Folna kiselina je sintetički oblik vitamina B 9. Iako je potrebne hranljive sastojke najbolje uneti iz hrane, brojke kažu da svaka druga osoba u Srbiji iz genetičkih razloga nije u mogućnosti da adekvatno iskoristi „običnu“ folnu kiselinu.
Folna kiselina i folati: U čemu je razlika?
Pojmovi „folna kiselina“ i „folati“ često se identifikuju i mešaju, ali postoje značajne razlike i neophodno je o tome biti informisan. Folati su prirodni oblik ovog vitamina iz grupe B i njihov izvor su namirnice popuz zelene salate, spanaća, džigerice i nekuh mahunarki (pasulj). Folna kiselina se koristi u većini suplemenata, ali i kao dodatak pojedinim namirnicama. Reč je, dakle, o sintetičkom obliku vitamina B9. Razlika je i u načinu apsorpcije, jer da bi se adekvatno iskoristila u organizmu, folna kiselina najpre u samom telu mora da se pretvori u četiri različita oblika.
Do kakvih problema može da dođe kada se folna kiselina ne apsorbuje adekvatno
Istraživanja kažu da svaka druga osoba u Srbiji iz genetičkih razloga ne može da u potpunosti iskoristi unetu folnu kiselinu. Kod velikog broja osoba zbog toga dolazi do stanja poznatog kao metilenetetrahidrofolat reduktaza (MTHFR), što je posledica funkcionisanja enzima u nepotpunom kapacitetu (otprilike od 40 do 70 odsto).
To može da izazove neke od sledećih problema:
- makrocitna megaloblastna anemija
- infertilitet, sterilitet i drugi problemi sa plodnošću kod oba partnera
- metabolizam gvožđa
- poremećaji koagulacije
- osteoporoza
- problemi sa mentalnim zdravljem (uključujući i depresiju)
- povišen nivo homocisteina u krvi.
Nizak nivo folne kiseline u krvi može da bude i prvi znak pojedinih degenerativnih bolesti nervnog sistema (Parkinsonova bolest). Naučnici su takođe došli do zaključka da osobe sa visokim nivoom homocisteina i nedostatkom folne kiseline imaju viši rizik za srčana oboljenja, osteoporozu i lomove kostiju, kao i staračku demenciju. Brojke kažu i da 30 odsto pacijenata sa ozbiljnom depresijom ima nedostatak folne kiseline.
Koliko folne kiseline nam je potrebno i od čega to zavisi
Nivo vitamina B9 zavise od starosne dobi, ali i nekih specifičnih zdravstvenih stanja. Trudnoća je na vrhu ove liste, pa je gotovo svim trudnicama neophodna suplementacija folne kiseline, u dogovoru sa lekarom. Što se tiče ostalih kategorija stanovništva, količine se značajno razlikuju. Evo skale preporučenog dnevnog unosa u mikrogramima:
Odrasle osobe:
- stariji od 18 godina: 400 mcg
- trudnice: 600 – 800 mcg
- dojilje: 500 mcg.
Deca:
- od 0-6 meseci: 65 mcg
- od 7-12 meseci: 80 mcg
- od 1-3 godine: 150 mcg
- od 4-8 godina: 200 mcg
- od 9-13 godina: 300 mcg
- od 14-18 godina: 400 mcg.
Folna kiselina: Da li je moguće „predozirati se“?
Lekari upozoravaju da nikako ne smemo unositi više od 1000 mcg folne kiseline dnevno, osim u specifičnim slučajevima pod nadzorom lekara (prevencija srčanih oboljenja). Moguće je i „predozirati se“ folnom kiselinom, a ako u organizam unesemo prekomerne doze, moguće je da se maskira nedostatak vitamina B12. To može da prouzrokuje još ozbiljnije probleme, od anemije do oštećenja nerava.
Sin ima 25 godine iulcerozni kolitis već 3 godine.trenutno je stanje stabilno. Terapija ja salofalk I imuran i folna kiselina.Zanima me da li je bolje da koristi folat kao prirodni oblik umesto folne kiseline?hvala unapred.