Epidemiolog odgovara na 3 najvažnija pitanja o eboli: Zašto se virus tako brzo širi i treba li strahovati?

Epidemija ebole u istočnom delu Demokratske Republike Kongo tinja, a stručnjaci upozoravaju da bi stvaran broj zaraženih mogao da bude i znatno veći od zvanično prijavljenog. Kažu da je virus verovatno cirkulisao nedeljama pre nego što je epidemija potvrđena, dok je praćenje kontakata u međuvremenu oslabilo.

Da li su razmere epidemije u stvarnosti veće nego što kažu podaci?

Epidemija je zvanično potvrđena tek 15. maja, iako se sumnja da je počela nekoliko nedelja ranije. Dodatni problem predstavlja pad uspešnosti praćenja kontakata, koje trenutno obuhvata svega 64,4 odsto osoba koje su bile izložene virusu.

Preporučujemo

Za razliku od većine prethodnih epidemija ebole u Kongu, ovu je izazvao soj Bundibugyo, za koji trenutno ne postoji odobrena vakcina niti specifična terapija.

O aktuelnoj situaciji, razvoju vakcina i mogućnosti globalnog širenja virusa govorila je za Medical News Today profesorka medicine i specijalista za infektivne bolesti dr Monika Gandi sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku i odgovorila na tri ključna pitanja o ovom virusu.

1. Zašto se epidemija tako brzo širi?

Prema rečima dr Gandi, jedan od ključnih razloga jeste činjenica da u početku nije bilo jasno koji soj virusa izaziva epidemiju.

- Ovu epidemiju izazvao je Bundibugyo virus, posebna vrsta ebolavirusa za koju trenutno ne postoje ni vakcina ni specifično lečenje. U početku vlasti nisu prepoznale da je reč o ovom soju, već su sumnjale na mnogo češći Zair soj, zbog čega je bilo potrebno drugačije dijagnostičko testiranje - objašnjava ona.

Do trenutka kada je Svetska zdravstvena organizacija proglasila međunarodnu vanrednu situaciju u oblasti javnog zdravlja, virus se već značajno proširio. Budući da ne postoji vakcina niti efikasna terapija, kontrola epidemije i dalje se zasniva na brzom otkrivanju obolelih, njihovoj izolaciji, praćenju kontakata i karantinu za osobe koje su bile izložene virusu.

Dr Gandi ističe da dodatnu prepreku predstavlja činjenica da se epidemija odvija u području pogođenom oružanim sukobima.

- Veoma je teško pronaći i izolovati sve osobe koje su bile u kontaktu sa zaraženima u regionu u kojem ljudi često beže od nasilja i ne mogu uvek da prate preporuke zdravstvenih službi - kaže ona.

Dodaje i da nagli porast broja potvrđenih slučajeva u jednom danu može delimično da bude posledica intenzivnijeg testiranja i aktivnijeg epidemiološkog nadzora, što omogućava da se kontakti zaraženih brže stave pod zdravstveni nadzor.

2. Da li je u pripremi vakcina protiv ovog soja ebole?

Čim je potvrđeno da epidemiju izaziva Bundibugyo soj, počela je intenzivna potraga za odgovarajućom vakcinom.

Svetska zdravstvena organizacija razmatrala je mogućnost primene vakcine Ervebo, koja štiti od Zair soja ebole. Ipak, stručni konsenzus je da ta vakcina ne treba da se koristi van pažljivo kontrolisanih istraživačkih studija, jer njena efikasnost protiv Bundibugyo soja nije potvrđena. Istovremeno se razvija više novih kandidata za vakcinu.

Jedna od njih koristi vektor virusa vezikularnog stomatitisa (rVSV), a razvija je Međunarodna inicijativa za vakcinu protiv AIDS-a (IAVI). Prema procenama, klinička ispitivanja neće moći da počnu narednih sedam do devet meseci.

Pored toga, u razvoju su i druga vektorska vakcina, kao i mRNA vakcina, ali će biti potrebno još vremena pre nego što uđu u fazu testiranja.

3. Može li epidemija da preraste u novu pandemiju?

Uprkos rastu broja obolelih, dr Gandi smatra da je verovatnoća da ova epidemija preraste u globalnu pandemiju mala.

- Ebola se prenosi isključivo bliskim kontaktom sa telesnim tečnostima zaražene osobe ili osobe koja je preminula od ebole. Virus se ne prenosi respiratornim kapljicama i ne širi se od osoba koje još nemaju simptome - naglašava doktorka.

Zbog takvog načina prenošenja, efikasno praćenje kontakata, izolacija obolelih i karantin za izložene osobe i dalje predstavljaju najvažnije mere za zaustavljanje epidemije.

Dr Gandi zaključuje da će, uz dovoljno zdravstvenih resursa, kontinuirani epidemiološki nadzor i nastavak razvoja vakcina i terapija, aktuelna epidemija najverovatnije ostati lokalizovana i neće dovesti do globalnog širenja virusa.

(eKlinika.rs)