Kiseli kupus spada u fermentisanu hranu bogatu probioticima, koji krucijalno doprinose zdravlju crevne flore. Poznato je da je što zdravija crevna mikrobiota povezana sa stabilnim imunitetom, ali i sa boljom regulacijom krvnog pritiska i niza funkcija u telu.
Kiseli kupus: Najvažnije pozitivne i negativne strane za hipertoničare
Jedna od najomiljenijih „zimskih“ namirnica sadrži visok nivo vitamina C i K, uz brojne minerale među kojima prednjači kalijum. Svi ovi sastojci pomažu u regulaciji krvnog pritiska. Međutim, proces fermentacije ne može se obaviti bez soli (natrijuma), često u velikim količinama. Više od svih ostalih namirnica upravo so može da utiče na nivo krvnog pritiska, posebno kod osoba osetljivih na količine unete soli. U njih pre svega spadaju hronični hipertoničari.
Ako spadate u ovu kategoriju pacijenata, preporuka stručnjaka je da konzumirate kiseli kupus u umerenim količinama i sa manje soli. Preporučuje se ispiranje kiselog kupusa pre konzumacije, jer ćete tako smanjiti sadržaj natrijuma.
Iako konzumiranje kiselog kupusa nosi niz potencijalnih zdravstvenih prednosti, postoje zdravstvena stanja kod kojih je neophodno biti oprezan i dobro informisan.
Srčani bolesnici i kiseli kupus
Velike količine soli (natrijuma) u kiselom kupusu mogu dovesti do zadržavanja vode u telu i povišenog nivoa krvnog pritiska. To može biti posebno opasno za osobe s hipertenzijom, srčanom insuficijencijom ili edemima. Njima je neophodno ograničiti unos i isprati kupus pre jela, kako bi se uklonio višak soli.
Oprez za bubrežne bolesnike
Osobama sa hroničnim bubrežnim bolestima visok unos natrijuma može da pojača zadržavanje tečnosti, a povećani nivo kalijuma uzročnik je i srčanih problema ukoliko bubrezi ne funkcionišu pravilno. Potrebno je kontrolisati unos fermentisanih namirnica i obavezno konsultovati nefrologa.
Kiseli kupus kao izazivač gastrointestinalnih poteškoća
Kiseli kupus je bogat vlaknima i probiotičkim bakterijama, što u većim količinama može izazvati nadimanje, gasove i prolaznu nelagodnost u stomaku kod konzumenata koje nisu navikli na fermentisane namirnice. Stručnjaci za ishranu kažu da je dobro početi unosom manjih količina i postepeno ga povećavati da bi se telo adaptiralo.
Može li da provocira alergiju ili histaminsku intoleranciju
Kiseli kupus može izazvati simptome kod osoba sa histaminskom intolerancijom, uključujući glavobolju, osip, probavne tegobe ili probleme sa disanjem. Izbegavati kiseli kupus ili probati verzije s nižim nivoima histamina.
Dijabetes i konzumacija kiselog kupusa
Često sadrži dodatke poput šećera ili konzervanasa, što može biti štetno i opasno za osobe sa dijabetesom. Najbolje je odabrati domaći kiseli kupus ili obavezno proveriti sastav proizvoda na deklaraciji.
Neravnoteža crevne mikrobiote kod autoimunih bolesti
Kod određenih autoimunih bolesti, kao što su Hashimoto tireoiditis ili reumatoidni artritis, preterana stimulacija imunog sistema probioticima može izazvati negativne efekte. Konsultovati lekara pre uvođenja većih količina kiselog kupusa u ishranu.
Refluks kiseline i GERB
Takođe, može povećati kiselost u želucu, što može izazvati nelagodnost kod osoba sa GERB-om, peptičkim ulkusom ili čestim gorušicama. Ograničiti unos ili konzumirati s blagim namirnicama koje smanjuju kiselost (poput pirinča ili krompira).
Konzervansi u kiselom kupusu
Kiseli kupus koji je kupovni može sadržati konzervanse ili nitrate koji kod osetljivih osoba mogu izazvati neželjene reakcije. Pripremajte domaći kiseli kupus ili birajte onaj sa minimalnim dodatkom aditiva.
Kako ga pripremiti za što bezbedniju konzumaciju
Rizike je moguće smanjiti pridržavanjem nekoliko jednostavnih saveta:
- isperite glavice kupusa sa ciljem uklanjanja viška soli
- jedite ga uz hranu bogatom kalijumom (spanać, banane…) zbog balansa sa unosom natrijuma
- povećajte dnevni unos vode kako biste omogućili i optimizovali izbacivanje viška soli iz tela.
Ako imate bilo koje od navedenih zdravstvenih stanja, posavetujete se sa stručnjakom za ishranu ili lekarom pre nego što ga uključite u jelovnik.
