Kada ubrzano lupanje srca nije bezazleno: Ovi simptomi ukazuju na ozbiljan problem i lekar je hitno potreban

Koliko puta ste osetili da vam srce iznenada ubrzava ritam, "udara" snažnije nego inače, preskače ili kao da treperi u grudima? I to ne samo u grudnom košu, već i u grlu ili vratu, kao puls koji odjekuje iznutra. Nekada to traje tek nekoliko sekundi, a ponekad se oduži na minute ili čak i sat vremena, ostavljajući utisak da se telo bori da uhvati ravnotežu.

Osećaj da će srce iskočiti iz grudi često nas uplaši svojim intenzitetom

U mirnom stanju srce kuca ravnomerno, između šezdeset i sto puta u minutu. Kada se taj ritam naglo ubrza, javlja se osećaj da će „iskočiti“, da „lupa“ toliko snažno da može da se vidi i „spolja“. Iako takav doživljaj može da uplaši, on je vrlo često bezazlen i prolazan, naročito kada se pojavi posle fizičkog napora, jakog stresa ili snažne emotivne reakcije.

Koji su mogući razlozi ubrzanog rada srca? 

Razlozi za ovakav rad srca mogu biti brojni. Umor, nespavanje, dehidracija, anksioznost ili napetost svakodnevno su kao gorivo za ubrzani puls. Međutim, postoje i situacije kada ovakvi simptomi ukazuju na dublji poremećaj: od problema sa srčanim mišićem i zaliscima, do urođenih srčanih mana. Posebno se izdvaja aritmija, stanje u kome električni impulsi u srcu gube pravilan ritam.

Kod nekih oblika, poput atrijalne fibrilacije ili ventrikularne tahikardije, srce kuca toliko brzo da ne uspeva da se adekvatno napuni krvlju, što može dovesti do slabijeg snabdevanja tela i pluća. Postoje i poremećaji kod kojih se impuls pogrešno prenosi, pa se ritam penje i do 180 otkucaja u minuti. U retkim, ali ozbiljnim slučajevima, ovakvi poremećaji mogu da budu signal za srčanu slabost ili čak infarkt.

Kada je potrebna lekarska pomoć?

Za većinu ljudi, ipak, ubrzano lupanje srca ostaje neprijatno, ali bezopasno iskustvo. Često se povezuje sa prevelikim unosom kafe, alkohola ili nikotina, sa napadima panike, depresivnim stanjima ili hormonskim oscilacijama, kao što su one u trudnoći ili menopauzi. Ipak, ne treba ga olako ignorisati ukoliko se ponavlja ili ako ga prate simptomi poput kratkog daha, vrtoglavice, bola u grudima ili gubitka svesti. Tada je neophodna hitna medicinska pomoć.

Lekarski pregled i uvid u zdravstvenu istoriju prvi su korak ka razumevanju uzroka. Po potrebi se rade dodatne analize, a kada se problem identifikuje, terapija može značajno ublažiti ili potpuno ukloniti simptome. Ako se ne pronađe organski uzrok, promene životnih navika često prave veliku razliku: manje stresa, više sna i bolja kontrola svakodnevnih opterećenja.

Lekovi i način života

Ni lekovi nisu uvek bezazleni. Pojedini preparati, poput inhalatora za astmu, antihistaminika, nekih antibiotika, antidepresiva ili lekova za pritisak, mogu ubrzati rad srca. Takođe, određene bolesti (poremećaji štitne žlezde, nizak šećer u krvi, disbalans elektrolita poput kalijuma i magnezijuma, pa čak i retki tumori nadbubrežnih žlezda) mogu da se manifestuju kroz palpitacije.

Način života ima snažan uticaj. Preterivanje sa kofeinom, alkoholom, cigaretama, nagli i iscrpljujući treninzi, kao i upotreba psihoaktivnih supstanci, mogu isprovocirati srce da „pobegne“ u prebrz ritam. Čak i jaka, začinjena hrana kod nekih ljudi izaziva sličan efekat.

Zašto je važno ne ignorisati ovu pojavu

Kada se lupanje javi, često nije potrebno posezati za lekovima. Smirivanje, svesno opuštanje tela i duboko, sporo disanje mogu da pomognu da se ritam postepeno normalizuje. Važno je ne paničiti, jer strah dodatno ubrzava puls. Dugoročno, savetuje se umerenost u stimulansima, izbegavanje alkohola i duvanskog dima, kao i pažnja pri uzimanju terapije.

Iako u većini slučajeva brzo prolazi i ne ostavlja posledice, ubrzano lupanje srca zaslužuje pažnju ako postane učestalo ili se javlja u kombinaciji sa drugim tegobama. Posebno je važno potražiti savet lekara ukoliko u porodici postoje srčana oboljenja ili ako se simptomi pogoršavaju jer srce, i kada samo na trenutak ubrza, često pokušava nešto da nam poruči.

(eKlinika.rs)