Lekovi protiv bolova ne deluje identično na ženski i muški pol, što je sasvim logično s obzirom na to da se muško i žensko telo fiziološki razlikuju na više načina – od nivoa hormona do molekularnih procesa koji se odvijaju u organizmu. Iako mogu da osećaju sličan nivo bola, različiti osnovni biološki procesi znače da isti tretman možda neće biti delotvoran za ženu i za muškarca.
Lekovi protiv bolova različito deluju na žene i muškarce
Naučnici već neko vreme istražuju da li muškarci i žene različito reaguju na lekove protiv bolova. Studija iz 1996. godine, na primer, otkrila je da su žene reagovale više od muškaraca nakon što su primile opijatni lek pentazocine, za postoperativni bol. Zatim su neke studije otkrile da, na primer, ibuprofen ima tendenciju da više smanji bol kod muškaraca nego kod žena. Takođe, istraživanja pokazuju da je prednizon, vrsta kortikosteroida, povezan sa nepodnošljivijim neželjenim efektima kod žena i da su one bile manje spremne da pristanu na povećanje doze ovog leka.
Podaci o tome kako deluju lekovi protiv bolova uglavnom zasnovani na muškarcima
– Muškarci i žene ne doživljavaju srčani udar na isti način, pa zašto bi bilo šta drugo bilo isto. Dakle, postoje razlike u signalima bola u mozgu i kičmenoj moždini – objašnjava dr Meera Kirpekar, anesteziolog.
Kako je istakla, do 2016. godine više od 80 odsto studija o bolu uključivalo je samo muške učesnike (bilo ljude ili pacove u laboratorijama). Za razliku od muškaraca, žene prolaze kroz kontinuirane hormonske fluktuacije tokom svog života koje utiču na njihovu osetljivost na bol. Kao rezultat toga, većina podataka o bolu koji postoje u vezi signalizacije bola zasnovani su na muškarcima. Nacionalni institut za zdravlje u SAD je 2016. godine zbog toga postavio kao uslov da i žene budu uključene u studije, kkao bi se dobio fond za istraživanja.
Tri teorije o bolu
Dok milioni ljudi širom sveta doživljavaju hronični bol, malo se zna o njegovim osnovnim mehanizmima. Navodeći šta se krije iza različitih odgovora na bol kod muškaraca i žena, dr Kirpekar je primetila da postoje tri teorije o tome kako različita tela različito obrađuju bol:
– Prva teorija se tiče estrogena, hormona koji kontroliše razvoj materice, jajnika, dojki i reguliše menstruaciju. U zavisnosti od toga gde se taj estrogen nalazi i koliko ga ima, zavisi može li se pogoršati odgoovor na bol ili poboljšati. Testosteron, hormon uključen u razvoj penisa, testisa i prostate, može da umanji bol. I, u stvari, neki pacijenti sa hroničnim bolom mogu čak da koriste testosteronske tretmane. Dakle, žene mogu da imaju pogoršanje bolova zbog visokog nivoa estrogena. I muškarci sa niskim nivoom testosterona mogu da podnose bol slično kao i žene.
Druga razlika leži u imunim ćelijama zvanim mikroglije – imune ćelije mozga, koje, po teoriji, blokiraju bol. Kada je mikroglija blokirana kod muškaraca, blokira se i bol. Ali, to nije uspelo kod žena. A zašto je to tako, objašnjava dr Kirpekar:
– Žene koriste imune ćelije zvane T ćelije umesto što mikroglije kontrolišu odgovor na bol. Međutim, žene koje nemaju toliko T ćelija zapravo obrađuju bol kao muškarci. A poslednja, treća teorija uključuje ribonukleinsku kiselinu (RNK) – genetski materijal koji prenosi poruke u našem telu. Žene imaju povišen nivo RNK u krvotoku u poređenju sa muškarcima i postoji teorija da ti povišeni nivoi dovode do predispozicije za hronični bol.
Razlike na osnovu pola
Na pitanje da objasni šta se krije iza razlika u odgovoru na tretmane bola, zasnovanih na polu, dr John A. Pollock, profesor na Duquesne University, gde istražuje hronični bol, kaže:
– Svaki put kada pažljivo pogledamo, otkrijemo da postoje suptilne razlike u osnovnoj fiziologiji žena u odnosu na muškarce. Kao što smo primetili u ovoj studiji, bol (preosetljivost) koja nastaje iz perifernog nervnog sistema oslanja se na dijalog između neurona, aktivirane glije (ćelije podrške) i imunološkog/inflamatornog odgovora, koji obezbeđuje dinamičan milje citokina i hemokina. Ovaj trosmerni dijalog napreduje i menja se s vremenom. Nadamo se da će se prebaciti na imuni odgovor koji podržava zarastanje i regeneraciju tkiva što dovodi do dugoročnog ublažavanja bolova. Alternativno, može se prebaciti na hronični bol.
Kako će se u budućnosti razvijati lekovi protiv bolova
– Otkrivanje što više o razlikama u odgovoru na bol među muškarcima i ženama na molekularnom nivou je prvi korak ka dizajniranju tretmana, a nanomedicini su oni ključni zbog njihove dvostruke upotrebe za dijagnostiku, i kao terapije. Dobijanje podataka pomoću nanomedicine moglo bi nam pružiti ključne informacije u budućnosti o tome koji lek na koga deluje bolje, ne samo za muškarce u odnosu na žene, već i za pojedinačne pacijente, tokom života i dok prolaze kroz biološke promene – objasnila je dr Jelena M. Janjić, profesor Farmaceutskog fakulteta na Duquesne University, ko-direktor Konzorcijuma za istraživanje hroničnog bola i koautor studije koji je razvio nanomedicinu.
