Rezultati onlajn istraživanja na temu složene povezanosti između emocija i ishrane u okviru nacionalne kampanje „Teži ravnoteži“ predstavljeni su simbolično na Svetski dan mentalnog zdravlja. Najviše ispitanika je kao okidač za povećan unos hrane odabralo dosadu, dok se slatkiši biraju kao prvo „rešenje“ kada je u pitanju izbor namirnica u zavisnosti od raspoloženja.
Tuga, dosada… Zašto se najčešće prejedamo?
Nacionalnu kampanju „Teži ravnoteži“ pokrenula je Privredna komora Srbije – Udruženje za prehrambenu industriju, kao podršku Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Kampanja je prvenstveno okrenuta kontinuiranom informisanju građana o važnosti uravnotežene ishrane i redovne fizičke aktivnosti u cilju postizanja dobrog javnog zdravlja stanovništva.
Od 1000 učesnika u istraživanju čiji rezultati su simbolično predstavljeni na Svetski dan mentalnog zdravlja, većina građana (76 odsto) veruje da postoji veza između njihovog raspoloženja i hrane koju jedu, dok 17 odsto ispitanih nije sigurno. Podaci kažu da 7 odsto smatra da ne postoji takva veza. Naveći broj ispitanika (44 odsto) često bira hranu kao način da se nosi sa određenim emocijama, dok 25 procenata samo ponekad poseže za hranom kao odgovor na određene emocije. Svega 5 odsto anketiranih nikada ne koristi hranu u te svrhe.
Tuga takođe izaziva promene u ishrani kod većine građana. Više od polovine ispitanika, odnosno 23,1 odsto jede značajno više, a 27,6 procenata malo više kada su tužni. Kao najčešće izbore ispitanici navode slatkiše (41 odsto) i grickalice (20 procenata). Slično je i sa dosadom. Čak 47,3 odsto građana jede više kada im je dosadno, pri čemu 33 odsto poseže za slatkišima, a njih 32 odsto jedu sve što im dođe pod ruku; 31 odsto bira grickalice, a 12 se okreće brzoj hrani. Samo 10 odsto u ovoj situaciji jede voće.
Slatkiši, grickalice i stres
Kako se navodi, stres je još jedan važan faktor koji utiče na količinu i izbor hrane. Prema podacima iz istraživanja, 34 odsto građana jede značajno više kada je pod stresom, 31 odsto jede malo više, a 14 procenata ispitanika ne primećuje nikakvu povezanost između unosa hrane i emocionalnog stanja. Ispitanici su najčešće birali slatkiše (44 odsto) ili grickalice (27 odsto) kao odgovor na stres, a mali procenat je u tim situacijama birao voće, samo 7 procenata.
Zanimljivo je i da skoro polovina ispitanika, odnosno 48 odsto izjavljuje da se oseća emocionalno zadovoljnije kada konzumira slatkiše, a 24 odsto kada jede grickalice. Njih 21 odsto je emocionalno zadovoljnije kada jedu proizvode iz pekare, dok 15 procenata ispitanika ima podeljeno mišljenje kada su u pitanju voće i povrće, nasuprot mesu. Ipak, 7 procenata anketiranih građana smatra da ne postoji veza između vrste hrane koju konzumiraju i emocionalnog zadovoljstva.
Prejedanje kao kompenzacija za određene emocije
Koji su po mišljenju stručnjaka najvažniji zaključci septembarskog onlajn istraživanja u okviru kampanje „Teži ravnoteži“ i ima li nekih važnih razlika u odnosu na prethodna?
– Onlajn istraživanje koje je sprovedeno u okviru nacionale kampanje „Teži ravnoteži“ bilo je veoma interesantno i pokazalo je ono što je, iz mog iskustva, bilo očekivano. Mnogo ljudi ima nekakav problem sa prejedanjem i koristi hranu kada ima osećanja sa kojima ne može da izađe na kraj ili kada im je dosadno. Umesto da urade nešto po pitanju svojih osećanja i da iskomuniciraju sa nekim o njima, oni pribegavaju hrani i zadovoljstvo nalaze u različitim vrstama namirnica – odgovara u razgovoru za eKlinika portal prim. dr Marija Đurović, psihijatar, supspecijalista psihoterapije i šef Odseka za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju Bolnice za psihijatriju KBC „Dr Dragiša Mišović-Dedinje“.
Društvene mreže, imperativ zdravog života i ekspanzija gojaznosti
Utisak je da se o uravnoteženoj ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti nikada nije govorilo više, a opet, imamo ekspanziju gojaznosti na nivou globalne svetske populacije, kao i pridruženih bolesti. Na pitanje kako to objasniti, prim. dr Đurović kaže da pre svega treba postaviti pitanje gde se o tome zapravo govori:
– Na društvenim mrežama, ljudi često objavljuju sadržaj koji odražava njihove sopstvene borbe, slično kao Roršahov test, gde ono što dele otkriva njihove unutrašnje probleme. Ekspanzija gojaznosti može se delimično pripisati savremenom načinu života, punom stresa, gde je fokus na sticanju zarade, a socijalne veze i druženja su zapostavljeni. Pored dosade, mnogi se prejedaju i zbog umora, verujući da će im hrana pomoći da se osećaju bolje.
Želudac i mozak upravljaju i gladovanjem i prejedanjem: Uloga serotonina
Da li je želudac zaista jedan od najvažnijih receptora i generatora naših emocija?
– Veza između želuca i mozga igra ključnu ulogu u regulaciji prejedanja i gladovanja. Ova dva organa komuniciraju putem neurotransmitera, među kojima je serotonin posebno važan. Naime, čak 97 odsto serotonina, neurotransmitera odgovornog za naše raspoloženje, nalazi se u želucu. Zbog toga mnogi lekovi za depresiju deluju na povećanje ili regulaciju nivoa serotonina. Upravo ova bliska veza između želuca i mozga utiče na naše ponašanje u vezi s hranom, uključujući prejedanje i gladovanje – objašnjava sagovornica eKlinika portala, koja se dugi niz godina sa uspehom bavi lečenjem poremećaja ishrane.
Poremećaji ishrane: Trenutak prelaska kritične granice
Koji su dijagnostički kriterijumi za najčešće poremećaje ishrane? Može li se odrediti vremenska ili neka druga granica učestalosti između čestih dijeta i izgladnjivanja do anoreksije, ili česte navike da se neko „pretovari“ hranom a onda iz sebe sve to „izbaci“ i bulimije?
– Neki od najčešćih simptoma anoreksije i bulimije uključuju strah od hrane, strah od gojenja, poremećenu sliku o sopstvenom telu, kao i ponašanja koja, pored gladovanja, dovode do smanjenja telesne mase. To su, na primer, šetanje, povećana fizička aktivnost, namerno povraćanje ili zloupotreba laksativa. Kada ovakvo ponašanje postane centralna tačka nečijeg života, a svakodnevica se vrti oko toga šta su i koliko pojeli, ili da li će povraćati posle obroka, prelazi se kritična granica, jer te osobe počinju da zapostavljaju svoje životne obaveze i odnose – naglašava prim. dr Đurović.
Ko češće „podleže“ emocijama na ovaj način a ko češće traži pomoć, žene ili muškarci?
Naša sagovornica odgovara da se žene definitivno češće obraćaju za pomoć nego muškarci kada su u pitanju poremećaji ishrane. Iako, kako kaže, nije sigurna da li postoje istraživanja koja se bave ovom temom, iz dugogodišnjeg profesionalnog iskustva zaključuje da je očigledno da žene daleko češće traže podršku. To, prema njenim rečima, može biti povezano sa društvenim pritiscima i očekivanjima kako žena treba da izgleda, dok se kod muškaraca takvi standardi ne nameću u istoj meri.
Za kraj, koja bi bila poruka adolescentima i roditeljima? Kako da budu dobar primer jedni drugima u smislu zdravih životnih navika ako se obostrano guše u vrtlogu obaveza i sve bržem tempu života?
– Važno je izdvojiti vreme za odmor, druženje, igru ili neku vrstu razbibrige. Čak i pola sata do sat vremena van poslovnih obaveza može napraviti veliku razliku. Pola sata šetnje, na primer, ne predstavlja ni finansijski ni vremenski izdatak, a može značajno doprineti opštem osećaju zadovoljstva i zdravlja – zaključuje u razgovoru za eKlinika portal prim. dr Marija Đurović, psihijatar i supspecijalista psihoterapije.
