Medicinski informativni portal
Naslovna / Prirodna medicina

Odeća od prirodnih materijala čuva zdravlje, a onu sa oznakom „ne pegla se“ ne kupujte

Priredio/la: Ma.R.
13:00 - 10. 03. 2022.

Osobe obolele od malignih bolesti, podvrgnute  radioterapiji ili hemoterapiji, ne treba da nose odeću od veštačkih tkanina

Odeća od prurodnog tkanja je prozračna i ima visok kvalitet apsorpcije Foto: Shutterstock

Odeća od prirodnih materijala, kao što su pamuk, vuna ili svila, ne samo što su je prijatnija za nođenje, već i čuva naše zdravlje. Kako bi se zadovoljila potreba za većom potražnjom, sve više su korišćene sintetičke tkanine poput viskoze, najlona i poliestera. Veštačke taknine su zbog svoje dugovečnosti i niže cene brzo postale popularne i tražene, ali, ono o čemu se relativno retko razmišlja, čak i danas, jeste njihov negativan uticaj na zdravlje koji može da bude i vrlo izražen.

Odeća od prirodnih materijala ima brojne zdravstvene prednosti

Međutim, loše strane veštačkih tkanina počele su jednako brzo sa njihovom popularnošću da izlaze na videlo. Većina odevnih predmeta od veštačkih materijala nije bila udobna. Tkanine nisu prozračne, a tokom leta, znoj, svrab i osip su česti, pa i nezibežni pratioci. Zimi, ponekad u sintetičkoj odeći može da bude još gore – ona ne dozvoljava strujanje vazduha, a kada se oblačimo slojevito, znoj ne može da ispari. Kapacitet upijanja vlage je takođe veoma nizak za većinu veštačkih tkanina. Koža je u najbližem kontaktu sa njima, a problemi se javljaju posebno kod osoba koje su osetljive i sklone iritacijama.

Oboleli od malignih bolesti treba da nose odeću od prirodnih materijala

Ljudi koji imaju kožna oboljenja, kao što su psorijaza, kontaktni dermatitis, ekcem i alergijske reakcije na grublje vrste vune, spandeks ili lateks trealo bi da biraju prirodna vakna. Takođe, pacijenti koji se leče od neke maligne bolesti i koji su podvrgnuti radioterapiji ili hemoterapiji, mogu da maju imaju pojačane kožne reakcije, ako nose garderobu od veštačkih vlakana. Savetuje im se da nose što prirodnije tkanine, posebno svilu, kako bi dobili maksimalnu udobnost i olakšali simptome rana i osipa.

Usled menopauze i starenja, kolagen i prirodna vlaga iz kože počinju da gube i ona se vremenom suši. Iz istog razloga, i osobe koje nemaju probleme sa kožom, mogu da postanu predisponirane i da reaguju burno na dodir sa veštačkim materijalima. Čak iako su u pitanju materijali čija je osnova prirodna tkanina, treba proveriti da li u mešavini ima veštačkih vlakana. Prirodne tkanine kao što su pamuk, svila ili lan vremenom ne gube na kvalitetu, a sve popularnije su prirodne tkanine od bambusa.

Dobre osobine prirodnih materijala i tkanina od njih

  • prozračne su i imaju visok kvalitet apsorpcije; možete ih nositi i kada je toplo i kada je hladno vreme – mala je šansa da će izazvati ospit i svrab
  • hipoalergenske su i imaju antibakterijska svojstva, pa se osobama koje imaju izuzetno osetljivu kožu savetuje da koriste svilene posteljine; neki agensi iz bambusa su otporni na gljivice i nemaju miris, pa se preporučuju i za odeću i posteljinu beba;
  • odlični su izolatori; sve prirodne tkanine imaju sposobnost regulacije telesne temperature; tkanine poput vune, bambusa i svile drže vazduh između nabora i mikro-rupa, pa su zato zgodne u svim godišnjim dobima – leti hlade, a zimi greju;
  • većina je biorazgradiva i može da se reciklira.

Sintetička vlakna poput poliestera i akrila po prirodi vodootporna. Iz tog razloga, ona nemaju sposobnost da odvode i apsorbuju vlagu. Zbog „nulte apsorpcije“ u njima se znojimo i osećamo neugodno i vlažno, bez obzira kakve su spoljne temperature.

Šta nam govore oznake o „čudesnim osobinama“ koje ima odeća od veštačkih materijala

Proizvođači konfekcije pokušavaju da privuku kupce unosnim marketinškim frazama koje daju odeći i neke „čudesne“ osobine. One takođe mogu da budu potencijalno opasne po naše zdravlje, posebno kada se radi o veštačkim materijalima. Ako vidite na etiketi da se „roba ne pegla“, ona možda u sebi sadrži formaldehid. U procesu proizvodnje, nakon što se dodaje boja, za završnu obradu tekstila koristi se i smola. Ova kombinacija hemikalija često izaziva alergijske reakcije, iritira sluzokožu, kao i respiratorni trakt.

Odeća sa oznakom „neverovatno otporne boje“ koristi fiksatore koji vezuju boje za teksturu. Oni u sastavu imaju i teške metale koje u tragovima koža može da apsorbuje, a zatim da se akumulira u  drugim organima kao što su jetra, bubrezi, srce, kosti i mozak. „Otpornost na mrlje, moljce ili skupljanje“ takođe može da ukaže na psisustvo formaldehida ili perfluorovanih hemikalija (PCF). Tkanine otporne na plamen sadrže polibromovani difenil etre (PBDE), hemijski aditiv koji je veoma toksičan. Ako je naglašeno da se komad odeće pere odvojeno od druge odeće, verovatno sadrži visoku koncentraciju boje. Ne zaboravite da boja koja može da se otpusti u pranju, isto tako može da završi i na našoj koži.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend