Visok krvni pritisak i anksioznost, spadaju u red dva najčešća poremećaja savremenog čoveka. Visokog krvnog pritiska često nismo svesni, moguće je da godinama živimo bez bilo kakvih simptoma i da otkrijemo hipertenziju prilikom rutinskog pregleda.
Anksioznost je, s druge strane, stanje koje moramo da primetimo. Pojačana strepnja, strah od moguće opasnosti koja često i ne postoji, najčešći su simptomi neprijatnog osećanja anksioznosti. Bilo bi dobro da povremeno proverimo vrednosti krvnog pritiska, ako se prepoznajemo u nekom od simptoma anksioznosti.
Visok krvi pritisak i psihički problemi
Visok krvni pritisak ( hipertenzija) može da ošteti ograne, dovede do ateroskleroze i na kraju do ozbiljnih bolesti koje se mogu završiti moždanim ili srčanim udarom. Pretpostavlja se da u Srbiji 46, 8 odsto odraslog stanovništva boluje od visokog krvnog pritiska.
S druge strane sve više je psihičkih problema i poremećaja. Prema istraživanju Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, svaki šesti ispitanik ima neki poremećaj u grupi od 12 psihijatrijskih poremećaja. To bi značilo kako navode predstavnici Instituta, da se oko 700.000 osoba bori sa nekom od psihijatrijskih tegoba, od kojih su najčešće anksioznost, depresija, sindrom sagorevanja na poslu. Sve ove tegobe mogu da budu faktor rizika za razvoj visokog krvnog pritiska sa vrednostima iznad 140/90 mmHg.
Kako anksioznost deluje na visok krvni pritisak?
Internista dr Donald Hensrud sa Mayo klinike smatra da anksioznost ne može direktno da utiče na razvoj hronične hipertenzije, ali da napadi anksioznosti mogu da izazovu privremeni porast krvnog pritiska i ugroze zdravlje.
– U slučaju da se privremeni porast krvnog pritiska dešava i suviše često, na primer skoro svakog dana, moguće je da dođe do oštećenja krvnih sudova, srca i bubrega. Ista ove oštećenja registruju se i kod pacijenata sa dugotrajnom hipertenzijom – objašnjava dr Hensrud.
Kako da prepoznamo napad anksioznosti?
Napadi anksioznosti dovode se u vezu sa stresnom situacijom i mogu da budu praćeni ubrzanim radom srca, bolom u grudima, otežanim disanjem, osećajem gušenja, stezanjem u grlu, jakom strepnjom, strahom od gubitka kontrole, podrhtavanjem tela. Moguć je i osećaj nesvestice, vrtoglavice.
Dr Hensrud naglašava da često problem produbljuje i činjenica da anksiozne osobe, ili ljudi koji su izloženi jakom stresu, imaju loše navike kao što su pušenje, preobilni obroci, konzumacija alkohola, koje same po sebi mogu da izazovu rast krvnog pritiska.
Visok krvni pritisak posle lekova
Lekovi u terapiji anksioznosti i drugih mentalnih poremećaja mogu da izazovu kao neželjeni efekat hipertenziju. Ovi lekovi uključuju inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina i norepinefrina. Preporuka je da antidepresive ne koristimo bez nadzora lekara. Propisane doze leka ne bi trebalo menjati samostalno bez konsultacija sa stručnjakom.
Pacijentima može da pomogne lagana fizička aktivnost, koja će sniziti povišen krvni pritisak, kvalitetan san. Najbolje je da se o svim detaljima posavetujemo sa izabranim lekarom. Nikako ne uzimajte lek koji pomaže bliskom rođaku ili komšiji, ono što pomaže nekom drugom ne znači da će biti od pomoći i nama.
