Upala Bartolinijeve žlezde: Šta raditi kada mala cista postane veliki problem

Upala Bartolinijeve žlezde je čest zdravstveni problem kod žena a javlja se kada se kanali žlezda zapuše, zadržavajući tečnost od koje se formira cista. Ako se tečnost unutar ciste inficira, može da dođe do nakupljanja gnoja, a okolno tkivo žlezde postaje upaljeno (apsces).

Šta su Bartolinijeve žlezde, koja je njihova funkcija i kako nastaje upala?

Bartolinijeve žlezde nalaze se sa obe strane vaginalnog otvora i luče tečnost koja pomaže u podmazivanju vagine. Kada se otvori ovih žlezda zapuše, što dovodi do vraćanja tečnosti u žlezdu, može da se razvije cista i infekcija u njoj. Bartolinijeva žlezda ima ključnu ulogu u funkcionisanju ženskog reproduktivnog sistema jer proizvodi malu količinu tečnosti koja pomaže u podmazivanju vagine, posebno tokom polnog odnosa.

Bartolinijeve žlezde su parne žlezde veličine graška, smeštene na ulazu u vaginu/rodnicu, u donjem delu vulve, s obe strane vaginalnog otvora. Njihova glavna funkcija je održavanje vlažnosti sluznice. Kada su ove žlezde zdrave, žena ih obično ne oseća. Međutim, ako dođe do blokade kanala kroz koje tečnost izlazi, stvara se cista ili u težim slučajevima – apsces.

Glavni uzroci začepljenja i infekcije Bartolinijeve žlezde

Glavni uzroci začepljenja i infekcije Bartolinijeve žlezde su:

• Začepljenje žlezdanog kanala: glavni mehanizam koji vodi do stvaranja ciste jest začepljenje kanala kroz koje tečnost prolazi. Uzroci zapušenih kanala mogu da budu različiti, ali najčešće se radi o nakupljanju ćelija kože, sluzi ili drugih čestica koje ometaju normalan protok tečnosto iz žlezde. Kanali su vrlo tanki, pa čak i mala blokada može da izazove problem. Inače, ciste mogu da postoje dugo vremena bez simptoma, sve dok ne postanu dovoljno velike da izazovu neprijatnost.
• Bakterijske infekcije: infekcije su jedan od glavnih uzroka zapušenja i upala Bartolinijeve žlezde. Bakterije koje uzrokuju ove infekcije mogu biti različite vrste, ali najčešće uključuju: Escherichia coli (E. coli). Ova bakterija često uzrokuje infekcije mokraćnog sistema i može da izazove infekciju Bartolinijeve žlezde ako dođe do prenosa bakterija iz anogenitalnog područja. Bakterije koje uzrokuju polno prenosive bolesti: bakterije poput Neisseria gonorrhoeae (uzročnika gonoreje) i Chlamydia trachomatis (uzročnika hlamidije) takođe su česti uzročnici infekcija Bartolinijeve žlezde. Ove bakterije uzrokuju akutnu upalu, što dovodi do stvaranja apscesa. Žene s aktivnim polnim životom i one s čestim promenama partnera imaju veći rizik od razvoja ciste zbog većeg izlaganja polno prenosivim infekcijama.
• Higijenske navike i iritacija: nepravilne higijenske navike mogu da povećaju rizik od zapušenih žlezdanih kanala i infekcije. Neadekvatno čišćenje genitalnog područja ili korištenje agresivnih higijenskih proizvoda, poput sapuna koji sadrže parfeme ili kupki, može da iritira žlezde i podstakne stvaranje ciste. Takođe, preuska odeća i dugotrajno sedenje mogu da uzrokuju dodatni pritisak na žlezdu, što dovodi do zapušenja kanala.
• Upalne bolesti gornjih genitalnih organa: upalne bolesti gornjih genitalnih organa zahvataju reproduktivne organe i može da bude uzrokovana nelečenim polno prenosivim infekcijama. Ova bolest može da izazove upalu Bartolinijevih žlezda, stvarajući uslove za nastanak ciste ili apscesa. Žene sa istorijom upalne bolesti gornjih genitalnih organa imaju povećan rizik od razvoja Bartolinijeve ciste zbog učestalih infekcija reproduktivnog sistema.
• Trauma ili iritacija žlezde: svaka vrsta traume ili iritacije genitalnog područja može potencijalno da izazove upalu Bartolinijeve žlezde. To može da uključuje ozlede tokom polnog odnosa, upotrebu tampona ili iritaciju zbog depilacije. Trauma može da dovede do lokalne upale koja blokira kanal žlezde i uzrokuje stvaranje ciste. Žene koje koriste agresivne metode depilacije intimnog područja mogu da budu podložnije upalama žlezda zbog mikroskopskih ozleda kože.
• Hormonalne promene: studije ukazuju na to da hormonalne promene, posebno u vreme menstruacije, trudnoće ili menopauze, mogu da igraju ulogu u razvoju Bartolinijeve ciste. Povećanje ili smanjenje proizvodnje određenih hormona može da utiče na rad žlezda i poveća rizik od začepljenja. Na primer, povećan nivo estrogena može da poveća rizik od zapušenja žlezdanih kanala zbog povećane proizvodnje tečnosti.

Kako se leči Bartolonijeva žlezda?

Upala Bartolinijeve žlezde može da se leči, a lečenje zavisi od veličini ciste, prisutnosti simptoma i postojanju infekcije. U većini slučajeva, manje ciste, koje ne uzrokuju bol ili nelagodu mogu same da se leče, odnosno da nestanu, bez potrebe za agresivnim medicinskim intervencijama. Međutim, kada cista postane bolna, inficirana ili uzrokuje apsces, potreban je odgovarajući medicinski tretman kako bi se sprečile komplikacije i poboljšao kvalitet života pacijentkinje.

POVEZANE VESTI

Neki lekovi protiv bolova slabije deluju na žene

Kako izgleda genitalni herpes i na koji način se širi ova infekcija

Osnovne metode lečenja su:

1. Kućne metode za manju cistu: ako je Bartolinijeva cista mala i ne uzrokuje značajnu bol ili infekciju, lekari često preporučuju kućne metode koje mogu pomoći u smanjenju nelagode i sprečavanju daljeg razvoja simptoma. Topla kupka: sedeće kupke u toploj vodi nekoliko puta dnevno, posebno ako je cista mala mogu da joj pomognu da spontano pukne i isprazni se. Topla voda pomaže opuštanju tkiva i poboljšava cirkulaciju u zahvaćenom području, što može da olakša drenažu ciste. Topli oblozi: primena toplih obloga na bolno područje može da smanji upalu i ubrza proces samoizlečenja.
2. Hirurška drenaža ciste ili apscesa: ako cista postane velika, bolna ili se razvije apsces, najčešće je potrebna hirurška drenaža. Ovaj postupak uključuje sečenje ciste i omogućavanje ispuštanja sadržaja. Zavisno od težine slučaja, drenaža se može obaviti u lokalnoj anesteziji ili opštoj anesteziji: Drenaža pomoću katetera: U nekim slučajevima, lekari postavljaju mali kateter unutar ciste koji ostaje nekoliko dana ili nedelja kako bi omogućio potpuno ispuštanje tečnosti. Kateter takođe sprečava ponovno začepljenje žlezde. Ova metoda se često koristi kako bi se smanjila mogućnost ponovnog stvaranja ciste, posebno kod pacijentkinja koje su već imale problem. Marsupijalizacija: Kod ponavljajućih cista ili apscesa, lekari mogu da preporuče zahvat poznat kao marsupijalizacija. Tokom ovog postupka, cista se otvori, a ivice se zašiju kako bi se stvorio trajni otvor za ispuštanje tečnosti. Ova tehnika smanjuje rizik od ponovnog zapušavanja kanala i formiranja ciste.
3. Antibiotici za infekciju: ako je cista zaražena i razvije se apsces, obično su potrebni antibiotici kako bi se kontrolisala infekcija. Antibiotska terapija zavisi od vrste bakterije koja uzrokuje infekciju. Ako se radi o bakterijama koje uzrokuju polno prenosive bolesti, kao što su Neisseria gonorrhoeae (uzročnik gonoreje) ili Chlamydia trachomatis, potrebna je specifična terapija usmerena na ove uzročnike. Antibiotici se obično koriste u kombinaciji s hirurškom drenažom kako bi se osiguralo potpuno izlečenje.
4. Lekovi protiv bolova: uz medicinsku intervenciju, lekovi protiv bolova kao što su ibuprofen ili paracetamol mogu da se koriste za ublažavanje bolova i upale. Ovi lekovi mogu da pomognu u smanjenju nelagode dok se cista drenira ili dok antibiotici počnu da deluju.
5. Uklanjanje Bartolinijeve žlezde: u vrlo retkim slučajevima, kada su ciste ili apscesi hronični i ne odgovaraju na druge metode lečenja, lekar može da preporuči hirurško uklanjanje cele Bartolinijeve žlezde. Ovaj zahvat poznat je kao bartholinektomija. Hirurško uklanjanje žlezde obično je poslednja opcija, a izvodi se kada su svi drugi oblici lečenja bili neuspešni. Bartholinektomija je efikasan način sprečavanja ponovnih infekcija, ali zahvat prate komplikacije kao što su ožiljci ili dugotrajni oporavak.
6. Samostalno pražnjenje apscesa: iako retko, neki apscesi mogu spontano da puknu i isprazne se sami. U tom slučaju može doći do trenutnog olakšanja simptoma, ali ostaci infekcije često zahtevaju dalje lečenje kako bi se sprečio ponovni povratak simptoma.