Analni (anorektalni) apsces je posledica infekcije analnih žlezda. U zavisnosti od ozbiljnosti i intenziteta simptoma, gnojna kolekcija se uvećava i širi u jednom ili više pravaca.
Kako i gde nastaje analni apsces
Analne žlezde se nalaze u takozvanoj intersfinkteričnoj ravni. Njihovi izvodni kanali presecaju unutrašnji sfinkter, protežu se dalje i prazne fekalni sadržaj u analne kripte. Kada dođe do infekcije analnih žlezda, stvara se apsces. U početku može biti sasvim mali, Međutim, obično se uvećaju i šire duž jedne od nekoliko ravni u perianalnom i perirektalnom prostoru.
Inače, najveći deo anusnih, odnosno anorektalnih zapaljenskih (gnojnih) oboljenja je upravo posledica infekcije analnih žlezda. Ove infekcije nazivaju se i kriptoglandularne.
Anatomija anusne regije utiče na analni apsces, njegov nastanak i širenje
Anus okružuje perianalni prostor. Bočno, sastavlja se sa glutealnim masnim tkivom. Intersfinkterični prostor razdvaja analni sfinkter (spoljašnji i unutrašnji). Ishiorektalna jama (prostor) nalazi se bočno i pozadi u odnosu na anus.
Ishiorektalni prostor je medijalno ograničen spoljašnjim sfinkterom, lateralno ishijumom, na gore levatorom anusa, a na dole transverzalnim septumom. Sadrži donje rektalne sudove i limfatike. Postoje dva ishiorektalna prostora. Oba se pozadi spajaju u gornjoj poziciji u odnosu na anokokcigealni ligament. U donjem delu, gde se nalazi mišića levatora anusa, postoji duboki retroanalni prostor. Kompletna anatomija anusne regije ima veliki uticaj na na lokalizaciju i širenje infekcije analnih žlezda.
Analni apsces: koje vrste postoje i po kojim simptomima da prepoznamo ovo stanje
Ako apsces počne da se uvećava, širi se u jednom ili u više pravaca. Postoji više vrsta analnog apscesa:
- perianalni apsces (najčešći tiop, javlja se u vidu bolnog otoka na ivicianalnog otvora)
- ishiorektalni apsces (širi se kroz spoljašnji sfinkter ispod nivoa puborektalnog mišića – oba ova tipa apscesa mogu da narastu do ekstremnih dimenzija i izazovu neverovatan bol)
- intersfinkterični apsces (stvara se u intersfinkteričnom prostoru, teško se dijagnostikuje)
- karlični i supralevatorski apscesi (mogu da nastanu kao posledica širenja intersfinkteričkog ili ishiorektalnog apscesa na gore ili više intraperitonealnog apscesa na dole, retko se javljaju).
Kako se postavlja dijagnoza i da li je operacija jedino rešenje
Gotovo sve tipove analnih apscesa bi trebalo lečiti drenažom čim lekar postavi dijagnozu. Dogodi se da nike lako postaviti dijagnozu samo fizičkim pregledom, pa je u tim slučejavima neophodno uraditi pregled pod anestezijom. Iskustva kažu da je neprijatan, ali da može da bude i bolan.
Veoma je važno javiti se lekaru na vreme i ne zanemarivati simptome. Neblagovremeno ili neodgovarajuće lečenje ponekad dovodi do intenziviranja gnojnih kolekcija koje može da se završi i septičnim stanjima, opasnim po život. U ređim slučajevima, kada se analne infekcije zapuste, može da dođe do nekroze tkiva i septikemije.
Terapiju propisuje isključivo lekar, odnosno donosi odluku o tome da li je potrebna drenaža, hirurška intervencija ili antibiotska terapija.
