Kofein u krvi može uticati na telesnu mast i smanjiti rizik od dijabetesa, pokazuje studija

Za mnoge od nas kafa je jutarnji ritual, mali užitak ili način da se razbudimo. Međutim, nova naučna istraživanja sugerišu da kofein u našem organizmu može imati i dublji metabolički uticaj nego što smo ranije mislili, posebno kada je reč o telesnoj masi i riziku od dijabetesa tipa 2.

Studija objavljena 2023. godine u časopisu BMJ Medicine pokazala je da viši nivoi kofeina u krvi mogu biti povezani sa nižim indeksom telesne mase i manjom količinom telesne masti, što posredno može smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.

Šta su istraživači tačno otkrili

Istraživanje su sproveli naučnici sa Karolinska instituta u Švedskoj, Univerziteta u Bristolu i Imperial College London. Umesto da se oslanjaju na prijavljeni unos kafe ili energetskih napitaka, istraživači su koristili genetske podatke gotovo 10.000 ljudi kako bi procenili koliko dugo kofein ostaje u krvi.

Fokus je bio na varijacijama gena CYP1A2 i AHR, koji utiču na brzinu razgradnje kofeina u organizmu. Osobe koje sporije razgrađuju kofein imaju više koncentracije kofeina u krvi, iako često piju manje kafe.

Rezultati su pokazali da su genetski predviđeni viši nivoi kofeina u plazmi povezani sa:

• nižim BMI
• manjom ukupnom telesnom masnoćom
• nižim rizikom od dijabetesa tipa 2

Istraživači procenjuju da se oko polovine zaštitnog efekta kofeina na dijabetes može objasniti upravo smanjenjem telesne mase.

Šta je sa srcem i krvnim sudovima

Zanimljivo je da studija nije pronašla jasnu vezu između nivoa kofeina u krvi i kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčanu insuficijenciju, atrijalnu fibrilaciju i moždani udar. To znači da se potencijalni benefit kofeina u ovom kontekstu odnosi pre svega na metabolizam i dijabetes, a ne direktno na srce.

Kako kofein može da utiče na telesnu težinu

Naučnici pretpostavljaju da kofein utiče na metabolizam kroz povećanje termogeneze, odnosno stvaranja toplote u telu, kao i kroz pojačano sagorevanje masti. Ovi procesi mogu doprineti manjem nakupljanju masnog tkiva tokom vremena.

Ipak, autori studije upozoravaju da efekti kofeina nisu isključivo pozitivni. Prekomeran unos može dovesti do nesanice, anksioznosti, ubrzanog rada srca i povišenog krvnog pritiska kod osetljivih osoba.

Važno ograničenje studije

Iako je reč o velikom istraživanju, korišćen je metod takozvane Mendelove randomizacije, koji pomaže u proceni mogućih uzročno posledičnih veza, ali ne može u potpunosti da ih potvrdi. Moguće je da postoje i drugi faktori koji utiču na ove rezultate.

Zbog toga istraživači naglašavaju da su potrebne dodatne, dugoročne kliničke studije kako bi se sa sigurnošću utvrdilo da li bezkalorični napici koji sadrže kofein, poput crne kafe ili nezaslađenog čaja, zaista mogu da pomognu u prevenciji gojaznosti i dijabetesa tipa 2.

Kako ističe genetski epidemiolog dr Benjamin Woolf sa Univerziteta u Bristolu, s obzirom na to koliko se kofein širom sveta konzumira, čak i mali metabolički efekti mogu imati značajne rezultate.

Šta ovo znači u praksi

Ova studija ne znači da treba piti više kafe kao strategiju za mršavljenje ili prevenciju dijabetesa. Ona pre svega ukazuje na složen odnos između kofeina, genetike i metabolizma.

Kao i uvek kada je reč o zdravlju, ključ ostaje u umerenosti, individualnom pristupu i savetovanju sa lekarom, naročito kod osoba koje već imaju metaboličke ili kardiovaskularne probleme.

(eKlinika.rs)