Krpelji su paraziti koji se hrane krvlju životinja i ljudi kačeći se za površinu njihovog tela. Količina krvi koju krpelj uzme tokom hranjenja je oko 1 ml što je za ljude i većinu životinja zanemarljivo malo i ne utiče na njihovo zdravstveno stanje. Ipak, oni su izuzetno značajni za zdravlje jer mogu biti prenosioci (vektori) uzročnika bolesti.
Krpelji ne prenose samo lajmsku bolest: Zašto može da dođe do neprepoznavanja ili pogrešne dijagnoze
Krpelji prenose daleko najveći broj različitih mikroorganizama (virusa, bakterija, parazita) od svih vektora i smatra se da širom sveta mogu da uzrokuju dvadesetak različitih bolesti ljudi. Međutim, svest o ovim bolestima ograničena uglavnom na lajmsku bolest i krpeljski encephalitis, dok su ostale bolesti kao što su babezioza, krpeljska povratna groznica, anaplazmoza, rikecioza, tularemija, Krimska-Kongo hemoragijska groznica, erlihioza i druge, manje poznate.
To u razgovoru za eKlinika portal ističe dr Snežana Tomanović, biolog, naučni savetnik i rukovodilac Centra izuzetnih vrednosti za zoonoze prenošene hranom i vektorima Instituta za Medicinska istraživanja i dodaje da je globalno, a i na našim prostorima, uočen raskorak između registrovanog broja, raznovrsnosti krpelja, patogena koje oni prenose i potvrđenih kliničkih slučajeva bolesti.
– Smatra se da mnogi slučajevi bolesti ostaju neprepoznati ili pogrešno dijagnostifikovani, a kada se radi o lajmskoj bolesti procenjuje se da ona urokuje „tihu epidemiju“ koja zahvata oko milion stanovnika na tlu Evrope. Do neprepoznavanja ili pogrešne dijagnoze može doći iz više razloga – nespecifičnih ili blagih simptoma bolesti, neujednočenosti dijagnostičkih i laboratorijskih metoda, razlika u virulentnosi lokalnih sojeva patogena, nedovoljno razvijene svesti o prisustvu bolesti na nekom prostoru – upozorava naša sagovornica.
Čime sve krpelji mogu biti zaraženi?
Dr Tomanović nam prenosi da se na našim prostorima procenat krpelja zaraženih borelijama kreće od 20 do 30 odsto. Ovaj procenat, kako kaže, varira u zavisnosti od sezone, razvojnog stadijuma krpelja, lokaliteta i drugih faktora. Međutim, samo određene vrste krpelja prenose borelije.
– Nisu svi krpelji inficirani borelijama, i neće ubod svakog inficiranog krpelja dovesti do razvoja bolesti. Takođe, nisu svi sojevi borelija koje mogu biti prisutni u krpeljima podjednako infektivni. Što je duže krpelj pričvršćen za kožu to je veći rizik od prenošenja infekcije, a smatra se da je rizik minimalan ukoliko se krpelj ukloni tokom prvih 24 sata. Međutim, borelije nisu jedini uzročnici bolesti prisutni u krpeljima u Srbiji. Istraživanjima je potvrđeno prisustvo uzročnika i drugih, mnogo manje poznatih i prepoznatih bolesti kao što su krpeljski encefalitis, rikecioza, babezioza, anaplazmoza, tularemija, erlihioza… Ovi uzročnici su prisutni u manjem procentu u odnosu na borelije.
Da li svi krpelji mogu da nam prenesu bolest i od čega to zavisi: Koliko traje inkubacija i koji su simptomi infekcije
Naša sagovornica kaže da je povoljna okolnost to što nisu svi krpelji nosioci uzročnika bolesti i da neće svaki ubod dovesti i do njihovog nastanka.
– Čak i u slučaju da je krpelj zaražen on ne mora neophodno da prenese uzročnika bolesti na čoveka. Ukoliko i dođe do prenošenja ne znači da će doći do razvoja bolesti. Iako se kod većine osoba nakon uboda krpelja neće razviti bolest, uvek treba obratiti pažnju na pojavu simptoma i znakova neke od bolesti koje prenose krpelji. Lajmska bolest ili lajmska borelioza je oboljenje ljudi i domaćih životinja čije uzročnike, spiralne bakterije borelije, prenose krpelji. To je multisistemsko oboljenje koje najčešće zahvata kožu, zglobove, nervni sistem i srce. Prvi i najčešći simptom lajmske bolesti je karakteristično crvenilo u obliku mete koje se javlja na mestu uboda. Ovaj simptom se može javiti desetak dana nakon uboda krpelja (inkubacioni period je od 3-33 dana). Od propratnih simptoma mogu da se jave temperatura, umor, malaksalost, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima.
Od kojih okolnosti zavisi aktivnost krpelja
Poznato je da se krpelji nalaze na travnatim staništima, u šumama, livadama, ali i u gradskim sredinama, u parkovima, pored reka… Oni su sastavni deo prirode i ne možemo očekivati da budu u potpunosti eliminisani.
Dr Tomanović objašnjava da njihova aktivnost zavisi od temperature i vlažnosti vazduha, i u našim krajevima najčešće traje od aprila do oktobra. Najviše aktivnih krpelja ima tokom proleća i nešto manje tokom jeseni, dok su, prema njenim rečima, tokom toplih i sušnih letnjih meseci manje aktivni. Sa klimatskim promenama produžava se sezona aktivnosti krpelja, tako da ih, naglašava sagovornica eKlinika portala, možemo očekivati i tokom januara i februara ukoliko su temperature iznad 10 stepeni.
Najbolje metode prevencije i zaštite
– Najznačajniji i najekonomičniji vid prevencije bolesti prenošenih krpeljima kod ljudi su lične mere zaštite, a da bi se efikasnost ovih mera povećala neophodno je da se informišemo i edukujemo. Kada odlazimo u prirodu gde očekujemo prisustvo krpelja, dobro je (ako je moguće) da nosimo odeću dugih nogavica i rukava, svetlije boje. Na otvorene površine kože, odeću i obuću možemo da nanesemo repelente. Postoje oni namenjeni specijalno za zaštitu od krpelja, ali su sasvim delotvorni i repelenti za komarce. Po povratku iz prirode neophodno je da detaljno pregledamo telo i posebno obratimo pažnju na pregibe i kosmate delove. Ubod krpelja je kod većine ljudi neosetan i bezbolan, zato je važno da obavimo vizuelni pregled kože – savetuje dr Snežana Tomanović.
Šta uraditi ako uočimo krpelja na koži i kako se pravilno vadi
– Ukoliko uočimo krpelja na koži najvažnije je da ga uklonimo što pre kako bismo smanjili rizik od prenošenja infekcije. Krpelj se pravilno vadi mehanički, pincetom ili napravama za vađenje krpelja, bez upotrebe bilo kakvih hemijskih sredstava (ulja, alkohola, sapunice, acetona, slanih rastvora ili slično). Pincetu dezinfikujemo alkoholom, a zatim krpelja uhvatimo što bliže koži i laganim pokretom na gore ga izvučemo. nakon vađenja krpelja mesto uboda možemo da dezinfikujemo 70 odsto alkoholom. Nije neophodno da krpelja okrećemo u smeru suprotno od kazaljke na satu, intenzivno uvrtanje čak nije ni preporučljivo, važno je da krpelja uhvatimo pincetom što bliže koži i pažljivo ga izvučemo na način koji nam je zgodan bez gnječenja i kidanja. Važno je da krpelja ne stiskamo i ne gnječimo prilikom vađenja jer se na ovaj način pospešuje prenošenje uzročnika bolesti ukoliko je krpelj inficiran – daje doktorka važne napomene pratiocima našeg portala.
Šta nam govori analiza krpelja i zašto nije obavezni deo dijagnostičkog procesa
Stručnjaci primećuju da je u građanstvu sve aktuelniji trend nošenja krpelja na analizu. Da li to treba raditi ili ne?
– Analiza krpelja nije dijagnostička procedura i nije obavezni deo dijagnostike bolesti. Međutim, kompletnom analizom, koja ne podrazumeva samo podatak da li je patogen prisutan ili ne već uključuje određivanje vrste i stadijuma krpelja, procenu vremena koje je krpelj proveo parazitirajući, kao i da li je krpelj oštećen prilikom uklanjanja, procenjuje se rizik od prenošenja uzročnika bolesti na ljude. Svi ovi podaci mogu biti značajni lekaru u daljem praćenju toka eventualne infekcije i planiranoj terapiji – razjasnila je i ovu dilemu u razgovoru za eKlinika portala dr Snežana Tomanović.
Poziv građanima da učestvuju u važnom istraživačkom projektu ukoliko imaju „susret“ sa krpeljom
Sa ciljem da odgovore na pitanje u kojoj meri krpelji i uzročnici bolesti prisutni u njima zaista predstavljaju rizik po zdravlje ljudi u Srbiji, stručnjaci, među kojima je i naša sagovornica, inicirali su projekat TalkToTick, finansiran kroz program PRIZMA Fonda za nauku Republike Srbije. Više o ovom projektu, medicinskom značaju krpelja kao i načinu na koji mogu da se priključe projektu, građani mogu da saznaju na internet stranici www.talktotick.rs.
