Lečenje bolova u donjem delu leđa može da bude skupo, ali - neka od najboljih rešenja su besplatna

Lečenje bolova u donjem delu leđa može dugo da traje, pa samim tim i da skupo košta pacijenta. Međutim, naučnici sa University of Sydney u novoj studiji navode da među mnoštvom medicinskih tretmana za bol u donjem delu leđa - najveću razliku prave jednostavnija i relativno pristupačnija rešenja.

Za lečenje bolova u donjem delu leđa žene troše lak 76 odsto više novca

Bol u donjem delu leđa je vodeći uzrok invaliditeta, koji pogađa više od 600 miliona ljudi širom sveta. Studija, naučnika sa naučnici sa University of Sydney, objavljena u časopisu Arthritis Care & Research, otkrila je da prestanak pušenja, više vežbanja, poboljšanje sna i održavanje zdrave telesne težine imaju veze sa nižim ukupnim troškovima zdravstvene zaštite i smanjenim oslanjanjem na lekove za bol u leđima.

Preporučujemo

Istraživači su bili iznenađeni kada su otkrili da žene plaćaju neke od najvećih troškova zbog bolova u donjem delu leđa, čak 76 odsto više od muškaraca.

- Kada je u pitanju bol u donjem delu leđa, mnogi ljudi misle da treba da naprave dramatičnu promenu, a zatim sve to zaborave i samo popiju pilulu, što često ne pomaže. Ali naša studija pokazuje da su potrebne samo male, lako ostvarive promene kako biste imali  stvarne koristi - kaže jedan od autora studije profesor Paulo Ferreira iz Charles Perkins Center i School of Health Sciences na Faculty of Medicine and Health.

Studija pokazala jasnu vezu između zdravijih životnih navika i manje upotrebe lekova 

Profesor Ferreira kaže da je misija njegovog tima da otkrije jednostavna, pristupačna, rešenja zasnovana na dokazima koja mogu lako da se primene u svakodnevnom životu. Studija, koja je pratila učesnike tokom 12 meseci, procenila je niz faktora načina života, uključujući indeks telesne mase, nivo fizičke aktivnosti, status pušenja i kvalitet sna, kako bi istražila njihov odnos sa uštedama u troškovima zdravstvene zaštite. Koristeći skalu od 0 do 8, istraživači su svakom od četiri lična ponašanja dodelili ocenu od 0 do 2. Otkrili su da su za svako poboljšanje ponašanja od jedne tačke, učesnici trošili 23 procenata manje na lečenje bolova u leđima. Bolji san je bio u jakoj vezi sa značajnim uštedama - manjim troškovima za lekarske preglede, fizioterapiju i kiropraktiku, kao i manje novca potrošenog na lekove.

- Videli smo jasnu, linearnu vezu između zdravijih životnih navika i manje upotrebe lekova. Prethodne studije pokazale su da analgetici, uključujući opioide, ne pomažu mnogo i ne bi trebalo da se koriste dugoročno. Trebalo bi da podržavamo ljude da kontrolišu svoj bol  kroz održive, jednostavne i ostvarive promene zdravog načina života - ističe profesor Ferreira.

Kvalitet sna važan je podjednako kao i kvantitet

Doktor nauka, istraživač Tiara Tian, vodeća autorka studije, rekla je da čak i mala poboljšanja mogu da naprave merljive razlike.

- Ako neko trenutno obavlja 60 minuta umerene aktivnosti (kao što je brzo hodanje ili vožnja bicikla) nedeljno i to poveća na 75 minuta, to se smatra poboljšanjem od jednog poena, i potrošiće 23 odsto manje na tretmane koje plaća sam. Neispunjavanje smernica SZO o aktivnosti manje od 60 minuta nedeljno smatra se "lošim" na skali načina života, dok je 60 do 150 minuta "srednji' nivo" aktivnosti - objašnjava dr Tian.

Kada je reč o snu, dr Tian ističe da je kvalitet važan podjednako kao i kvantitet.

- Dobar san znači manje buđenja preko noći i bolji odmor u celini. Smanjenje kognitivnog uzbuđenja (na primer, brige o bolovima u leđima tokom noći) pre spavanja je ključno: stvari poput prigušivanja svetla, izbegavanja ekrana, slušanja mirne muzike, meditacije ili istezanja mogu da pomognu u stvaranju noćne rutine usmerene na blagostanje - naglašava dr Tian.

Pušenje ima sistemski uticaj, što znači da nema dela tela na koji ne utiče

Pušački status bio je još jedan važan faktor. Trenutni pušači dobili su „loš“ rezultat, bivši pušači „srednji“, a nepušači najviši rezultat. Iako bivši pušači nisu mogli dodatno da poboljšaju svoj rezultat, prestanak pušenja je i dalje doneo dugoročne zdravstvene koristi.

- Pušenje ima sistemski uticaj, što znači da nema dela tela na koji ne utiče. Oštećuje cirkulaciju u kičmi i okolnim tkivima, što može da doprinese stalnim problemima sa leđima - podseća profesor Ferreira.

Stručnjaci kažu da kontrola bolovima u leđima mora da se "otkači" od univerzalnog pristupa i da se fokusira na negu prilagođenu svakom polu. To podrazumeva bolju komunikaciju između osoba koje pate od bolova u donjem delu leđa i zdravstvenih radnika oko isplativih opcija - kao što su jednostavne, ostvarive promene načina života kako bi se sprečilo pogoršanje stanja.

(eKlinika.rs)