Prejedanje i teški obroci, po rečima stručnjaka, tretiraju se kao „kazna“ za organizam, a u posebnom riziku je srce. Naučnici kažu da neuobičajeno težak obrok i prejedanje može da poveća rizik od srčanog udara za oko 4 puta u roku od dva sata nakon jela. Rezultati studije predstavljeni su pred American Heart Association’s.
Prejedanje je za srce naporno baš kao i fizički napor
Istraživači kažu da ovo otkriće ukazuje da težak obrok može da deluje kao okidač za srčani udar na isti način kao što bi delovao ekstremni fizički napor i izliv besa – posebno kod nekoga ko ima srčane bolesti.
– Prema našim saznanjima, ovo je prvi put da se pokazalo da prejedanje samo po sebi povećava rizik od srčanog udara. Nadamo se da će rezultati naše studije pomoći da se ljudi urazume i budu oprezniji prilikom konzumacije izuzetno teških obroka, posebno ljudi koji imaju bolest koronarnih arterija ili su pretrpeli prethodni srčani udar – ističe glavni autor studije kardiolog dr Francisco Francisco Lopez-Jimenez iz Brigham and Women’s Hospital u Bostonu.
Najrizičniji period 2 sata pre pojave simptoma srčanog udara
Istraživači su ispitivali 1.986 pacijenata muškog i ženskog pola o obrocima koje su jeli neposredno pre srčanog udara. Od svih ispitanih njih 158 je konzumiralo težak obrok u roku od 26 sati pre srčanog udara, a 25 je jelo obilan obrok tokom dvosatnog „perioda opasnosti“ koji je prethodio srčanom napadu. Takođe, pokazalo se i da doba dana kada se unosila teška hrana ima očigledan uticaj na vezu između srčanog udara i unete hrane.
Dok su podaci studije pokrivali period od 26 sati pre početka srčanog udara, dr Lopez-Jimenez kaže da je najkritičniji period upravo vreme dva sata neposredno pre pojave simptoma srčanog udara.
Prejedanje na nekoliko načina utiče na funkciju srca
Iako postoji jasna razlika između faktora rizika, koji se razvijaju tokom života – kao što su gojaznost, visok holesterol, hipertenzija i poodmaklo životno doba – i onih koji deluju kao iznenadni okidači za srčani udar, oba su potencijalno opasna, smatraju kardiolozi.
Postoji nekoliko načina na koje težak obrok može negativno da utiče na srce. Konzumiranje i varenje hrane oslobađa mnoge hormone u krvotok. Te supstance povećavaju broj otkucaja srca i krvni pritisak i mogu da povećaju supstance koje pomažu u stvaranju ugrušaka. Privremeni porast krvnog pritiska povećava potrebu za kiseonikom i stvara dodatno opterećenje za srce.
Visok pritisak nosi rizik od stavranja ugruška
Visok krvni pritisak takođe može da razbije plakove holesterola u arterijskom zidu, izazivajući stvaranje ugruška koji može da blokira krvni sud, izazivajući srčani ili moždani udar.
Drugi mehanizam na koji hrana utiče na srce može biti da obrok sa visokim sadržajem masti narušava funkciju endotela – unutrašnje obloge arterija, direktnim dejstvom masnih kiselina i drugih masti u krvotoku. Porast insulina, supstance koja pomaže telu da sagoreva energiju, posle obilnog obroka takođe može da utiče na unutrašnju oblogu krvnih sudova koji vode do srca. Povećanje nivoa insulina u krvi smanjuje normalno opuštanje koronarnih arterija.
