Lekovi protiv bolova, nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAID), kao što su ibuprofen i aspirin, imaju široku primenu za lečenje bolova i upalnih stanja. Ali, rezultati novog istraživanja pokazuju da, čak i pri sličnim dozama, različiti lekovi mogu da imaju neočekivane i neobjašnjive efekte na mnoge bolesti, pa čak i na bolesti srca i karcinom. Studija, koju je vodio Yale University objavljena je ovog maja u časopisu Immunity, otkrila je ranije nepoznat proces kako neki nesteroidni antiinflamatorni lekovi utiču na telo. Ovaj nalaz može da objasni zašto slični lekovi proizvode niz kliničkih ishoda i mogu da pruže informacije o tome kako će se ovi lekovi koristiti u budućnosti.
Istraživači otkrili kako lekovi protiv bolova smanjuju upale
Do sada se verovalo da antiinflamatorni efekti ovih lekova nastaju isključivo kroz inhibiciju određenih enzima. Ali, ovaj mehanizam ne uzima u obzir mnoge kliničke ishode, koji se razlikuju u zavisnosti od porodice lekova. Na primer, neki lekovi protiv bolova sprečavaju bolesti srca, dok ih drugi izazivaju, neki NSAIL su povezani sa smanjenom incidencom kolorektalnog karcinoma, a različiti lekovi mogu da imaju širok spektar efekata na astmu. Sada, koristeći ćelijske kulture i miševe u laboratoriji, istraživači sa Yale University otkrili su poseban mehanizam pomoću kojeg podgrupa antiinflamatornih lekova smanjuje upalu. I taj mehanizam može da pomogne da se objasne neki od ovih do sada nepoznatih efekata.
Lekovi protiv bolova drugačije deluju od onoga što je ranije bilo poznato
Studija je pokazala da samo neki nesteroidni antiinflamatorni lekovi – uključujući indometacin, koji se koristi za lečenje artritisa i gihta, i ibuprofen, takođe aktiviraju protein koji se zove nuklearni faktor eritroid 2 povezan sa faktorom 2, ili NRF2, koji, među svojim brojnim akcijama, pokreće antiinflamatorni procesi u telu.
– Interesantno je da lekovi protiv bolova drugačije deluju od onoga što je ranije bilo poznato. I s obzirom na to da ih ljudi tako često koriste, važno je da znamo šta oni tačno rade u telu. Istraživački tim ne može sa sigurnošću da kaže da su neočekivani efekti lekova protiv bolova posledica NRF2. Za to će biti potrebno više istraživanja. Ali, mislim da ovi nalazi upućuju na to – naglasila je Anna Eisenstein, sa Yale School of Medicine i vođa studije, koja trenutno istražuje neke od dermatoloških efekata lekova koji izazivaju osip, pogoršavaju koprivnjaču i alergije. Cilj je otkriti da li su te reakcije posredovane NRF2 faktorom koji pokreće antiinflamatorne procese u telu.
Procenjuje se da li antiinflamatorni lekovi mogu da leče Alchajmerovu bolest, astmu i različite kancere
Ovo otkriće tek treba da se potvrdi i kod ljudi, navode istraživači. Nalazi bi mogli da utiču na to kako se leči zapaljenje i kako se koriste lekovi protiv bolova. Na primer, nekoliko kliničkih ispitivanja procenjuje da li su lekovi, koji aktiviraju NRF2, efikasni u lečenju inflamatornih bolesti kao što su Alchajmerova bolest, astma i različiti kanceri. Ovo istraživanje bi moglo da informiše potencijal i ograničenja tih lekova. Pored toga, lekovi protiv bolova bi mogli efikasnije da se propisuju u budućnosti, sa lekovima koji aktiviraju NRF2 i lekovi protiv bolova koji ne aktiviraju NRF2, a koji se primenjuju na bolesti koje će najverovatnije lečiti. Nalazi nove studije mogu da ukažu i na potpuno nove aplikacije lekova protiv bolova, ističu naučnici.
Faktor NRF2 kontroliše veliki broj gena uključenih u širok spektar procesa – metabolizam, imuni odgovor i upalu. A protein je umešan u starenje, dugovečnost i smanjenje ćelijskog stresa.
– To što NRF2 ima tako širok spektar dejstva ukazuje da bi lekovi protiv bolova mogli da imaju druge efekte, bilo korisne ili štetne, koje još nismo tražili – ističe Anna Eisenstein, sa Yale School of Medicine.
Ibuprofen,brufen… povoljno utiče na upalne procese, kada je moj org. u pitanju.
Naročito kod glavobolje prouzrokovane upalom sinusa. Tome bih uključila i dražeje Defrinola koje sadrže brufen, koje mi jako pomažu kod problema sa sinusitisom !