Doktori o zdravstvenim rizicima prvomajskog uranka: Pazite se prejedanja i krpelja, budite oprezni i umereni

Prvomajski uranak je prilika da se opustimo sa porodicom i  prijateljima. U skladu sa našim mentalitetom, teško da će proći bez obilne hrane i pića, roštiljanja u prirodi... Treba dati sebi oduška - ne osporavaju lekari, ali upozoravaju na rizike i oprez kako biste izbegli probleme i umesto na opuštajućem pikniku završili u hitnim zdravstvenim službama.

Zašto je važan normalan, ne prekomeran unos hrane? 

U najkraćem, saveti stručnjaka - sagovornika eKlinika portala su: umerenost u unošenju hrane i pića, adekvatna zaštita od krpelja i pravovremena reakcija ako do ujeda dođe, umesto emocionalnog prejedanja (ako imamo neki skriveni problem) - razgovor sa osobama od poverenja kako bismo se oslobodili tereta koji nosimo.

Ovakve situacije često su idealan paravan da upravo na navedene načine samo privremeno zakamufliramo brige i "utopimo ih" u hrani i piću.

Profesor doktor Aleksandar Simić, digestivni hirurg, zamenik direktora Klinike za digestivnu hirurgiju - I hirurška, Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kaže za eKliniku da u definiciji zadovoljavajućeg, tj. normalnog unosa hrane najpre moramo da istaknemo značaj procesa mastikacije (žvakanja).

- U jednom normalnom, prosečnom obroku, trebalo bi da čin žvakanja ponovimo barem 20 puta. Kada sažvaćemo hranu koju unesemo i dođe do akta gutanja, toj hrani je potrebno oko 10 sekundi da uđe u želudac. Hrana tada pokreće tzv. peristaltički talas u jednjaku - nateraće ga da se grči i da otvori donji ezofagealni sfinkter (stezač jednjaka), on će se otvoriti i dozvoliće da hrana bez ometanja prođe u želudac. Hrana uđe u želudac i zbog gravitacije uglavnom dolazi do njegove najniže tačke, a onda kreće faza varenja - kaže prof. dr Simić.

Kako reaguje naš želudac ako se hrana u njemu duže zadrži 

Sagovornik portala eKlinika objašnjava da zbog unosa ugljenih hidrata, proteina i masti, dolazi do sekrecije hlorovodonične kiseline i da svaki čovek prosečno dnevno izluči oko litar i po iste. Ona, nam, pojašnjava on, uz još neke enzime poput pepsina pomaže u procesu varenja a svi oni doprinose razgradnji materija koje smo uneli.

- Ako govorimo o jednoj umerenoj količini hrane koja je spremna za normalnu apsorpciju, ona bi trebalo da se od strane želuca "progura" u dvanaestopalačno, pa dalje u tanko crevo. Ključni proces se, dakle, odvija u želucu u kome hrana ne bi trebalo da se zadrži duže od dva sata, uz najviše odstupanje od 30 minuta. U tom periodu želudac mora da pokrene, stručno rečeno, migratorne motorne komplekse, tj. svoju peristaltiku (grčenje mišića koji će hranu poslati do dvanaestopalačnog creva). Međutim, kada unosimo veću količinu hrane, kako starimo, umorniji smo ili imamo manje fizičke aktivnosti, ti mišići gube svoju funkciju - opisuje prof.dr Simić.

Osećaj "kamena" u stomaku kada se prejedemo

Umesto da unesena hrana posle dva sata napusti želudac, ona tu stoji i od dužeg zadržavanja se raspada, objašnjava digestivni hirurg i dodaje da to proizvodi gasove koji idu u najvišu tačku - iza rebara.

- Upravo zbog toga dolazi do onog osećaja težine (kamena), pritiskanja, nadimanja, pa čak i bola, jer dolazi do rastezanja želuca, počinje podrigivanje, pošto se otvara spoj između želuca i jednjaka, a vazduh se uvek trudi da ide u najvišu tačku. Sve to traje dok se oslabljeni, pretovareni želudac nekako ne aktivira da progura hranu dalje. Česta posledica je i ubrzani rad srca kao i preskakanje, zbog pritiska na dijafragmu i srce, uz nezaobilaznu gorušicu koja, ako se ne tretira a ponavlja, izaziva GERB (gastroezofagusnu refluksnu bolest). Kada se hranimo uravnoteženo i u manjim količinama, imaćemo i umeren osećaj gladi u trenucima kada je našem organizmu potrebna hrana - nivo hormona koji se zove grelin, raste pre obroka i stimuliše apetit. Prilikom prevelikog unosa hrane bogate šećerom i mastima, nivo grelina se ne spušta čak ni nakon obroka. To znači da se ne osećamo sitim i naš mozak ne zna “kada je dosta”. U slučaju prejedanja, i hormoni se ponašaju zbunjeno i dolaze u disbalans. Metabolizam radi „prekovremeno“ kako bi svario hranu koja se skladišti kao mast, umesto da bude potrošena u vidu energije. Takođe, pankreas proizvodi viškove insulina kako bi organizam uspeo da svari šećer iz ugljenih hidrata i ukloni ga iz krvi. Krv se skuplja u tankom crevu kako bi pomogla u varenju hrane a sve ovo dovodi telo u stanje letargije. Organizam će nastaviti da proizvodi insulin sve dok mozak ne potvrdi da su nivoi šećera u krvi ponovo normalni - kaže za portal eKlinika prof. dr Aleksandar Simić, koji se digestivnom hirurgijom bavi više od tri decenije.

Da li će svaki ubod krpelja dovesti do bolesti i od čega zavisi njihova aktivnost

Dr Snežana Tomanović je rukovodilac projekta "TalkToTick", koji donosi odgovor na pitanje u kojoj meri krpelji i uzročnici bolesti (patogeni) prisutni u njima zaista predstavljaju rizik po zdravlje ljudi.

Poznato je da se krpelji nalaze na travnatim staništima, u šumama, livadama, ali i u gradskim sredinama, u parkovima, pored reka… Oni su sastavni deo prirode i ne možemo očekivati da budu u potpunosti eliminisani.

Naša sagovornica objašnjava da njihova aktivnost zavisi od temperature i vlažnosti vazduha, i u našim krajevima najčešće traje od aprila do oktobra. Najviše aktivnih krpelja ima tokom proleća i nešto manje tokom jeseni, dok su, prema njenim rečima, tokom toplih i sušnih letnjih meseci manje aktivni. Sa klimatskim promenama produžava se sezona aktivnosti krpelja, tako da ih, naglašava sagovornica eKlinika portala, možemo očekivati i tokom januara i februara ukoliko su temperature iznad 10 stepeni.

Prema rečima dr Tomanović, na našim prostorima procenat krpelja zaraženih borelijama kreće od 20 do 30 odsto. Ovaj procenat, kako kaže, varira u zavisnosti od sezone, razvojnog stadijuma krpelja, lokaliteta i drugih faktora. Međutim, samo određene vrste krpelja prenose borelije.

- Nisu svi krpelji inficirani borelijama, i neće ubod svakog inficiranog krpelja dovesti do razvoja bolesti. Takođe, nisu svi sojevi borelija koje mogu biti prisutni u krpeljima podjednako infektivni. Što je duže krpelj pričvršćen za kožu to je veći rizik od prenošenja infekcije, a smatra se da je rizik minimalan ukoliko se krpelj ukloni tokom prvih 24 sata. Međutim, borelije nisu jedini uzročnici bolesti prisutni u krpeljima u Srbiji. Istraživanjima je potvrđeno prisustvo uzročnika i drugih, mnogo manje poznatih i prepoznatih bolesti kao što su krpeljski encefalitis, rikecioza, babezioza, anaplazmoza, tularemija, erlihioza… Ovi uzročnici su prisutni u manjem procentu u odnosu na borelije - navodi dr Tomanović.

Koliko traje inkubacija i koji su simptomi infekcije

Dakle, povoljna okolnost je to što nisu svi krpelji nosioci uzročnika bolesti i što neće svaki ubod dovesti i do njihovog nastanka.

- Čak i u slučaju da je krpelj zaražen on ne mora neophodno da prenese uzročnika bolesti na čoveka. Ukoliko i dođe do prenošenja ne znači da će doći do razvoja bolesti. Iako se kod većine osoba nakon uboda krpelja neće razviti bolest, uvek treba obratiti pažnju na pojavu simptoma i znakova neke od bolesti koje prenose krpelji. Lajmska bolest ili lajmska borelioza je oboljenje ljudi i domaćih životinja čije uzročnike, spiralne bakterije borelije, prenose krpelji. To je multisistemsko oboljenje koje najčešće zahvata kožu, zglobove, nervni sistem i srce. Prvi i najčešći simptom lajmske bolesti je karakteristično crvenilo u obliku mete koje se javlja na mestu uboda. Ovaj simptom se može javiti desetak dana nakon uboda krpelja (inkubacioni period je od 3-33 dana). Od propratnih simptoma mogu da se jave temperatura, umor, malaksalost, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima - upozorava doktorka.

Kako da preveniramo ubod i da se zaštitimo 

- Najznačajniji i najekonomičniji vid prevencije bolesti prenošenih krpeljima kod ljudi su lične mere zaštite, a da bi se efikasnost ovih mera povećala neophodno je da se informišemo i edukujemo. Kada odlazimo u prirodu gde očekujemo prisustvo krpelja, dobro je (ako je moguće) da nosimo odeću dugih nogavica i rukava, svetlije boje. Na otvorene površine kože, odeću i obuću možemo da nanesemo repelente. Postoje oni namenjeni specijalno za zaštitu od krpelja, ali su sasvim delotvorni i repelenti za komarce. Po povratku iz prirode neophodno je da detaljno pregledamo telo i posebno obratimo pažnju na pregibe i kosmate delove. Ubod krpelja je kod većine ljudi neosetan i bezbolan, zato je važno da obavimo vizuelni pregled kože - savetuje dr Snežana Tomanović.

Adekvatna reakcija nakon što uočimo krpelja na koži: Kako se pravilno vadi?

- Ukoliko uočimo krpelja na koži najvažnije je da ga uklonimo što pre kako bismo smanjili rizik od prenošenja infekcije. Krpelj se pravilno vadi mehanički, pincetom ili napravama za vađenje krpelja, bez upotrebe bilo kakvih hemijskih sredstava (ulja, alkohola, sapunice, acetona, slanih rastvora ili slično). Pincetu dezinfikujemo alkoholom, a zatim krpelja uhvatimo što bliže koži i laganim pokretom na gore ga izvučemo. Nakon vađenja krpelja mesto uboda možemo da dezinfikujemo 70 odsto alkoholom. Nije neophodno da krpelja okrećemo u smeru suprotno od kazaljke na satu, intenzivno uvrtanje čak nije ni preporučljivo, važno je da krpelja uhvatimo pincetom što bliže koži i pažljivo ga izvučemo na način koji nam je zgodan bez gnječenja i kidanja. Važno je da krpelja ne stiskamo i ne gnječimo prilikom vađenja jer se na ovaj način pospešuje prenošenje uzročnika bolesti ukoliko je krpelj inficiran - daje doktorka važne napomene pratiocima našeg portala.

Emocionalno prejedanje: Kamufliranje problema ili dosade

Za kraj, vratimo se nezaobilaznom delu svakog praznika u našem podneblju - uživanju u hrani i piću. Već ranim jutrom društvene mreže će biti preplavljene fotografijama piknika sa obiljem slanih, masnih i slatkih đakonija, iza čega se potencijalno kriju još neki zdravstveni problemi.

- Mnogi ljudi imaju problem sa prejedanjem i koriste hranu kada imaju osećanja sa kojima ne mogu da izađu na kraj ili kada im je dosadno. Umesto da urade nešto po pitanju svojih osećanja i da iskomuniciraju sa nekim o njima, oni pribegavaju hrani i zadovoljstvo nalaze u različitim vrstama namirnica - kaže u razgovoru za eKlinika portal prim. dr Marija Đurović, psihijatar, supspecijalista psihoterapije i šef Odseka za adolescentnu psihijatriju i psihoterapiju Bolnice za psihijatriju KBC "Dr Dragiša Mišović-Dedinje".

Da li je želudac zaista jedan od najvažnijih receptora i generatora naših emocija?

- Veza između želuca i mozga igra ključnu ulogu u regulaciji prejedanja i gladovanja. Ova dva organa komuniciraju putem neurotransmitera, među kojima je serotonin posebno važan. Naime, čak 97 odsto serotonina, neurotransmitera odgovornog za naše raspoloženje, nalazi se u želucu. Zbog toga mnogi lekovi za depresiju deluju na povećanje ili regulaciju nivoa serotonina. Upravo ova bliska veza između želuca i mozga utiče na naše ponašanje u vezi s hranom, uključujući prejedanje i gladovanje - objašnjava sagovornica eKlinika portala, koja se dugi niz godina sa uspehom bavi lečenjem poremećaja ishrane.

Odmorite se, opustite i uživajte u produženom vikendu sa porodicom i prijateljima uz praktikovanje saveta sagovornika eKlinika portala! 

(eKlinika.rs)