 procenata opšte populacije širom sveta.
Uobičajeni uslovi povezani sa perifernim neuropatskim bolom su sledeći:
- postherpetična neuralgija (komplikacija herpes zoster, ili šindre)
- neuralgija trigeminusa (bol od nerva koji prenosi signale od lica do mozga)
- dijabetička neuropatija
- periferna senzorna neuropatija povezana sa HIV-om
- lepra
- bol zbog povrede perifernog nerva
- poremećaj upotrebe alkohola
Nervni sistem podeljen je na centralni nervni sistem – mozak i kičmenu moždinu – i periferni nervni sistem, koji prenosi poruke između centralnog nervnog sistema i ostatka tela. Dalje, periferni nervni sistem čine dva različita dela – somatski nervni sistem i autonomni nervni sistem. Neuropatija može uključivati oštećenje ili poremećaj i autonomnih i somatskih perifernih nerava, što može uticati na senzorne i motorne nerve.
U širokom spektru uzroka, simptomi neuropatskog bola imaju tendenciju da budu slični, kaže dr Vernon Williams, sportski neurolog i direktor Centra za sportsku neurologiju i upravljanje bolom na Institutu Cedars-Sinai Kerlan-Jobe u Los Anđelesu.
Pored toga, bol često može da bude povezan sa drugim simptomima, kao što su:
- parestezija: neobičan osećaj, bilo spontan ili izazvan, obično bezbolan
- alodinija: bolan odgovor na stimulans koji inače ne bi pokrenuo signale bola
- hiperalgezija: dramatičan ili jak bol kao odgovor na stimulans koji obično izaziva blagi bol
- disestezija: nenormalan, neprijatan osećaj, bilo spontan ili izazvan, obično bolan (alodinija i hiperalgezija su podtipovi disestezije)
Vrste periferne neuropatije
Vrstu neuropatije određuje mesto gde dolazi do oštećenja nerva. Fondacija za perifernu neuropatiju (FPN) navodi sledeće:
- mononeuropatija – neuropatija uključuje oštećenje samo jednog nerva; mononeuropatije često uzrokuju kompresija ili povreda nerva, kao što je sindrom karpalnog tunela
- polineuropatija – najčešće pogađa više nerava; simptomi zavise od toga da li polineuropatija uključuje autonomne, senzorne ili motorne nerve ili njihovu kombinaciju; oštećenje autonomnog nerva može uticati na telesne funkcije ili krvni pritisak i dovesti do gastrointestinalnih simptoma; oštećenje čulnih nerava može uticati na senzacije i osećaj ravnoteže, dok oštećenje motornih nerava može uticati na kretanje i reflekse
Kada polineuropatija utiče i na senzorne i na motorne nerve, stanje je poznato kao senzomotorna polineuropatija. Ovo uzrokuje oštećenje nervnih ćelija celog tela, vlakana (aksona) i omotača (mijelinske ovojnice).
- distalna simetrična polineuropatija – osobe sa dijabetesom najčešće doživljavaju ovu vrstu polineuropatije, navodi Američko udruženje za dijabetes; u ovom obliku polineuropatije, prva nervna vlakna koja otkazuju su ona najudaljenija od centralnog nervnog sistema, sa simptomima kao što su bol i utrnulost koji se osećaju simetrično u stopalima, a zatim se šire naviše u noge kako stanje napreduje; gornji udovi mogu na kraju imati simptome
Uzroci i faktori rizika periferne neuropatije
Oštećenje nerva koje stoji iza neuropatije može se dogoditi na različite načine, utičući na nervne aksone (duž kojih se impulsi prenose na druge ćelije), mijelinsku ovojnicu (koja pokriva i štiti akson) ili na kombinaciju oba.
– Zdravstveni uslovi
FPN opisuje sledeće uobičajene uzroke neuropatije:
- slabo kontrolisan dijabetes – najčešći tip neuropatije koja pogađa ljude koji imaju dijabetes sa loše kontrolisanim šećerom u krvi i čini oko 60 procenata ukupnog broja ljudi sa neuropatijom
- idiopatska neuropatija – u 23 procenta slučajeva ne može se identifikovati jasan uzrok.
- poremećaj hronične upotrebe alkohola – alkoholna neuropatija smatra se jednim od najčešćih oblika periferne neuropatije; oko 66 procenata osoba s dijagnozom poremećaja upotrebe alkohola doživljava perifernu neuropatiju, navodi se u pregledu objavljenom 2022. godine
- rak – oko 10 procenata ljudi sa perifernom neuropatijom u Sjedinjenim Državama ima ga zbog hemoterapije
- HIV/AIDS – oko 2 procenta ukupnih slučajeva neuropatije ima veze sa HIV/AIDS-om, što može biti posledica dejstva virusa humane imunodeficijencije ili lekova koji ga leče
Drugi zdravstveni problemi, poput autoimunih bolesti, i događaji vezani za zdravlje, poput fizičke traume, imaju veze sa perifernom neuropatijom.
– Faktori rizika u ishrani
Nedostaci hranljivih materija – Bilo da su uzrokovani malapsorpcijom uzrokovanom bolešću, poremećajem upotrebe alkohola ili neuravnoteženom ishranom – takođe mogu dovesti do neuropatije.
Nedostatak vitamina B12 – Prema izveštaju slučaja objavljenom 2022. godine, periferna neuropatija je najčešći simptom nedostatka vitamina B12. Nedostatak B12 uzrokuje oštećenje mijelinske ovojnice koja obavija i štiti nerve, objašnjava FPN. Nervi neće pravilno funkcionisati bez ove zaštite.
Uzimanje metformina, koji ljudi sa dijabetesom tipa 2 obično koriste za kontrolu šećera u krvi, može povećati rizik od nedostatka vitamina B12. Osobe koje uzimaju ove lekove treba da razgovaraju sa lekarom koji može da ukaže na nedostatak i preporuči suplementaciju ili savet o ishrani.
Nedostatak bakra – Ovaj nedostatak hranljivih materija ređi je uzrok neuropatije, kaže dr Norman Latov, neurolog u Weill Cornell Medical Center, i direktor kliničkog i istraživačkog centra za perifernu neuropatiju na Weill Cornell Medical College u Njujorku. Junetina, orašasti plodovi i mahunarke obezbeđuju bakar u ishrani. Međutim, dr Latov napominje da je nedostatak obično rezultat metabolizma ili malapsorpcije pojedinca, a ne neuravnotežene ishrane. Suplementi bakra ovde mogu da budu korisni.
Prekomerno konzumiranje hranljivih materija – Previše hranljivih materija takođe može dovesti do neuropatije, upozorava dr Latov. Na primer, „Previše B6 može biti toksično za nerve. Normalna potreba je manje od 2 mg dnevno, ali mnogi suplementi B6 su 100 mg ili više. B6 je takođe aditiv za sve vrste upakovane hrane”, kaže dr Latov.
Izloženost toksinima u hrani – Toksini u hrani koju smatramo zdravom, poput morskih plodova, takođe mogu dovesti do neuropatije, jer riba može da sadrži živu, dodaje on.
Velike količine unesenog arsena, drugog teškog metala, takođe mogu izazvati perifernu neuropatiju. Obično je to rezultat izlaganja preko vode za piće koja je bila izložena industrijskom otpadu. Arsen je takođe prisutan u smeđem i belom pirinču, ali ne u dovoljno visokim nivoima da izazove oštećenje nerava.
Kako se dijagnostikuje periferna neuropatija
Postoji nekoliko načina na koje se neuropatija može dijagnostikovati, kaže dr Williams. Nakon fizičkog pregleda lekar može da traži da se uradi sledeće:
- elektrodijagnostičko testiranje – testiranje nervne provodljivosti, gde medicinski stručnjak stimuliše nerve, beleži njihove odgovore i analizira ih na prisustvo abnormalnosti; takođe se koristi elektromiografija – ubacivanje malih igala u pojedinačne mišiće da bi se dobile audio i vizuelne informacije o tome kako nervi koji snabdevaju taj mišić funkcionišu
- analize krvi – rade se da bi se proverilo da li ima povišenog šećera u krvi (kao što se vidi kod dijabetesa tipa 2), toksina, nedostataka vitamina, naslednih poremećaja i dokaza o abnormalnom imunološkom odgovoru
- biopsije kože – lekar pravi mali rez kako bi uzeo uzorak kože za ispitivanje; ovo može pomoći u razlikovanju određenih poremećaja koji utiču na mala nervna vlakna, kao što su bolne senzorne neuropatije koje utiču na nervna vlakna nazvana aksoni
- kvantitativno senzorno testiranje (KST) – pomaže u proceni oštećenja nervnih završetaka uključenih u detekciju temperature i vibracija; KST koristi kompjutersko testiranje za merenje reakcije pomenutih nerava na ove stimulanse.
Koliko dugo traje i koja je prognoza periferne neuropatije
Periferna neuropatija može biti dugotrajna, čak i trajna. Međutim, u slučaju pacijenata sa rakom koji su podvrgnuti hemoterapiji, oštećenje nerva može biti privremeno.
Prognoza za neuropatiju zavisi od vrste koju imate i koliko je napredovala. Oštećenje nerava može biti trajno. Međutim, ispravljanje osnovnog stanja, koje je izazvalo neuropatiju, u nekim slučajevima može omogućiti nervima da se oporave ili regenerišu.
Na primer, kontrolisanje nivoa šećera u krvi može pomoći da se zaustavi napredovanje oštećenja nerava i poboljšaju simptomi dijabetičke neuropatije. Jači dijabetički neuropatski bol takođe može imati veze sa pušenjem duvana, tako da odbacivanje te navike takođe može da poboljša simptome neuropatije tokom vremena.
Ponekad hirurgija može pomoći u rešavanju oštećenja nerava, kaže dr Peter Highlander, podijatar sa sedištem u Belvjuu, Ohajo. Putem neurolize, hirurg može ukloniti bilo koje ožiljno tkivo ili tkivo koje steže oko ili unutar nerva da bi oslobodio pritisak.
Fizikalna terapija može pomoći u nekim slučajevima motornih neuropatija koje uključuju slabost ili gubitak mišića, kaže dr R. Glenn Smith, neurolog u Houston Methodist. Uspeh takve terapije može zavisiti od stepena oštećenja nerava i starosti pacijenta. Stepen oporavka često je manje dramatičan kod starijih pacijenata, dodaje on.
Opcije lečenja i lekova za perifernu neuropatiju
Dostupan je širok spektar tretmana i lekova za neuropatiju. Međutim, njihov uspeh zavisi od vrste oštećenja nerava i težine simptoma, navodi FPN.
– Opcije lekova
Dr Williams kaže da su antidepresivi i lekovi protiv epilepsije „vrste kategorija koje ćemo najverovatnije koristiti i koji mogu biti od najveće pomoći.” To je zato što deluju na bol usled abnormalnog aktiviranja nerava ili nervnih signala.
– Antidepresivi utiču na neke od neurotransmitera kao što su norepinefrin i serotonin, što može uticati na bol – objašnjava on.
Dr Williams navodi sledeće opcije antidepresiva koje mogu pomoći u lečenju neuropatije:
- selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI), kao što su fluoksetin i sertralin, koji obnavljaju hemijsku ravnotežu u nervnim ćelijama mozga
- inhibitori preuzimanja serotonina i norepinefrina (SNRI), kao što su duloksetin i venlafaksin, koji inhibiraju proizvodnju i oslobađanje specifičnih neurotransmitera, uključujući serotonin i norepinefrin
- inhibitori preuzimanja norepinefrina (NRI), koji inhibiraju ponovnu upotrebu neurotransmitera dopamina, serotonina i norepinefrina
- modulatori receptora serotonina, kao što je trazodon, koji povećavaju nivoe serotonina i norepinefrina u mozgu dostupnih za prenos signala drugim nervima
Antiepileptici još su jedna klasa lekova koji mogu biti efikasni u lečenju neuropatije. Gabapentin i pregabalin primeri su antiepileptika koje ljudi koriste za ublažavanje nervnog bola zbog herpesa ili kao posledice dijabetesa.
Uobičajeni lekovi bez recepta mogu pružiti izvesno olakšanje od blagog do umerenog neuropatskog bola, kaže dr Williams i to su:
- acetaminofen
- nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID) kao što su ibuprofen i naproksen
- lokalni tretmani kao što su kapsaicin i lidokain kreme
Lekar može da propiše i jače lekove:
- COX-2 inhibitore poput celekoksiba
- opioide
- tramadol
– Hirurgija
Kao što je dr Highlander rekao, operacija može biti korisna za oslobađanje pritiska na nerv i može pomoći u lečenju oštećenja do kojih dolazi usled sindroma karpalnog tunela i dijabetičke neuropatije.
– Stimulacija nerava
Neuromodulacija je još jedna opcija. Može uključivati postavljanje elektrode duž perifernog nerva i ovo je korisno je se tako isključuju signali bola.
– Alternativne i komplementarne terapije
Istraživanje alternativnih terapija za neuropatske simptome pokazalo je neke značajne rezultate.
Kanabidiol (CBD) Nastao iz iste biljke cannabis sativa iz koje se dobija marihuana i konoplja, kanabidiol se koristi u lečenju hroničnog neuropatskog bola koji ne potiče od raka, ali je potrebno više studija da bi se dokazalo da je efikasan.
Alfa lipoinska kiselina Ova antioksidans korišćen je za lečenje dijabetičke neuropatije u Houston Methodist Hospital u Hjustonu, kaže dr Smith. To je prirodna masna kiselina koja se nalazi u hrani, kao što su spanać, brokoli, batat i krompir. U pregledu osam placebom kontrolisanih studija objavljenih 2022. godine, tri od njih su otkrile da alfa lipoinska kiselina smanjuje simptome, ali pet nije pronašlo značajnu razliku. Najčešći način promene u ovim studijama bila je injekcija, a najčešća doza bila je 600 mg dnevno. Međutim, sve studije su zaključile da je alfa lipoinska kiselina bezbedna i da je ljudi dobro tolerišu, bez prijavljenih nus pojava.
Karnitin Još jedna masna kiselina, koja ponekad nedostaje kod ljudi sa neuropatijom, što rezultira nedovoljnim snabdevanjem nerava krvlju. Telo proizvodi sav karnitin koji mu je potreban kod zdrave dece i odraslih, tako da nije neophodno da se unosi više putem suplemenata ili izvora ishrane kao što su meso, živina i mlečni proizvodi. Ali, suplementacija u obliku masne kiseline, poznata kao acetil-L-karnitin, može pomoći u lečenju neuropatije, kaže dr Smith.
Kurkumin Kurkumin, aktivna hemikalija u kurkumi, pokazala je korist za ljude sa dijabetičkom neuropatijom.
Prevencija neuropatije
Kako napominje Fondacija za perifernu neuropatiju, svoje navike u ishrani možemo prilagoditi kako bismo se pozabavili osnovnim uzrocima neuropatije kao što su dijabetes, celijakija i nedostaci hranljivih materija kao što je nedostatak vitamina B12.
Pravilna ishrana ključna je za sprečavanje ili lečenje bilo kakvih zdravstvenih problema koji mogu biti u korenu periferne neuropatije.
Takođe, vežbanje može pomoći u sprečavanju ili usporavanju napredovanja dijabetičke neuropatije i jačanju mišića koji su oslabljeni motoričkim neuropatijama. Uključivanje fitnesa u vašu rutinu može pomoći u prevazilaženju slabosti mišića koju neki ljudi doživljavaju sa neuropatijom, kao i u smanjenju bola. Važno je početi polako i samo postepeno povećavati dužinu i težinu vežbanja.
Međutim, neki uzroci neuropatije, kao što je Charcot-Marie-Toothova bolest, nasledni su, tako da ih nije moguće sprečiti. Ovo stanje uzrokuje slabost mišića i atrofiju.
Komplikacije neuropatije
Nekoliko komplikacija neuropatije potiče od gubitka senzacije. Problem sa gubitkom osećaja zbog neuropatije nije nužno početna povreda koja može biti toliko mala kao plik od novog para cipela. Naprotiv, to je rezultirajuća infekcija – poseban problem kod osoba sa dijabetesom.
– Ako postoji smanjen osećaj u stopalima, mogu se pojaviti područja povećanog pritiska koja mogu izazvati rane ili čireve. Mogu nastati infekcije jer postoje otvorene rane, koje takođe mogu napredovati u infekciju kostiju. Nažalost, amputacije često postaju neophodne ako čir napreduje do tog nivoa – kaže dr Matthew Villani, podijatar u Sanfordu na Floridi.
Neuropatija može dovesti do komplikacija i tokom operacije, objašnjava dr Highlander. To je zbog stanja koje se zove Čarkotova neuropatska osteoartropatija (ili Čarkotovo stopalo), u kojem zapaljenje i neobrađene povrede izlažu kosti, zglobove i meka tkiva (posebno ona u stopalima) mikrofrakturama i deformitetima. Ovo nije isti poremećaj kao Charcot-Marie-Tooth bolest, i može imati mnogo uzroka, uključujući dijabetičku neuropatiju.
– Neuropatski prelom skočnog zgloba ima mnogo veći rizik od komplikacija, pa ga treba tretirati drugačije. Ako pacijent zna da ima neuropatiju, to bi trebalo da kaže pre operacije – napominje dr Highlander.
Povezana stanja i uzroci neuropatije
Nakon dijabetesa, idiopatske neuropatije, hemoterapije i HIV/AIDS-a, preostalih 5 procenata slučajeva čine ostale vrste neuropatije. One su uzrokovane:
- metaboličkim poremećajima kao što su hipoglikemija ili otkazivanje bubrega
- autoimunim poremećajima kao što su celijakija, reumatoidni artritis, lupus, sarkoidoza, Sjogrenov sindrom i Guillain-Barreov sindrom
- zaraznim bolestima
- fizičkom traumom
- kompresijom
- stresom koji se ponavlja
- toksičnošću
- naslednim poremećajima kao što je Charcot-Marie-Tooth bolest
- hormonalnim poremećajima
- poremećajem upotrebe alkohola
- određenim nedostacima ili viškovima hranljivih materija
