Medicinski informativni portal
Naslovna / Zdravlje

Ešerihija koli – najčešći uzroci infekcije i simptomi

Priredio/la: S.St.
17:00 - 30. 10. 2022.

Ešerihija koli (Escherichia coli) vrsta je bakterije koja normalno živi u crevima čoveka i životinja. Većina vrsta E. coli je bezopasna ili uzrokuje relativno kratku dijareju, ali čak i pomaže da naš probavni trakt bude zdrav

ešerihija koli Nekoliko sojeva Ešerihije koli izaziva grčeve u stomaku, krvavu dijareju i povraćanje.

Ešerihija koli je gram-negativna bakterija, štapićastog oblika. Nekoliko sojeva E. coli, kao što je E. coli O157:H7, može izazvati teške grčeve u stomaku, krvavu dijareju i povraćanje. Sa E. coli možemo da se zarazimo preko kontaminirane vode ili hrane – posebno sirovog povrća i neadekvatno pripremljenog mlevenog mesa. Zdrave odrasle osobe se od infekcije sa E. coli O157:H7 obično oporavljaju u roku od nedelju dana. Mala deca i stariji odrasli imaju veći rizik od razvoja po život opasnog oblika zatajenja bubrega.

Ešerihija koli i simptomi

Znaci i simptomi infekcije E. coli O157:H7 obično počinju tri ili četiri dana nakon izlaganja bakteriji. Ali možemo da se razbolimo i dan nakon izlaganja ovoj bakteriji, ali čak i više od nedelju dana kasnije. U znake i simptome infekcije spadaju:

Ukoliko je dijareja uporna, teška ili krvava treba potražiti savet lekara.

Ešerihija koli i uzroci infekcije

Samo nekoliko sojeva E. coli izaziva dijareju. Soj E. coli O157:H7 pripada grupi E. coli koji proizvodi snažan toksin koji oštećuje sluzokožu tankog creva. Ovo može izazvati krvavu dijareju. Infekcija E. coli nastaje kada unesemo ovaj soj bakterija.

Za razliku od mnogih drugih bakterija koje izazivaju bolesti, E. coli može izazvati infekciju čak i ako unesemo samo male količine. Zbog toga od E. coli može da nam pozli ako pojedemo samo malo nedovoljno pečenog hamburgera ili ako se nagutamo kontaminirane vode iz bazena.

U potencijalne izvore izloženosti bakteriji spadaju kontaminirana hrana ili voda, kao i kontakt sa osobom koja ima ovu bakteriju.

– Kontaminirana hrana

Najčešći način da se dobije infekcija E. coli jeste konzumiranje kontaminirane hrane, kao što su:

  • Mleveno meso – ako jedemo mleveno meso koje nosi E. coli, a meso nije dovoljno kuvano ili pečeno da se ubiju bakterije. Kada se meso obrađuje, ponekad bakterije iz creva životinja ulaze u meso. Ovo se više dešava kod mlevenog mesa.
  • Nepasterizovano mleko – ako pijemo nepasterizovano mleko, koje nije prokuvano da bi se ubile bakterije. Bakterije E. coli sa vimena krave ili sa opreme za mužu mogu da dospeju u sirovo mleko.
  • Sveži proizvodi – može da se desi da pojedemo sveže povrće ili voće koje je zaraženo vodom koja ima ove bakterije. Ovo se dešava najčešće kada se đubrivo od okolnih stočnih farmi meša sa vodom i zagađuje polja na kojima se uzgajaju sveži proizvodi. Određeno povrće, kao što su spanać i zelena salata, posebno je podložno ovoj vrsti kontaminacije.

– Kontaminirana voda

Ljudske i životinjske fekalije mogu da zagade podzemne i površinske vode, uključujući potoke, reke, jezera i vodu koja se koristi za navodnjavanje useva. Iako se u javnim vodovodnim sistemima koriste hlor, ultraljubičasto svetlo ili ozon za ubijanje E. coli, neke epidemije E. coli povezane su sa kontaminiranim komunalnim vodosnabdevanjem.

Privatni bunari za vodu veći su razlog za zabrinutost, jer mnogi nemaju način da dezinfikuju vodu. Najveća je verovatnoća da će seosko vodosnabdevanje biti kontaminirano. Neki ljudi su se takođe zarazili E. coli nakon plivanja u bazenima ili jezerima kontaminiranim fekalijama.

– Lični kontakt

E. coli bakterije mogu lako da putuju od osobe do osobe, posebno kada zaraženi odrasli i deca ne peru ruke kako treba. Članovi porodice sa malom decom koja imaju infekciju E. coli najverovatnije da će je i sami dobiti. Epidemije su izbijale među decom koja odlaze u zoološke vrtove i štale za životinje.

Faktori rizika

E. coli može da utiče na svakog ko je izložen ovoj bakteriji. Ali kod nekih ljudi veća je verovatnoća da će razviti probleme nego kod drugih. Faktori rizika su sledeći:

  • Starost. Mala deca i stariji odrasli pod većim su rizikom da obole od E. coli i dobiju ozbiljne komplikacije zbog infekcije.
  • Oslabljen imuni sistem. Osobe sa oslabljenim imunim sistemom – zbog AIDS-a ili lekova za lečenje raka ili sprečavanje odbacivanja transplantacije organa – imaju veću verovatnoću da se razbole od E. coli.
  • Komzumiranje određenih vrsta hrane. U rizičnu hranu spadaju nedovoljno pečena ili kuvana hrana od mlevenog mesa, nepasterizovano mleko, sok od jabuke ili jabukovača i meki sirevi pravljeni od sirovog mleka.
  • Doba godine. Iako nije jasno zašto, većina infekcija E. coli u SAD javlja se od juna do septembra.
  • Smanjen nivo kiseline u želucu. Želudačna kiselina pruža određenu zaštitu od E. coli. Osobe koje uzimaju lekove za smanjenje želudačne kiseline mogu da povećaju rizik od infekcije E. coli.

Ešerihija koli i komplikacije

Većina zdravih odraslih osoba oporavlja se od E. coli u roku od nedelju dana. Neki ljudi – posebno mala deca i stariji odrasli – mogu da dobiju po život opasan oblik zatajenja bubrega koji se naziva hemolitičko-uremijski sindrom.

Prevencija

Nijedna vakcina ili lek ne može da nas zaštiti od bolesti zasnovane na E. coli, iako istraživači ispituju potencijalne vakcine. Da bismo smanjili šanse da budemo izloženi E. coli, treba da vodimo računa da se ne nagutamo vode iz jezera ili bazena, da često peremo ruke, izbegavamo rizičnu hranu i pazimo na unakrsnu kontaminaciju.

Dobro skuvajte ili ispecite meso, naročito mleveno. Pijte pasterizovano mleko i sokove.  I izbegavajte sve nepasterizovane mlečne proizvode ili sokove. Temeljno operite sirove proizvode. Pranjem proizvoda možda se neće ukloniti sve E. coli – posebno u lisnatom zelenom povrću, koje je idealno za bakterije. Pažljivo ispiranje može da ukloni prljavštinu i smanji količinu bakterija koje su se zadržale na proizvodu.

Operite kuhinjski pribor. Koristite toplu vodu i sapun za noževe, radne ploče i daske za sečenje pre i nakon što dođu u kontakt sa svežim proizvodima ili sirovim mesom. Sirovu hranu držite odvojeno. Takođe vodite računa da koristite posebne daske za sečenje sirovog mesa i hrane, kao što su povrće i voće. Nikada ne stavljajte pečeno ili kuvano meso na isti tanjir na kome je stajalo sirovo meso.

Perite ruke. Perite ruke nakon što pripremate ili jedete hranu, koristite kupatilo. Vodite računa da i deca peru ruke pre jela, posle korišćenja kupatila i posle kontakta sa životinjama.

TEME:
Vaš komentar nam je dragocen!

Ostavite odgovor

Send this to a friend