Kofein ima moć da stimuliše centralni nervi sistem, razbudi nas i pripremi za novi radni dan. Stručnjaci, i pored tih nekada dobrih svojstava, ipak, opominju da preterana upotreba kofeina može da uzrokuje simptome anksioznosti, dovede do ubrzanog lupanja srca, ugrozi normalan krvni pritisak… Spada u najčešće korišćene psihoaktivne supstance. Posle vode, ljudi najviše piju kafu, a zabeleženo je da se tokom jednog dana popije 1,6 milijardi šoljica kafe na svetu. U razvijenom svetu približno 85 odsto stanovništva svakog dana popije najmanje jedan napitak sa kofeinom.
Osećaj anksioznosti i kafa
Previše kafe može imati negativan učinak na ljude, dovesti do brojnih nuspojava, uključujući i neke simptome anksioznog poremećaja – stanja u kojem je osoba preplavljena osećanjem straha i nelagode, koji su tako jaki da ometaju svakodnevni život. Stručnjaci procenjuju da će oko 30 odsto odraslih ljudi u jednom trenutku u životu imati anksiozni poremećaj. Psiholozi navode da postoji velika razlika između formalnog anksioznog poremećaja i osećaja nekih simptoma sličnih anksioznosti, koji se mogu pogoršati ispijanjem kafe.
Da li kofein izaziva anksioznost?
Literatura opisuje mnoge efekte koje kofein ima na ljudski organizam. Jedan od glavnih mehanizama delovanja je blokiranje receptora adenozina i povećanje dopamina, noradrenalina i glutamata. Usled ovih procesa u kardiovaskularnom sistemu se povećava krvni pritisak i broj otkucaja srca. Stručnjaci naglašavaju da samo manje doze kofeina mogu poboljšati motornu aktivnost i budnost u centralnom nervnom sistemu, dok veće količine izazivaju simptome anksioznosti.
Neke studije dokazuju da geni adenozinskih receptora igraju ulogu u razvoju anksioznosti. Ovo sugeriše da neke osobe mogu imati povećan rizik od anksioznih poremećaja usled upotrebe kofeina.
Remećenje svakodnevnog života
Dijagnostički i statistički priručnik o mentalnim poremećajima Američkog psihijatrijskog udruženja, prepoznaje anksiozni poremećaj izazvan kofeinom kao stanje u kojem kofein ometa svakodnevno funkcionisanje. Kako bi ispunila kriterijume za ovu dijagnozu, osoba mora imati simptome anksioznosti direktno uzrokovane konzumacijom kofeina. Ovaj priručnik navodi kriterijume koji su neophodni da bi neko dobio anksiozni poremećaju usled upotrebe kofeina. To su jaka želja za kofeinom, neuspešni napori da se kontroliše upotreba, korišćenje kofeina i pored toga što se osećaju negativne posledice. Iako, ovo još nije dijagnoza, pruža istraživačima dopunski okvir za dalje studije.
Simptomi prekomerne upotrebe kofeina
Simptomi prekomerne upotrebe kofeina i simptomi anksioznosti mogu se nekada preklapati. Simptomi usled previše kofeina uključuju – mučninu, vrtoglavicu, dehidrataciju, glavobolje, nemir, ubrzan rad srca, nesanicu. Tipični simptomi anksioznosti su osećaj straha, straha i nelagode, preterana briga, znojenje, nemir, napetost, ubrzan rad srca…. Prekomerna upotreba kofeina može izazvati simptome anksioznosti, sa druge strane, simptomi anksioznosti mogu se pogoršati usled upotrebe kofeina.
Sigurna upotreba kofeina
Umerene doze kofeina mogu da budu korisne za zdravlje. Poboljšanje mentalne budnosti, jača koncentracija, manji osećaj umora, mogući gubitak težine, manji rizik od dijabetesa, smanjeni rizik od Parkinsonove bolesti i smanjeni rizik od raka, kako se smatra, neke su od prednosti korišćenja kofeina. Američka agencija za hranu i lekove 2012. izdala je smernice u kojima se navodi da manje od 400 mg dnevno kofeina nema štetnih efekata za zdrave odrasle osobe.
Rezultati istraživanja iz 2014. u SAD otkrili su da je za sve uzraste prosečan unos kofeina iz svih pića 165 miligrama dnevno. To je otprilike 1 do 2 šolje obične kafe. Smatra se da unos do 400 mg kofeina dnevno, što odgovara količini od 3 do 4 šolje kafe, ne bi trebao dovesti do štetnih posledica po zdravlje.
Kome se preporučuje oprez?
Oprez se ipak preporučuje trudnicama i dojiljama, ljudima koji pate od nesanice, pacijentima sa migrenom i hroničnim glavoboljama, anksioznim osobama, osobama koje imaju stomačne probleme kao što je čir, pacijentima sa aritmijama. Na količine popijene kafe trebalo bi da obrate pažnju i pacijenti sa hipertenzijom, osobe koje koriste antibiotike, lekove za srce ili astmu, osobe koje su periodu rasta i sazrevanja deca i tinejdžeri.
Šta je zabrinjavajuće?
Stručnjaci skreću pažnju na popularnost energetskih napitaka sa visokim nivoom kofeina i šećera. Ova pića najviše koriste mladi ljudi, a podatak koji dodatno produbljuje problem jeste i korišćenje kofeina u kombinaciji sa alkoholom. Savet je da čitate etikete proizvoda kako biste izbegli negativne posledice prekomerne konzumacije kofeina. Osobe koje žele da ograniče ili izbace kofein iz upotrebe trebalo bi to da rade postepeno, kako bi izbegli moguće glavobolje, nesvesticu, pospanost, probleme s koncentracijom i mučninu.
Količina kofeina
Jedna šolja domaće kuvane kafe (120 ml) sadrži od 70 do 140 mg kofeina. Espreso, koji se služi u šoljici od 30 do 50 ml, ima od 65 do 70 mg kofeina. Kofeina ima i u mnogim drugim proizvodima koji nisu kafa – u žele bombonama i u čipsu, energetskim bombonama, nekim žvakama. Ima ga u mnogim lekovima za lečenje glavobolje, a u veoma visokim dozama i u nekim sredstvima za mršavljenje, koje doktori uglavnom ne preporučuju.
Šta je alternativa kafi?
Mnogi ljudi koriste kofein zbog naleta energije koji im pruža u jutarnjim satima, što nekada može dovesti do negativnih posledica, poput razvoja ili pogoršanja simptoma anksioznosti. Kafa ili čaj bez kofeina mogu biti dobra alternative. Imaju sličan ukus, ali možda neće obezbediti istu količinu energije kao i kofein. Dobra alternative su i biljni čajevi, koji su veoma zdravi a nude različite ukuse. Smatra se da bi umesto kafom dan nekada trebalo započeti jutarnjom šetnjom ili trčanjem, a i ispijanje obične vode može biti dobar način da se razbudite.
