Sindrom nervoznih creva (ili sindrom iritabilnog creva/IBS) je česta pojava u populaciji i funkcionalni gastrointestinalni poremećaj na nivou debelog creva. Kolon je naizgled zdrav, ali skup neprijatnih simptoma može ozbiljno da utiče na kvalitet života pacijenta.
Sindrom nervoznih creva: Kako izgleda klinička slika i šta je potrebno za potvrdu dijagnoze
– Osnovna karakteristika kliničke slike ovih pacijenata je bol u trbuhu, koji prestaje kada pacijent ode u toalet i nastupi defekacija u obliku proliva. Dakle, prisutna je promena konzistencije stolice. To je najčešće i nesumnjivi simptom koji, da bi bila potvrđena dijagnoza individualnim pristupom svakom pacijentu, treba da bude prisutan najmanje šest meseci. Budući da za sindrom nervoznog creva ne postoje biomarkeri, gastroenterolog uz procenu kliničke slike pravi adekvatan izbor dijagnostičkih metoda, odnosno tip laboratorijskih pretraga krvi i stolice, kao i endoskopski pregled. U slučaju postavljanja dijagnoze ovog funkcionalnog poremećaja, najpre uveravamo pacijenta da je reč o bezazlenom problemu u smislu životne ugroženosti. Zatim se gradi odnos poverenja koji će uz najbolji modus terapije (pre svega nefarmakološke, ako je potrebno i farmakološke mere ili kombinaciju) dati najbolje rezultate. Cilj je smanjiti simptome i održavati kvalitet života na zadovoljavajućem nivou – objašnjava u razgovoru za eKlinika portal doc.dr Srđan Marković, gastroenterohepatolog iz IBD centra u KBC Zvezdara.
Bol kao dominantni simptom
Procenjuje se da zbog poremećaja funkcije nekog od organa digestivnog trakta svaki peti covek ima gastrointestinalne probleme u obliku nadutosti, gasova u trbuhu, proliva, ali i zatvora. Prema rečima doc. dr Markovića, ukoliko postoje slične tegobe, najpre treba obratiti pažnju na alarmne simptome kakvi su krv u stolici, anemija, gubitak težine, porodična istorija karcinoma debelog creva… Pacijenti stariji od 50 godina takođe treba da odreaguju ako imaju ovakve manifestacije.
Sagovornik eKlinika portala kaže da se nadustost i gasovi sreću kod više od 50 pacijenata sa IBS-om. Dominantno je prisustvo hroničnog bola i grčeva u donjem delu stomaka. Ovaj bol ima tendenciju da se „šeta“ po regiji trbuha. Najčešće je isprovociran određenim obrokom i definitivno se ublažava nakon pražnjenja, navodi doc. dr Marković.
Koji su ostali mogući simptomi kada neko ima ima sindrom nervoznih creva
Doc. dr Marković opisuje i da se kod postojanja ovog poremećaja menjaju navike u pražnjenju, pa tako neko može imati i zatvor, ili kombinovane simptome (dijareju i zatvor). Mogu još biti prisutni i gorušica, blaga mučnina, osećaj „kamena“ u stomaku, otežano ili loše varenje, nekontrolisani grčevi creva, („krčanje“), učestalo podrigivanje. Kod nekih pacijenata dolazi i do učestalog mokrenja, a često su izraženi i psihološki simptomi (nervoza, anksioznost, strah). Gastroenterohepatolog naglašava i da IBS pacijenti najčešće imaju opisane tegobe ujutru, nakon buđenja. No, kako kaže, ne moraju svi imati sve simptome, a ako je prisutan samo jedan, najčešće se radi u nadutosti.
Kako se leči sindrom nervoznih creva
Put od simptoma do dijagnoze ali i adekvatne terapije je ponekad izazovan i za pacijenta i za lekara. Dogodi se, potvrđuje i doc. dr Marković, da se promeni nekoliko gastroenterologa, što pojačava stres obolele osobe jer simptomi traju.
– Pored razumevanja od strane lekara, neophodan je individualni pristup: da se terapija prilagodi pojedinačno svakom pacijentu. Ponekad se primenjuju određeni antibiotici, ali treba reći da primena farmakoloških mera često podrazumeva upotrebu više lekova (i do 6 ili 7) i da je daleko od idealnog pristupa. Svakako je naša prva preporuka za pacijente sa sindromom nervoznog creva higijensko-dijetetski režim ishrane. Poznato je da su određene namirnice često okidač za pogoršanje simptoma. U najvećem broju slučajeva to su žitarice (pšenica), mlečni proizvodi, mahunarke, agrumi, kupus, pasulj, kao i konzumiranje alkohola i gaziranih pića – navodi naš sagovornik i precizira:
Zašto je važno da lekar sugeriše odgovarajući način ishrane, a da ga pacijent adekvatno sprovede
– Postoji više modela ishrane koji mogu da daju dobar rezultat. Jedan od najčešće preporučivanih je takozvana FODMAP dijeta, što podrazumeva restrikciju nefermentabilnih monosaharida. Generalno savetujemo ishranu sa niskim sadržajem masti, bez koncentrovanih ugljenih hidrata tj. prostih šećera, slatkiša, uz izbegavanje namirnica koje nadimaju, začinjene i ljute hrane i minimalnu konzumaciju kofeina i alkohola. Sve namirnice koje ne prijaju treba izbacii iz jelovnika. I ovde obe strane treba da budu oprezne, a lekari posebno pažljivi u preporukama. Naime, događa se da pacijenti preteraju u suviše restriktivnom režimu, pa dođe do gubitka kilograma. To onda zahteva dodatnu dijagnostiku na kojoj obično ne nađemo ništa, pacijent pati i završi kod psihijatra. Iako postoje kontraverzni zaključci, ima dovoljno randomizovanih kliničkih studija koje potvrđuju da FODMAP dijeta može da redukuje simptome kod IBS pacijenata – kaže doc.dr Marković.
Probiotici i gluten
Doktor dodaje da postoje jasne razlike između mikrobiote IBS pacijenata i onih sa zdravim crevima, kao i da probiotički dodaci, prebiotici i simbiotici (njihova kombinacija) takođe doprinose poboljšanju. Ne treba isključiti ni alternativne načine poput fitoterapije (pepermintovo ulje, na primer), ali uz praćenje gastroenterologa. Nekim pacijentima preporučuje se ishrana bez glutena iako nemaju celijakiju, jer se pokazalo da i to može da utiče na simptome.
Stres i ubrzani način života su često okidači za sindrom nervoznog creva
Sindrom nervoznih creva je jedna od sve češćih bolesti savremenog čovečanstva, a ubrzan način života i stres neki od glavnih okidača koji pogoršavaju tegobe. Pacijent bi, iako to mnogima nije lako zbog neprijatnosti simptoma, trebalo da bude što opušteniji, ležeran, i da creva akomodira na uticaje spoljašnje sredine.
– Nervoza, uznemirenost, strah i neizvesnost često inače dovode do pojave nadutosti, grčeva, gasova i neredovnog pražnjenja creva. Uz to, pacijenti sa ovim sindromom najčešće imaju visceralnu hipersenzitivnost i poremećaj funkcije intestinalne barijere. Ono što je neodvojivi deo terapije i što će takođe pomoći jeste obavezna fizička aktivnost. Da li je to joga, plivanje ili nešto drugo što će pacijentovu zonu komfora učiniti stabilnijom, opet je individualno. Tegobe nervoznog creva (iritabilnog kolona) po pravilu se ispoljavaju ili pogoršavaju za vreme ili nakon perioda stresa i emocionalne napetosti – objasnio je u razgovoru za eKlinika portal doc. dr Srđan Marković, gasteoenterohepatolog.
Probajte po 1 kapsulu probiotika svaki dan, izbaciti potpuno iz upotrebe secer (moze med), umesto psenicnog hleba hleb od spelte, a uvece 2 gutljaja izmiksane cuvarkuce sa medom. Ko nema cuvarkucu neka kupi alou da mu smiri creva. Uzeti uvece da celu noc bude u crevima. Ako se za 3 nedelje ne sredi pravac lekar. Ne izbegavati kolposkopiju – ona otkriva kancer creva.