Urinarne infekcije su upale određenih delova urotrakta i posledica su prodora bakterija u mokraćni sistem. Skoro da nema muškarca ili žene koji bar jednom u životu nisu imali neki oblik uroinfekcije. Ukoliko se ne leče na pravi način, urinarne infekcije se često vraćaju, a mogu da budu i okidač za razvoj bolesti bubrega. Stručnjaci navode da su urinarne infekcije u porastu u odnosu na vreme od pre 20 godina.
Zašto su danas zastupljenije urinarne infekcije?
U odnosu na deo urinarnog trakta koji zahvataju, stručnjaci urinarne infekcije dele na uretritis (upalu mokraćne cevi), cistitis (upalu bešike), prostatitis (upalu prostate), epididimitis (upalu dela testisa), pijelonefritis (upalu mokraćnih kanala i bubrega).
-Ove infekcije danas su zastupljenije nego pre 20 godina i to povezujem sa češćim menjanjem partnera i načinom života u kojem preovladava stres. Manjak je vremena za neke zdrave životne navike, održavanje lične higijene, zdravu ishranu. Neracionalna primena antibiotika, takođe, dovodi do neosetljivosti velikog broja bakterija na određene antibiotike te je zato i lakše oboljevanje. Simptomi uroinfekcija su različiti i individualni. Uglavnom je to često mokrenje, pritisak i bol u donjem delu stomaka, pečenje pri mokrenju, osećaj nepotpunog pražnjenja bešike. Moguća je temperatura, bolovi u lumbalnom delu kičme, krv u mokraći. Upravo pojava krvi u mokraći ukazuje da postoji upala sa agresivnijom bakterijom, najčešće se tada radi o uropatogenoj Ešerihiji koli (Escherichia colli/ E. colli) – kaže za portal eKlinika urolog dr Zoran Brkić.
Urinarne infekcije se ne leče napamet
Lekari navode i da postoje razlike između simptoma urinarnih infekcija donjeg i gornjeg dela urotrakta. Temperatura i bolovi u bubrezima uglavnom su simptomi upale gornjeg dela urotrakta, precizira dr Brkić.
– Kod pojave uroinfekcija potrebno je odmah se obratiti lekaru koji će na vreme provesti ciljanu terapiju uz prethodno obavljenu adekvatnu dijagnostiku. Urinokultura je zlatni standard dijagnostike. Danas je lečenje bez urinokulture, lečenje napamet. Upravo lečenje napamet ili ne javljanje lekaru na vreme dovodi do težeg i dužeg lečenja urinarnih infekcija, bolest se tada brzo vraća i moguće su hronične upale koje kasnije dugo vučemo. U takvim uslovima češće su komplikacije uroinfekcija. Obična upala bešike može da se komplikuje upalom bubrega ili testisa kod muškarca, slabošću erekcije i lošim spermogramom – upozorava dr Brkić.
Kako se dobijaju urinarne infekcije?
Skoro 85 do 90 odsto uroinfekcija uzrokuje E. Colli, gram negativna bakterija koja je inače normalan stanovnik našeg probavnog trakta i okoline, pa može vrlo lako da dospe u urotrakt.
– Postoji više vrsta E.colli, za nas je značajna uropatogena E. colli koja izaziva urološke infekcije. Urološka infekcija dobija se u onom trenutku kada broj bakterija u urotraktu bude 100.000 ili više u 1 ml urina. Zbog blizine probavnog i urinarnog trakta ove infekcije su češće kod žena. Kod žena je anatomija takva da je ispod mokraćne cevi vagina iz koje bakterije lako prelaze u mokraćnu cev i iz nje u bešiku. Mokraćna cev kod ženske populacije duga je 3 do 4 centimetra, pa bakterije imaju kratak put do bešike i lako mogu da izazovu upalu. Kod muškarca mokraćna cev je 20 do 25 centimetara i zato bakterije treba dosta da putuju kako bi prodrle u bešiku – objašnjava nam dr Zoran Brkić.
Oprez na bazenima
Doktor dodaje da je najčešći put prenosa bakterija polni kontakt, ali naglašava i da urinarne infekcije mogu da se dobiju i usled neadekvatne higijene, zbog korišćenja tuđeg veša, peškira i slično.
– Uroinfekcije sa E. Colli mogu da se dobiju i posle kupanja u bazenima. Upravo prisustvo E.colli u vodi bazena predstavlja indikator fekalnog onečišćenja vode. Svakako da letnji period nosi određeni rizik za nastanak uroinfekcija zbog kupanja u bazenima. Ukoliko se slabije unosi tečnost, nema dovoljno mokraće koja ispira urotrakt i na taj način bakterije lakše napreduju. Osetljivost na bakterije pojačava i nemenjanje kupaćeg kostima. Predeo urotrakta je tako stalno vlažan, dodatni problem je i sedenje na vodenim baricama pokraj bazena u kojima mogu da budu klasične urobakterije, ali i STD bakterije kao Hlamidija, ureaplasma ili mikoplazma koje je neko prethodno tu ostavio isto sedeći, u istoj barici vode – upozorava dr Brkić.
Doktor ističe važnost zdravstvene kulture na javnim bazenima. Obavezno je tuširanje pre ulaska u vodu u koju se nikako ne sme mokriti.
Urinokultura daje ime i prezime bakteriji
Dijagnoza urinarne infekcije postavlja se na osnovu kliničke slike, obaveznog pregleda urina i urinokulture, koja je kako navodi dr Brkić zlatni standard u dijagnostici uroinfekcije.
– Na osnovu urinokulture znamo tačno ime i prezime bakterije izazivača upale. Na osnovu antibiograma određujemo ciljanu terapiju i tako potpuno uništavamo bakteriju. Ukoliko se pacijent na vreme obrati lekaru, na osnovu urinokulture, određuje se ciljana ciljana terapija i uroinfekcija se lako leči bez ponovnog vraćanja – kaže dr Brkić.
Gge najčešće grešimo?
Sagovornik portala eKlinika navodi kao najveće greške pacijenata samolečenje po uputama mr. Google ili lokalnog farmaceuta.
– Moja preporuka je da se pacijent i kod prve uroinfekcije odmah javi urologu ili ako ga nema, svom lekaru opšte prakse i da se izbegava samolečenje – dodaje dr Brkić.
Najmanje 1,5 litar tečnosti dnevno
Dr Brkić navodi da je preventiva i adekvatan unos tečnosti, od barem 1,5 litar dnevno, bitan faktor koji može spečiti pojavu urinarnih infekcija.
– Obavezno je mokrenje nakon odnosa i toaleta polnog organa. Mokrenje obaviti čim se dobije nagon na mokrenje i ne odlagati ga. Leti menjati kupaće kostime posle svakog izlaska iz mora ili bazena – objašnjava dr Brkić.
Uvin čaj kao prva pomoć
Dr Brkić nam je dao i savet u vidu prve samopomoći, u slučaju da dođe do urinarne infekcije na letovanju i ispričao zanimljivu pruču o jednom od najvećih pesnika Geteu.
– Ukoliko dođe da nenadane uroinfekcije do odlaska kod lekara predlažem kao prvu liniju odbrane uvin čaj. Priča o uva čaju potiče još iz 1805. godine i vezuje se uz ime Johana Volfganga Getea. Gete je tada obolio i umalo umro od obične urinarne infekcije, koja se proširila na bubrege i uzrokovala urosepsu. Jasno je da je u eri nepostojanja antibiotika to bila smrtonosna bolest. Prema istorijskim podacima, koje su u naučnom časopisu „World Journal of Urology“ 1999. godine prezentovali nemački specijalisti za urologiju, te 1805. godine, kada je Gete imao samo 56 godina, njegovi prijatelji su odlučili da preduzmu sve. Odveli su ga kod tadašnjeg doktora koga su mnogi „veliki“, zvanično priznati lekari, proglasili šarlatanom jer je lečio biljkama. Upravo je taj „šarlatan“ uspeo da izleči velikog Getea, nakon čega je on živeo još punih 27 godina, stvarao, radio, čitao i pisao svoja najveća dela – prića nam dr Brkić.
Gete je kako obašnjava doktor izlečen pomoću uvinog čaja, koji se u narodnoj medicini naziva medveđe grožđe. Taj čaj je, u stvari, biljka Uva Ursi ili Arctostaphylos uva ursi.
– Svojim diuretskim i antiseptičkim delovanjem, uvin čaj pomaže izbacivanju bakterija iz mokraćnog sistema, delotvorno ublažava upalne tegobe. Uz ovaj čaj potrebno je da unosite i barem 1,5 litru tečnosti dnevno i redovno mokrite kada dobijete nagon – zaključuje dr Brkić.
