Ubrzani rad srca nije isto što i atrijalna fibrilacija koja može da se završi moždanim udarom

Ubrzani rad srca sa više od 100 otkucaja u minutu često je posledica bezazlenih promena i bitno se razlikuje od atrijalne fibrilacije, koja je jedan od glavnih uzroka moždanog udara, srčane slabosti i kardiovaskularnih bolesti. Atrijalna fibrilacija (AF), poznata i kao treperenje pretkomora, predstavlja poremećaj srčanog ritma koji nastaje u pretkomorama. Ipak, kada srce preskoči otkucaj ili počne da kuca brže nego obično, teško je odrediti da li je u pitanju samo bezazlen i prolazan simptom ili tegoba koja zahteva hitnu medicinsku pomoć.

Preporučujemo

Šta je atrijalna fibrilacija (AF)?

Atrijalna fibrilacija predstavlja nepravilan i često ubrzan srčani ritam, izazvan poremećajem električnog signala u srčanim pretkomorama. Ovo stanje remeti normalnu koordinaciju srčanih kontrakcija, može da dovede do lošijeg protoka krvi i poveća rizik od moždanog udara,srčane slabosti i drugih ozbiljnih komplikacija.

– Atrijalna fibrilacija nije samo ubrzan rad srca. To je uporna nepravilnost u sistemu električne provodljivosti srca koja se nekada dijagnostikuje sa zakašnjenjem, ako se tegobe zanemare ili pogrešno protumače – objašnjava kardiolog i stručnjak za lečenje aritmija dr Mario Paskual, Baptist Health Miami Cardiac & Vascular Institute.

S druge strane, ubrzani rad srca, poznat i kao tahikardija, može da bude privremena i često prirodna reakcija na različite okidače iz spoljne sredine, kao što su pojačan stres, fizička aktivnost, povišena telesna temperatura, dehidracija ili samo previše kofeina. Za razliku od AF, ritam srca kod tahikardije ostaje uredan, iako je ubrzan, objašnjava doktor.

– Iako je ubrzan rad srca često benigne prirode i prolaznog karaktera, razlikovanje od AF je važno, jer je ovaj oblik aritmije nosilac značajnih zdravstvenih rizika. Ključna razlika je nepravilnost. Pacijenti AF često opisuju kao treperenje ili haotičan osećaj u grudima, a ne kao stabilan, ubrzan puls – kaže dr Huan Viles-Gonzales, elektrofiziolog iz Baptist Health Miami Cardiac & Vascular Institute.

Atrijalna fibrilacija i ubrzan rad srca mogu da deluju slično, ali pažljivije posmatranje može da otkrije specifične znakove.

Simptomi AF:

• Nepravilan, trepereći ili snažan rad srca
• Umor ili slabost
• Kratak dah, čak i tokom uobičajenih aktivnosti
• Vrtoglavica ili osećaj nestabilnosti
• Nelagodnost ili bol u grudima
• Epizode nesvestice (ređe, ali moguće)

Simptomi ubrzanog rada srca (tahikardije):

• Uredan, ali ubrzan rad srca (preko 100 otkucaja u minutu)
• Osećaj snažnog lupanja srca
• Simptomi su često posledica stresa, napora ili unosa kofeina

Važan znak upozorenja

Svi simptomi povezani sa srcem koji traju, pogoršavaju se ili se javljaju bez očiglednog razloga zahtevaju dodatnu pažnju.

– Ukoliko se simptomi iznenada pojave, uz bol u grudima ili nesvesticu, hitna medicinska pomoć je neophodna – naglašava dr Paskual. Ovo stanje može da bude znak potencijalno opasne aritmije ili čak srčanog udara.

Šta uzrokuje AF?

AF može da ima različite uzroke, od životnih navika do određenih bolesti. Starenje je glavni faktor rizika, ali i visoki krvni pritisak, apneja u snu, srčane bolesti i gojaznost. Određene navike, poput prekomernog konzumiranja alkohola, takođe doprinose riziku.

– AF je često posledica složenog zdravstvenog stanja. Iako genetika i starenje ne mogu da se kontrolišu, pacijenti često mogu da smanje rizik uz zdravu ishranu,fizičku aktivnost i kontrolu stresa – objašnjava dr Viles-Gonzales.

Kako pacijent da zna da li je ubrzan i nepravilan rad srca posledica AF ili samo trenutna reakcija?

Lekari koriste više dijagnostičkih alata za potvrdu AF:

• Elektrokardiogram (EKG): rutinski test koji beleži električne signale srca
• 24-časovni Holter EKG
• Event monitor: sličan Holteru, ali se koristi duže i beleži povremene simptome
• Ehokardiogram: ultrazvuk srca koji daje detaljne slike

– Kada otkrijemo AF na samom početku, smanjićemo dugoročne rizike ove aritmije. Ako se često javlja ubrzan rad srca, bolje je da se obratimo lekaru nego da čekamo i brinemo – kaže dr Paskual.

Kada pozvati pomoć?

Iako svaka epizoda ubrzanog rada srca ne zahteva hitnu intervenciju, postoje situacije kada je potrebno brzo reagovati. Ukoliko osetite ove simptome, pozovite hitnu pomoć:

• Tegobe traju duže od nekoliko minuta ili se često ponavljaju
• Osećate vrtoglavicu ili dezorijentaciju uz ubrzan puls
• Bol u grudima može da bude znak srčanog udara

Dr Viles-Gonzales kaže da telo često šalje signale upozorenja pre nego što se razviju ozbiljne komplikacije. Prepoznavanje tih signala i reagovanje na vreme ključni su za očuvanje zdravlja srca.

Lečenje AF

Lečenje AF uključuje promene životnih navika, lekove ili medicinske procedure. Lekari često preporučuju promene u ishrani, više fizičke aktivnosti, prestanak pušenja i ograničavanje alkohola. Mogu se propisati lekovi poput antikoagulanasa i beta-blokatora.

– Za neke pacijente potrebne su procedure poput električne kardioverzije ili kateter ablacije kako bi se srčani ritam vratio u normalu – napominje dr Paskual i dodaje da je cilj da se lečenje prilagodi pojedincu, smanji rizike od komplikacija i poboljša kvalitet života.

Razlikovanje AF i ubrzanog rada srca može da spase život. Iako je ubrzan puls često bezazlena tegoba, važno je isključiti mogućnost AF kako bi se izbegle komplikacije poput moždanog udara ili srčane slabosti. Budite informisani, pazite na simptome i ne oklevajte da potražite medicinski savet kada nešto deluje neobično.  Srčani ritam jedan je od najvažnijih pokazatelja zdravlja. Obratite pažnju na njega. Ako nešto ne deluje u redu, obratite se svom lekaru, kaže dr Viles-Gonzales.