Šta ako divertikulum na debelom crevu pukne: simptomi perforacije i kada je potrebna hitna operacija

Divertikuli su mala kesasta ispupčenja na zidu debelog creva koja kod većine ljudi ne izazivaju probleme. Međutim, ako se upale i dođe do pucanja njihovog zida, može da nastane ozbiljna infekcija. Jak bol u stomaku, naročito uz tvrd stomak, povraćanje ili naglo pogoršanje opšteg stanja, zahteva hitnu medicinsku procenu.

Šta znači za opšte stanje kada divertikulum pukne?

Prisustvo divertikula u debelom crevu naziva se divertikuloza. Većina ljudi sa ovim ispupčenjima nema simptome i ne razvije komplikacije. Upala jednog ili više divertikula naziva se divertikulitis. Pucanje, odnosno perforacija, jedna je od mogućih ozbiljnih komplikacija ove upale.

Preporučujemo

Kada divertikulum pukne, nastaje otvor u zidu creva. Kroz njega bakterije i crevni sadržaj mogu da dospeju izvan creva. Posledice zavise od toga da li okolna tkiva uspevaju da ograniče curenje. Zato sve perforacije nemaju isti tok niti zahtevaju potpuno isti način lečenja. No, pucanje divertikuluma nije isto što i pucanje krvnog suda u divertikulumu. Oštećenje krvnog suda može da izazove divertikularno krvarenje, često bez bola. Perforacija podrazumeva oštećenje samog zida creva i rizik od infekcije izvan njega. Obilno krvarenje takođe zahteva hitnu pomoć, čak i kada nema bolova.

Koji simptomi upozoravaju na perforaciju divertikuluma

Divertikulitis često izaziva bol u donjem levom delu stomaka. Bol može da počne naglo ili da postepeno jača tokom nekoliko dana. Mogu da se jave temperatura, jeza, mučnina i promene u pražnjenju creva. Ovi simptomi sami po sebi ne potvrđuju da je divertikulum pukao.

Na komplikaciju mogu da ukažu izrazit bol i tvrd, napet stomak. Jak bol uz povraćanje, nadutost i nemogućnost ispuštanja gasova ili stolice takođe zahteva hitnu procenu. Takve tegobe mogu da prate perforaciju, peritonitis ili opstrukciju creva. Ne treba čekati zakazanu kontrolu ako se stanje naglo pogoršava.

Zbunjenost, ubrzano disanje i izrazito bleda ili pepeljasta boja kože mogu da budu znaci sepse. Zabrinjavajući su i veoma visoka ili niska temperatura uz loše opšte stanje. U takvoj situaciji potrebna je hitna medicinska pomoć. Osoba ne treba sama da vozi ako je malaksala, omamljena ili joj se stanje brzo pogoršava.

Zašto su apsces, peritonitis i sepsa potencijalno opasne komplikacije

Kada okolna tkiva ograniče infekciju, može da nastane apsces. To je šupljina ispunjena gnojem koja se nalazi uz crevo ili u drugom delu trbušne duplje. Njegovo lečenje zavisi od veličine, položaja i stanja pacijenta.

Ako se infekcija proširi po trbušnoj duplji, može da nastane peritonitis. Reč je o ozbiljnom zapaljenju potrbušnice, opne koja oblaže trbušnu duplju i prekriva mnoge organe. Peritonitis zbog perforacije creva zahteva hitno bolničko lečenje. Kod teške infekcije može da se razvije sepsa, stanje koje ugrožava život. Promena svesti, pad krvnog pritiska i veoma smanjeno mokrenje predstavljaju važne znake upozorenja. Odluka o hitnosti ne zasniva se samo na jačini bola, već i na opštem stanju pacijenta.

Manja perforacija koja je ostala ograničena ponekad može da se leči bez operacije. Takav pristup dolazi u obzir samo kod pažljivo odabranih stabilnih pacijenata, uz nadzor i odgovarajuću terapiju. Procenu da li je lečenje bez operacije bezbedno donosi bolnički tim.

Kako se potvrđuje dijagnoza i kada je potrebna operacija

Lekar procenjuje palpatorno stanje stomaka, krvni pritisak, puls, temperaturu i druge pokazatelje opšteg stanja. Krvne analize pomažu da se utvrde znaci upale i poremećaji koji prate težu bolest. Važni su i podaci o ranijim epizodama divertikulitisa, drugim bolestima i lekovima koje pacijent uzima. Kompjuterizovana tomografija, odnosno CT, ima važnu ulogu kada postoji sumnja na komplikovani divertikulitis. Snimanje pomaže da se procene vazduh izvan creva, kolekcije tečnosti, apscesi i proširenost zapaljenja. Nalaz usmerava odluku o antibioticima, drenaži ili operaciji.

Lečenje komplikovanog divertikulitisa obično uključuje bolnički nadzor i vensko primanje antibiotika. Kod određenih apscesa potrebna je drenaža, odnosno pražnjenje gnoja kroz kateter. Ako se infekcija ne kontroliše ili se stanje pogoršava, tim ponovo procenjuje potrebu za operacijom.

Kod slobodne perforacije sa raširenim peritonitisom često je potrebna hitna operacija. Hirurg može da ukloni oboleli deo creva i, kada uslovi dozvoljavaju, spoji preostale krajeve. Nekim pacijentima potrebna je stoma, otvor na trbuhu kroz koji se stolica odvodi u posebnu kesu.

(eKlinika.rs)