Nova naučna studija pokazala je da dva modela ishrane – Planetska dijeta zdravlja i dobro poznata mediteranska ishrana – ne samo da značajno doprinose zdravlju, već i imaju minimalan uticaj na životnu sredinu. Ljudi koji se ovih pravila drže dosledno, imaju više od 20 odsto manji rizik od prerane smrti.
Ishrana kao pitanje zdravlja
Bolesti srca i krvnih sudova i dalje su među vodećim uzrocima smrti širom sveta. A upravo ono što svakodnevno jedemo može da napravi veliku razliku. Prema naučnicima, jedna od pet prevremenih smrti u Evropi mogla bi da se spreči boljom ishranom. Drugim rečima – u zavisnosti od toga koje namirnice birete da imate u tanjiru. može spasiti hiljade života godišnje.
Studiju je predvodila dr Mercedes Sotos Prieto sa Univerziteta u Madridu. Cilj je bio da se uporede efekti dve biljne dijete: Planetske dijete zdravlja (Planetary Health Diet, PHD) i mediteranske ishrane, čije su koristi već potvrđene.
Šta podrazumevaju ove dijete?
Planetska dijeta zdravlja (eng. Planetary Health Diet) je relativno nov, ali sve popularniji koncept ishrane koji su osmislili stručnjaci iz međunarodne grupe EAT-Lancet Commission, kako bi istovremeno:
- očuvali zdravlje ljudi, i
- zaštitili planetu od daljeg ekološkog propadanja (klimatske promene, iscrpljivanje zemljišta, gubitak biodiverziteta).
Zato se i zove planetska – jer se odnosi na dobrobit i čoveka i Zemlje.
Planetska dijeta zdravlja zasniva se na unosu od oko 2.500 kalorija dnevno, uz veliki naglasak na povrće, voće, integralne žitarice, mahunarke, orašaste plodove i zdrave masnoće. Crveno meso, zasićene masti i rafinisani šećeri se izbegavaju, dok su riba, piletina i mlečni proizvodi dozvoljeni u umerenim količinama.
Mediteranska ishrana podrazumeva sezonsko voće i povrće, integralne žitarice, maslinovo ulje, orašaste plodove i mahunarke. Crvenog mesa ima vrlo malo, dok se belo meso, riba, jaja i mlečni proizvodi koriste umereno.
Studija: stvarni ljudi, stvarni životi
Naučnici su koristili podatke iz španske studije ENRICA, koja je obuhvatila više od 11.000 odraslih osoba starosti od 18 do 96 godina. Pratili su ih u proseku više od 14 godina. Tokom tog perioda, 1.157 učesnika je preminulo.
Analiza je pokazala da su oni koji su se najdoslednije pridržavali Planetske dijete zdravlja imali 22 odsto manji rizik od smrti, dok je za mediteransku ishranu taj procenat bio 21 odsto.
Pojedine namirnice su se izdvojile kao posebno korisne: kod PHD to su voće, mlečni proizvodi i zdrave masnoće, dok su kod mediteranske ishrane najznačajniji bili orašasti plodovi i izbegavanje peciva i zaslađenih pića.
I zdravlje planete je na našem tanjiru
Istraživači su merili i ekološki uticaj obe dijete, koristeći bazu podataka koja prati emisiju ugljen-dioksida i potrošnju zemljišta. Rezultati su pokazali da obe dijete imaju nizak uticaj na životnu sredinu. Glavni zagađivači, kao i do sada, ostaju meso i mlečni proizvodi.
U proseku, Planetska dijeta zdravlja dnevno proizvodi 4,15 kg CO₂ po osobi, dok mediteranska dijeta generiše nešto više – 4,36 kg. Površina zemljišta potrebna za ishranu bila je slična: oko 5,5 kvadratnih metara dnevno po osobi.
Poruka je jasna: biraj biljke, živi duže
Zaključak studije je snažan i ohrabrujuć: jednostavne promene u ishrani mogu značajno produžiti život i zaštititi planetu. Ne morate drastično menjati navike – dovoljno je da češće koristite maslinovo ulje, jedete više mahunarki, smanjite unos crvenog mesa i gaziranih pića.
– Rezultati pokazuju koliko je velika prednost za zdravlje i planetu kada se usvoji jedan od ovih modela ishrane – poručila je dr Sotos Prieto.
U svetu u kojem se suočavamo s klimatskim promenama i porastom bolesti koje su često posledica loše ishrane, ovakve vesti ulivaju nadu. Bez obzira da li vam je bliža savremena Planetska dijeta ili tradicionalna mediteranska ishrana – vaš izbor može biti korak ka zdravijem životu i boljoj budućnosti za sve nas.
