Pandemija, izolacija, stres, oporavak posle zaražavanja infekcijom covid 19, ali i činjenica da mnogi prošlog leta nisu bili u mogućnosti da koriste godišnji odmor onako kako su navikli, uslovili su još veću želju i potrebu da se što više vremena provodi napolju. Mnogi su vikende, i u okolnostima pandemije, koristili za organizovanje izleta, piknika sa prijateljima ili odlaska u divljinu na nekoliko dana. Bilo da je u pitanju vama nepoznato okruženje ili neko koje ste već posećivali, treba biti spreman i na neke neprijatnosti.
Obnovite znanje iz prve pomoći
Povrede ili druge vrste nezgoda poput upadanja u vodu, pa i davljenja, ujedi insekata i drugih životinja, alergijske reakcije, sunčanica i preterano izlaganje sunčevim zracima, trovanje hranom usled kvarenja, zbog toplote – samo su neki od rizika koje bi trebalo da imate na umu. Obnovite svoje znanje iz prve pomoći, proverite i obezbedite baterije na mobilnim telefonima, imajte dovoljnu količinu goriva, izbegavajte rizične situacije i najvažnije – spakujte paket prve pomoći. Nadamo se da vam ništa od ovoga neće zatrebati, ali je i u ovom slučaju, opreznost „majka mudrosti“.
Pomoć kod površinskih povreda i opekotina
Posekotine, ogrebotine, modrice ili opekotine mogu biti česti pratioci aktivnosti u prirodi, ne samo ako su u pitanju deca. Poželjno je da sa sobom ponesete neko sredstvo za dezinfekciju poput alkohola ili asepsola, kao i sredstvo za zasušivanje oderotina i rana.
Ukoliko se radi o rani koja je dubinska, a to možete da procenite golim okom – ako je, recimo, rasekotina takva da se gornji epitel kože neprekidno razdvaja i vidite unutrašnjost rane, uz krvarenje, verovatno je da će biti potrebno ušivanje. Da biste izbegli infekciju, idite do prve dostupne ambulante.
U slučaju opekotina, one ne bi smele da prelaze površinu koja je veća od 10 odsto kože. Preporučljivo je opečenu površinu staviti pod hladnu vodu, a ako ste u mogućnosti, može da pomogne i umućeno belance. Svakako, ako vam opekotina deluje opasno ili dobijete temperaturu, posetite lekara što pre.
Krpelji – kako se zaštititi i šta ne bi trebalo raditi
Doktor bioloških nauka Ivan Aleksić rekao je za RTS da su sve šume u okolini Beograda (Košutnjak, Topčider, Bojčinska) uz Adu Ciganliju – prepune krpelja, da je svaki drugi ili treći krpelj potencijalni prenosilac lajmske bolesti, a da ih je sigurno zaraženo oko 20 odsto.
– Preporučuje se lična zaštita, u prvom redu repelenti (preparati protiv insekata), uvlačenje nogavica u čarape ili obuću, pokrivanje glave, nošenje dugih rukava, obavezni pregled tela posle boravka u prirodi. Nemojte se zavlačiti u neuređene predele, šikare, koje su prirodno stanište krpelja – savetuje Aleksić.
Epidemiolog Katarina Šerović kaže da se, ako zakačenog krpelja ne primetimo na koži, nakon dva dana na tom mestu obično javlja svrab, i ponavlja da je preporučljivo po povratku iz prirode dobro istresti garderobu, oprati je, pažljivo se istuširati i pregledati. Ona je, govoreći za RTS, savetovala da se u ovom slučaju ode u prvu zdravstvenu ustanovu gde će krpelj biti izvučen, potencijalno izvršiti testiranje na lajmsku bolest i videti da li je potrebna dodatna terapija antibioticima.
Iako se repelenti zasnivaju na supstancama koje imaju jake mirise i trebalo bi da odbijaju insekte, stručnjaci savetuju da se ne koriste preparati poput acetona, krema, raznih ulja, laka za nokte.
– Bakterija koja izaziva lajmsku bolest nalazi se u želucu krpelja, a kada već dođe do ujeda ili kačenja, jakim mirisima se krpelj iritira i dolazi do povraćanja želudačnog sadržaja koje onda izaziva zaražavanje – objašnjava Šerović.
Što se tiče zmija, u Beogradu ima pet vrsta i one nisu otrovne, naveo je za RTS doktor bioloških nauka Ivan Aleksić i dodao da je prvo bliže mesto sa otrovnicama Vršački breg, gde ima šarki, dok u okolini Valjeva ima poskoka.
Šta ako dođe do bliskog susreta sa zmijom
Zmije su inače tokom letnjih meseci aktivne u žbunju i sličnom rastinju, a ujedaju samo da bi ubile svoj plen ili u odbrani, kada se osete uplašeno ili ugroženo.
Ukoliko ipak dođe do ujeda, koristite zavoj ili nešto poput kanapa ili tkanine pod pritiskom kako biste imobilisali ujedeni ud (najčešće je to noga ili ruka). Nekoliko puta čvrsto omotajte oko i iznad područja ugriza i nastavite da omotavate pomerajući se od ujeda prema gore. Držite ujedenu osobu u što je moguće mirnijem stanju i vozite je u najbližu medicinsku jedinicu.
Šta da radite ako vas opeče meduza
Retko ko se ne raduje kupanju i sunčanju. Morski ritualni su manje-više poznati svima, kao i glavni zdravstveni rizici – izlaganje suncu koje uključuje upotrebu krema sa najvišim zaštitnim faktorom, boravak na suncu od 11 do 14 časova, padovi ili povrede ako su plaže kamenite ili pored stena, utapanje ili davljenje.
Ako vas opeče meduza, brzo ćete osetiti da vam taj deo kože gori, peče i svrbi, postaje crveno, pojavljuje se otok i počinje da boli. Mogu se javiti i drugi simptomi poput glavobolje, malaksalosti, mučnine, grčeva mišića ili nižeg krvnog pritiska. Ako vas meduza ujede, ono što možete sami da uradite je da mesto ujeda dobro operete slanom vodom i pincetom uklonite dlačice meduze, ako vidite da su ostale u koži. Da bi se smanjio otok, tretirajte mesto kockicama leda zamotanim u neku pamučnu tkaninu ili ispirajte fiziološkim rastvorom. Mogu da pomognu kantarionovo ulje i med, kao i neka krema sa analgetikom i antihistaminikom. Ako simptomi ne prestanu posle nekoliko sati, neophodna je pomoć lekara.
Da biste izbegli ubadanje na ježeve ili ujede raznih vrsta rakova, koristite obuću za plivanje. Ako ipak nagazite na ježa osetićete oštar bol, a bodlju, koja je krta i može da se slomi prilikom nestručnog vađenja, najbolje je izvaditi u ambulanti. Verovatno ćete dobiti neku antibiotsku kremu a ponekad, ako je intervencija malo složenija, i antibiotik.
Svaki kontakt sa vodom uz uživanje treba da bude izuzetno oprezan Foto: Shutterstock
Preživljavanje davljenika zavisi od vremena provedenog pod vodom
Bilo koja varijanta boravka pored vode zahteva maksimalnu pažnju u smislu izbegavanja rizika kao što su skakanje na glavu, plivanje daleko iza bova ili u rečnim virovima. Decu ne ispuštajte iz vida, bukvalno ni sekund, i neka imaju zaštitne mišiće ili gume za plivanje. Imajte u vidu da šanse za preživljavanje osobe koja se davila zavise od vremena provedenog u vodi. Procenat spasavanja u prvom minutu je oko 90 odsto, dok je u 6. do 8. minutu praktično sveden na minimum.
Najvažnija stvar prve pomoći i reanimacije izvučenog utopljenika na mestu nesreće je da se njegova glava izvuče iz vode i da se što brže, ako je moguće, uspostavi funkcija disanja. Sastoji se u zabacivanju glave i primeni veštačkog disanja metodom „usta na usta“ ili „usta na nos“. U isto vreme treba započeti sa masažom srca, budući da se prema nekim istraživanjima, pri utopljenju više oštećuje srčani mišić nego centar za disanje. Naredna mera je postavljanje utopljenika u drenažni (posturalni) položaj zbog verovatnog prisustva vode u disajnim putevima, izazivanje izbacivanja (povraćanja) progutane vode, kao i bronhijalne hipersekrecije.
U svakom slučaju treba obavestiti spasilačku ili drugu hitnu službu, čak i ako mere spasavanja i reanimacije uradite uspešno. Zbog svega navedenog je važno povremeno se podsećati najvažnijih delova iz pružanja prve pomoći jer ona može biti od krucijalnog značaja, dok ne stignu spasilačke ili lekarske ekipe.
Saveti izviđača – preventiva je adekvatna obuća i garderoba, voda i zaštiti od sunca
U Programu Saveza izviđača Srbije, koji sprovodi i Odred izviđača „Miroslav Mika Antić“ iz Novog Sada, postoje zahtevi koje izviđači, zavisno od uzrasta, treba da savladaju. Prvenstveno se misli na to da se upoznaju sa mogućim opasnostima od ujeda insekata, sitnih ogrebotina, uganuća, sunčanice, smrzavanja, do većih povreda koje eventualno mogu da se dese kod zahtevnijih aktivnosti i kako da reaguju u slučaju da se to desi. Ovi saveti su univerzalni i primenjivi i u drugim slučajevima boravaka u prirodi, bilo da su kraći ili duži. Izviđači uvek polaze od preventive – kada se ide u prirodu obavezno je najpre prikladno se obući zavisno od terena. Adekvatna obuća, duže čarape, odgovarajuća uniforma dugih ili kratkih rukava, izviđački kačket koji štiti ne samo od sunca već i od krpelja koji mogu da padnu sa drveća – obavezni su.
Tanja Janković, starešina Odreda izviđača “Miroslav Mika Antić” (Novi Sad), kaže da je obavezno poneti torbicu prve pomoći u kojoj se, pored dezinfekcionog i zavojnog materijala nalaze i histaminici za slučaj da je neko alergičan na ujed insekata.
– U skladu sa vremenskim uslovima savetujemo da se ponese dovoljna količina vode, jer može da se desi da se ide u predele gde nema izvora ni naseljenog mesta. Preporučuje se i nošenje sočnog voća umesto grickalica, kako bi se optimizovale potrebe za unosom vode. Takođe je potrebno poneti kremu za sunčanje i za usne kako bismo izbegli opekotine. Izviđači uvek sa sobom nose neki alat, sekiricu, ašovčić, zatim kanap, zastavu na koplju, signalne zastavice koje mogu koristiti za potrebe eventualnog pružanja prve pomoći ako zatreba imobilizacija, izrada nosila i slično. Jedna od instrukcija koje uvek dobiju je da svu potrebnu opremu spakuju u ranac kako bi im ruke bile slobodne tokom kretanja radi bolje ravnoteže i zgodnijeg reagovanja u slučaju pada – opisuje sagovornica eKlinika portala.
Izviđači – izlet na Frušku Goru Foto: Odred izviđača „Mika Antić“ Novi Sad
Ujed pčele ili stršljena
Izviđači imaju posebne zadatke za koje se pripremaju, ali, i ove rutine su preporučljive svima prilikom boravka u prirodi. One počinju upoznavanjem terena.
– Ako se naiđe na košnice osa, pčela ili stršljenova, ne smeju se ni na koji način uznemiravati, npr. udarati po košnici ili praviti velika buka. Treba se udaljiti, organizovati kretanje drugom trasom ili promeniti mesto određeno za podizanje tabora (ili neke druge namene). Ukoliko su pojedinačni slučajevi insekata došli do dece ili odraslih, verovatno postoji razlog. Obično je to neko slatko voće u koje smo se umazali i sl. Trudimo se da se brzo operemo, osušimo i pomerimo sa tog mesta gde je verovatno iskapao sok voća. Važna preporuka je da se ne paniči, vrišti, maše rukama jer to dodatno razdražuje insekte, već da se brzo otkrije razlog dolaska insekata i isti ukloni. Takođe je bitno i brzo skloniti otpatke u kesu kako ne bi privlačili insekte – savetuje starešina Odreda izviđača “Miroslav Mika Antić” (Novi Sad).
Ukoliko se ipak desi da osa ili stršljen ujedu nekoga, odmah se reaguje hladnim oblogama.
– Ako smo pored reke ili drugog izvora vode, nekim hladnim kamenčićem ili ohlađenim metalnim predmetom, npr.kašikom, delujemo na ujed. Pokušamo da iscedimo, izguramo žaoku. Umirujemo povređenog koji je obično uplašen. Ako se desi da je ujed u predelu lica ili jezika, odmah se reaguje stavljanjem cevčice iz kompleta prve pomoći da se obezbedi prohodnost disajnih puteva u slučaju da jezik i grlo oteknu, ali vrlo pažljivo da se ne povredi, i brzo zove hitna pomoć. Ako nemamo mogućnost poziva, vodimo do prvog mesta gde to možemo da učinimo – kaže Janković.
Bezbednost hrane za piknik
Budite vrlo pažljivi sa hranom koju nosite i planirate da pripremate, posebno ako je predviđeno da stoji duže. Kvarljiva hrana treba da stoji u mini-frižideru ili da se donese što hladnija. Takođe, ako je hrana sveža, svi na pikniku će ostati zdravi. Uvek je preporučljivo što više toga pripremiti unapred, posebno ako su prisutne više temperature, i spremiti hranu što pre, kako bi manje stajala van hladnog okruženja, ako je u pitanju termička obrada (najčešće je to roštilj). Imajte dovoljne količine vode kako biste adekvatno oprali povrće i voće, ako to niste uradili pre polaska.
U toku obroka obratite pažnju na to da se insekti skupljaju oko hrane, pa i oko glave. Nije redak slučaj da pčele ulete u usta prilikom gutanja hrane i ujedu nekoga za jezik – ako je osoba alergična, ove situacije mogu da budu opasne po život i da dovedu do gušenja. Potrudite se da hranu i ostatke odmah uklonite ili spakujete nakon planiranog obroka, kako biste smanjili mogućnost da se oko vas skupljaju i druge životinje, ne samo insekti.
Zaštita od požara
Prostor za roštiljanje treba da bude dalje od žbunja drveća i visoke trave, ne samo zbog životinja već i zbog mogućeg širenja vatre i opasnosti od požara i opekotina. Očistite područje od suve trave, ako je moguće, i nabacajte što više kamenja oko predviđenog prostora za vatru. Ako je dan neočekivano vruć ili ima vetra, ne palite veću vatru koja može brzo da izmakne kontroli. Iako se misli da je hrana manje ukusna ako se koriste električni ili roštilji na plin, oni svakako umanjuju potencijalne rizike. Svi, a posebno deca, treba da paze u kontaktu sa vatrom tj.izvorom toplote koji se koristi za spremanje hrane. Dobro proverite da li je vatra ugašena i svo smeće pokupljeno.
