Posle nekotrolisanog stresa i neprospavanih noći nastaje moždana magla, kako da fukcionišemo u ovim uslovima

Moždana magla je stanje tokom kojeg je otežano, usporeno, nedovoljno jasno razmišljanje. Moždana magla nije medicinski termin, niti bolest, već skup simptoma koji utiču na kognitivne funkcije. Uglavnom se javlja posle neprospavane noći ili kao posledica loše kontrolisanog stresa. Iako nije opasno stanje, moždana magla u bitnoj meri otežava svakodnevni život. Na primer, možemo da uđemo u sobu, a ne znamo zbog čega, da zaboravimo usred rečenice šta smo hteli da kažemo.

Nije dijagnoza

Pošto sama po sebi nije dijagnoza, lekari nastoje da utvrde šta se krije iza simptoma moždane magle. Prepoznavanje simptoma prvi je korak. Simptomi mogu da variraju od blage zaboravnosti do značajnih teškoća u svakodnevnom funkcionisanju. Najčešće tegobe su:

Preporučujemo

Teškoće pri koncentraciji: Osobi je teško da se fokusira na određeni zadatak ili da prati složen razgovor.

Problemi sa pamćenjem: Zaboravljanje obaveza, često gubljenje ključeva, osoba ima problem da se seti nekog imena ili odgovarajuće reči.

Mentalni umor: Iscrpljenost čak i posle 8 sati sna.

Osećaj rasejanosti ili odvojenosti od okoline.

Usporeno razmišljanje: Potrebno nam je više vremena nego inače da rešimo probleme ili završimo rutinske aktivnosti.

Razdražljivost: Osećaj frustracije zbog nemogućnosti jasnog razmišljanja, što može da utiče na raspoloženje.

Uzroci moždane magle

Otkrivanje osnovnog uzroka mentalnog umora ključno je za lečenje. Mnogi faktori, od životnih navika do osnovnih zdravstvenih stanja, mogu da doprinesu osećaju "magle".

Stres i anksioznost

Hronični stres jedan je od najčešćih uzroka moždane magle. Kada smo stalno pod pritiskom, telo ostaje u stanju „bori se ili beži“ i oslobađa visoke nivoe kortizola. Vremenom sve ovo iscrpljuje mozak i otežava fokusiranje na bilo šta osim na neposredni izvor stresa.

Nedostatak kvalitetnog sna

Mozgu je potreban san kako bi se oporavio i učvrstio sećanja. Ako nema dovoljno dubokog sna, trpe kognitivne funkcije. Sve ima za posledicu osećaj težine i usporenost.

Nedostatak hranljivih materija

Mozak zahteva određene vitamine i minerale za optimalno funkcionisanje. Nizak nivo vitamina B12, vitamina D ili gvožđa može da dovede do značajnog mentalnog umora. Takođe, dehidratacija može da uzrokuje blago smanjenje zapremine mozga i dovede do problema sa fokusom.

Hormonske promene

Fluktuacije hormona, naročito tokom trudnoće ili menopauze, mogu da pokrenu moždanu maglu. Promene u nivou estrogena i progesterona često utiču na pamćenje i brzinu obrade informacija.

Osnovna zdravstvena stanja

Određeni zdravstveni problemi povezani su sa moždanom maglom, kao na primer: anemija, poremećaji rada štitne žlezde (hipotireoza), dijabetes i poremećaji nivoa šećera u krvi, autoimune bolesti, sindrom hroničnog umora.

Kako se rešiti moždane magle?

Dobra vest jeste da dosta toga može da se poboljša jednostavnim promenama životnih navika. Savet stručnjaka jeste da nastojimo da redovno spavamo 7 do 9 sati svake noći. Ishrana sa dosta antioksidanasa, zdravih masnoća i nemasnih proteina može da bude od pomoći. Omega-3 masne kiseline iz ribe i oraha posebno su korisne za zdravlje mozga. Bitno je da pijemo dovoljne količine vode.

Od velike pomoći je i adekvatna kontrola stresa, savetuju se vežbe dubokog disanja, kratke šetnje u prirodi, redovne pauze. Fizičko vežbanje povećava protok krvi u mozgu i podstiče oslobađanje hemikalija koje poboljšavaju raspoloženje i san. Čak i brza šetnja od dvadeset minuta može pomoći da se razbistri mentalna magla, tvrde stručnjaci.

Lečenje i stručna pomoć

Iako će jednostavne promene životnih navika da pomognu mnogim osobama, neki slučajevi će zahtevati stručno lečenje.

Ukoliko simptomi traju i pored zdravih navika (redovan san, kvalitetna ishrana, fizička aktivnost), obratite se zdravstvenom radniku. Lekar može da uradi analize krvi kako bi proverio mogući nedostatak vitamina ili otkrio moguće probleme sa štitnom žlezdom.

(eKlinika)