Ne razlaže se sva hrana koju jedemo na isti način, a to se posebno odnosi na laktozu. Laktoza je složeni, prirodni šećer i nalazi se u svakom mleku sisara – od majčinog do kravljeg, pa čak i kozjeg mleka. Ali njena složenost daje joj jedinstvene prednosti i istovremeno otežava razgradnju ili varenje svima koji su intolerantni na laktozu.
Kako laktoza utiče na naš organizam
Laktoza je disaharid, što znači da je složeni šećer formiran od dva monosaharida (ili prostih šećera). Kao komponenta majčinog mleka, dugo se povezuje sa brojnim prednostima:
- pomaže telu da apsorbuje minerale kao što su kalcijum, magnezijum i cink koji su važni za zdravlje kostiju
- ima niži glikemijski indeks u poređenju sa prostim šećerima, što znači da pomaže da duže budete siti i ne izaziva ekstremne promene nivoa šećera u krvi
- ima prebiotičke efekte tako što pomaže dobrim bakterijama da napreduju u mikrobiomu creva
- podržava sposobnost imunološkog sistema da funkcioniše
Kako se laktoza vari ili razgrađuje
Pošto je laktoza složen šećer, treba da se razgradi kako bi organizam osetilo sve prednosti.
Laktaza je specifičan protein koji se nalazi u sluzokoži tankog creva. Kada unesemo bilo šta što sadrži laktozu, kao što su sladoled, mleko, jogurt ili krem sir, laktaza koja se nalazi u tankom crevu razlaže laktozu koju smo konzumirali na dva, manja prosta šećera: glukozu i galaktozu.
– Glukoza i galaktoza su prosti šećeri, pa ih telo lako koristi. Glukoza i galaktoza se apsorbuju i koriste za energiju, skladištenje i druge biološke procese – objašnjava dr Christine Lee, gastroenterolog.
Šta u ovom procesu znači biti intolerantan na laktozu
Doživljavanje intolerancije na laktozu je kada organizam ne može da proizvede dovoljno laktaze da razgradi svu laktozu koju konzumiramo.
– Aktivnost laktaze koju imate zavisi od toga koliko je enzima laktaze dostupno. Ako konzumirate veliku količinu laktoze u kratkom vremenskom periodu, a više nego što vaša zaliha laktaze može da podnese, neizbežno ostaju viškovi laktoze koji se u ostatak vašeg probavnog sistema šalju netaknuti, jer se nisu razgradili – objašnjava dr Lee.
Ne zaboravite da je laktoza složen šećer, što znači da se teško vari i razgrađuje. Bez proteina laktaze u tankom crevu, laktoza prelazi u debelo crevo, ali ne može da se apsorbuje. Kao rezultat, telo radi na tome da je izbaci iz vašeg sistema.
– Zamislite svoje debelo crevo kao cev. Ako je laktoza u debelom crevu, organizam će pokušati da je ispusti tako što će izvlačiti vodu iz okoline debelog creva (intravaskularni prostor) u unutrašnjost debelog creva (intraluminalni prostor) da bi postigao ravnotežu. Tokom tog procesa, u debelo crevo ulazi toliko vode da izaziva dijareju i mnogo grčeva.
Kako može da se razvije intolerancija na laktozu
Intolerancija na laktozu može da nastane na nekoliko različitih načina.
Najčešće, naša tela prirodno proizvode sve manje laktaze kako starimo, što dovodi do toga da neki kasnije u životu razviju intoleranciju na laktozu.
– Vaša genetika može da igra ulogu. Znamo, stereotipno, da ljudi obojenih rasa imaju veću učestalost intolerancije na laktozu jer ne proizvode dovoljno laktaze – primećuje dr Lee.
Bolesti takođe mogu izazvati privremenu intoleranciju na laktozu, posebno ako su propisani antibiotici na bilo koji vremenski period.
– Svako ko ima teški celulitis, sinusitis ili ozbiljnu upalu pluća može biti podvrgnut jakim antibioticima širokog spektra. Oni tada mogu razviti privremenu intoleranciju na laktozu ako im antibiotici unište crevnu floru u tom privremenom vremenskom periodu. Većina ljudi se oporavi nakon završetka terapije antibioticima, ali neki ljudi ne – nastavlja dr Lee.
Neki čak mogu imati veći rizik od razvoja intolerancije na laktozu ako imaju stanja koja direktno utiču na zdravlje creva, kao što su:
- Kronova bolest
- inflamatorna bolest creva (IBD)
- skleroderma
- mezenterična ishemija
– Postoji velika promenljivost intenziteta ili stepena nedostatka laktaze. Simptomi imaju tendenciju da se pogoršavaju što više laktoze konzumirate – dodaje ona.
Ako živite sa intolerancijom na laktozu, moraćete da promenite životne navike kako biste smanjili ozbiljnost simptoma i pronašli alternative mleku koje neće loše uticati na zdravlje creva.
– Većina ljudi nema 100 odsto nedostatak laktaze. Većina ljudi i dalje proizvodi neku količinu laktaze, ali su toliko loši proizvođači laktaze da mogu da tolerišu samo male količine laktoze u isto vreme – pojašnjava dr Lee.
