Koji mlečni proizvod je najbolji za opstipaciju, a koji pomaže oporavku mišića, zna poznati gastroenterolog

Jogurt, kiselo mleko, kefir, sir, vurda, obično mleko...? Neki stručnjaci će vam reći da mleko odraslim osobama uopšte nije potrebno i da može da naškodi, neki da je preporučljivo. Ipak, većina je saglasna da mlečni proizvodi sa najviše dobrih probiotskih ćelija imaju koristi ne samo za varenje, i da je jedna od tajni ovog odnosa količina enzima laktaza u našem tankom crevu.

Kako da znamo koji mlečni proizvod odabrati u slučaju infekcije?

Rado viđen i čitan sagovornik eKlinika portala, eminentni specijalista gastroenterologije prof. dr Vojislav Perišić, poznat po često nestandardnom pristupu gotovo svim temama koje se tiču digestivnog zdravlja, uzvraća nam kontrapitanjem: a zašto ne bismo konzumirali kiselo mleko i jogurt, na primer, kada imaju dokazane efekte na zdravlje? Ipak, nije svaka namirnica za svakog i trebalo bi biti i dobro informisan i sagledati svoje stanje, pa u odnosu na to birati:

Preporučujemo

- Kiselo mleko ima 50 puta više probiotskih bakterija od jogurta. Zbog dobrih bakterija Lactobacillus salivarius, helveticus i bulgaricus koriguje deficit laktaze u toku akutnog gastroenteritisa, kada je po pravilu je snižena. Te bakterije ne dospevaju u debelo crevo. Dakle, u tom smislu kiselo mleko ima mesto u akutnim crevnim infekcijama. Ono samo po sebi utiče na veću svarljivost. Na primer, deca koja imaju infekciju imaju poremećaj probave čak i ako imaju akutni bronhitis. Zato je kiselo mleko poznato pomoć kod akutnih infekcija koje eventualno mogu da daju intoleranciju laktaze i to bolje od jogurta. Ali, ne treba zaboraviti da u kiselom mleku ima dosta laktaze. Neke vrste jogurta imaju imaju 2 odsto laktaze, a kiselo mleko 5 procenata. Stoga, ako je u pitanju teži gastroenteritis onda jogurt dolazi u obzir, kiselo mleko ne. Ako je blaži oblik, kiselo mleko može zbog veće populacije tih dveju kapitalnih probiotskih bakterija - detaljno pojašnjava profesor.

Nemojte preterivati sa kiselim mlekom

Sagovornik eKlinika portala skreće pažnju na to da nije dobro preterati, posebno ako već postoji neko osetljivo stanje u digestivnom sistemu. Preme njegovim rečima, ako tada unesemo dva obroka sa kiselim mlekom koje ima dosta laktaze kao supstrata, nakon drugog obroka imaćemo nadimanje, "bućkanje", pretakanje i neće nam biti dobro. Onda, savetuje, treba preći na jogurt sa malo laktaze.

Povoljan uticaj na mišiće i nervni sistem zahvaljujući specifičnim proteinima

Od profesora Perišića uvek saznamo i neke ne tako poznate informacije, poput one da proteini iz kiselog mleka imaju pozitivan uticaj na mišiće.

- Istina je, ako imate neki veći fizički napor, pojedite posle kiselo mleko zbog nekazeinskih proteina. Oni mogu da utiču na mišićnu snagu u smislu pojačavanja iste. Neće to biti neki kapitalan uticaj, ali imaju povoljno dejstvo. Nije to sve, ima uticaja i u psihološkom smislu zbog takozvanih kazomorfina. Kazein, sam po sebi, delimično hidrolizovan se vezuje za opijatne GABA receptore u mozgu i može da nas spusti, da aktivnost našeg nervnog sistema bude manja. Kad sam bio mlad lekar proučavao sam dužinu i kvalitet sna beba od 8, 9, 10 meseci posle konzumnog mleka sa dosta kazeina i mleka bez kazeina. Bebe koje su uzimale konzumno mleko sa dosta kazeina su mirnije spavale, imale su manje bolova i taj rad je publikovan u "Psychiatry Today" pre 25 godina. Ako kiselom mleku dodamo komadić hleba, dobićemo koristi i od glutenomorfina - uticaćemo na nervni sistem i njegovu aktivnost, ali i na mišićnu snagu, volju, raspoloženje - kaže prof. dr Perišić.

Dugovečnost balkanskih naroda i konzumacija kiselog mleka

Gastroenterolog dodaje da više organskih kiselina u debelom crevu može da ima uticaj na mozak. Na primer, propionska kiselina je loša i utiče na brzinu starenja nervnih ćelija. Naglašava da u tom smislu sa mlekom generalno treba biti oprezan.

- Ja uvek radije preporučujem kozje mleko. To je u još u carskoj Rusiji proučavao naučnik Ilja Mečnikov. On je u laboratoriji Luja Pastera u Parizu dokazao da dve bakterije koje se nalaze u kiselom mleku povoljno utiču na mentalno zdravlje, a najpre je primetio da balkanski narodi dugo žive i da jedu dosta kiselog mleka i uspeo da pronađe tu vezu i blagotvorno dejstvo dobrih bakterija iz fermentisanih mlečnih proizvoda. Otkrio je bakteriju Lactobacillus bulgaricus (bugarski laktobacil), kao i da aktivni metaboliti Lactobacillus bulgaricusa utiču na takozvanu spremnost našeg organizma u odbrani kod enteralnih infekcija. Druga je Streptococcus thermophilus. Ako u proizvodu imamo samo fermentisan Streptococcus thermophilus, a nema Lactobacillus bulgaricusa, to nije dobra kombinacija - objašnjava naš sagovornik.

Laktobacili utiču na peristaltiku creva: Da li je dobro kiselo mleko kod opstipacije i dijareje?

Šta kada neko ima opstipaciju, da li je dobro da pojede kiselo mleko?

- Laktobacili utiču na peristaltiku creva i kiselo mleko je dobro za opstipaciju. Pospešuje eliminaciju toksina iz organizma, može da nas zaštiti i od težih oboljenja. I kad uzimamo neki drugi komercijalni preparat probiotskih bakterija, ne kiselo mleko, imamo bolju stolicu zbog fermentacije koju one pokreću. Zato ne treba jesti kiselo mleko kada imamo akutnu dijareju. Umereno svakako da, jer ima jako malo kalorija - objasnio je u razgovoru za eKlinika portal prof. dr Vojislav Perišić.

(eKlinika.rs)