Bruceloza je zarazna bolest koju izazivaju bakterije iz roda Brucella. Spada u zoonoze, što znači da se prenosi sa životinja na ljude.
Bruceloza: Odakle vreba najveća opasnost?
Čovek se ovom bakterijom najčešće zarazi konzumiranjem nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda, kao i direktnim kontaktom sa zaraženim životinjama. Simptomi ove bolesti mogu biti neodređeni i razvijati se postepeno, s povremenim poboljšanjima i pogoršanjima.
Najčešći znaci uključuju povišenu temperaturu, bolove u zglobovima i pojačano znojenje, ali i druge manifestacije. Iako bruceloza može trajati dugo, uspešno se leči antibioticima.
Koga najčešće pogađa bruceloza
Bruceloza je zarazna bolest rasprostranjena širom sveta, a rizik od infekcije je najveći kod osoba koje su profesionalno okružene životinjama, kao što su veterinari, farmeri, radnici u klanicama i laboratorijama, lovci… Rizik takođe postoji ako se konzumira sirovo mleko ili proizvodi od nepasterizovanog mleka (kao što su sir i sladoled), ili nedovoljno termički obrađeno meso.
U svetu se godišnje beleži oko 500.000 slučajeva bruceloze.
Kako ova zarazna bolest ulazi u organizam i koji su simptomi?
Bakterije Brucella ulaze u telo kroz usta, nos, oči ili oštećenu kožu. Kada jednom uđu u organizam, putuju do limfnih čvorova i različitih tkiva, gde se polako razmnožavaju. Mogu zahvatiti gotovo bilo koji organ uključujući srce, jetru, mozak i kosti, izazivajući otoke, upale i trajna oštećenja.
Simptomi se mogu javiti dve do četiri nedelje nakon izlaganja bakteriji, ali i mnogo kasnije. Bolest se često javlja u talasima i simptomi mogu trajati mesecima, pa čak i godinama. Najčešći znaci uključuju:
- povišenu temperaturu
- pojačano znojenje (ponekad s karakterističnim, izmenjenim mirisom)
- bolove u zglobovima, naročito u kukovima, kolenima i donjem delu leđa
- gubitak težine bez očiglednog razloga
- glavobolju
- bolove u stomaku
- gubitak apetita ili mučninu
- osećaj depresije
- povećane i bolne limfne čvorove
- opštu slabost i malaksalost
Načini prenošenja bolesti
Bruceloza je zoonoza, što znači da se prenosi sa životinja na ljude. Bakterije Brucella nastanjene su u telima različitih životinja: krava, koza, ovaca, svinja, jelena, pasa, kamila i losova.
Prenos se najčešće događa konzumiranjem nepasterizovanih mlečnih proizvoda (sirovo mleko, sirevi, sladoledi), kontaktom sa zaraženim životinjama (tkivo, krv ili drugi telesni sekret može sadržati bakterije koje kroz oštećenu kožu ili sluzokožu ulaze u telo). Takođe, do zaraze može doći udisanjem kontaminiranih čestica, što je posebno rizično za one koji rade u laboratorijama, klanicama i na farmama, kao i konzumiranjem nedovoljno termički obrađenog mesa.
Veoma retko, bruceloza se može preneti sa čoveka na čoveka i to preko trudnice na fetus, dojenjem, polnim odnosom (iako je ovo izuzetno retko). Bruceloza se ne smatra polno prenosivom bolešću.
Kako se dijagnostikuje bruceloza
Zbog nespecifičnih simptoma koji podsećaju na druge bolesti, postavljanje dijagnoze bruceloze nije jednostavno. Lekar će vas detaljno ispitati o simptomima, zanimanju, navikama u ishrani i eventualnom kontaktu sa životinjama.
Za potvrdu infekcije koristi se analiza uzoraka krvi, tkiva ili drugih telesnih tečnosti. Brucella je bakterija koja se sporo razvija i raste, pa može biti potrebno nekoliko nedelja da se dobije konačna dijagnoza. Ponekad su potrebni i ponovljeni testovi.
Dodatne dijagnostičke metode mogu uključivati:
- testove krvi (u potrazi za prisustvom antitela, DNK bakterije ili direktnim uzgojem bakterije iz krvi)
- testiranje drugih telesnih tečnosti (uključujući kičmenu moždinu, zglobove, pa i biopsiju koštane srži)
- snimanja (rendgen, CT, magnetna rezonanca, ultrazvuk, scintigrafija kostiju, ehokardiografija, zavisno od toga koji su organi zahvaćeni):
Lečenje i oporavak
Bruceloza se leči kombinacijom najmanje dva različita antibiotika, koje treba uzimati najmanje šest do osam nedelja. U zavisnosti od težine infekcije, moguće je i duže lečenje ili dodatna terapija (npr. drenaža apscesa ili lečenje komplikacija).
Pored antibiotske terapije, moguće je kućno ublažavanje simptoma (npr. bolova u zglobovima ili groznice), ali samo uz konsultaciju sa lekarom.
Prognoze za pacijenta i moguće komplikacije
Većina obolelih se potpuno oporavi, ali lečenje može potrajati više meseci. Ako terapija nije sprovedena do kraja, bolest se može vratiti. Takođe, neki simptomi poput artritisa mogu trajati duže i posle izlečenja. U slučaju komplikacija, mogu biti potrebni dodatni lekovi ili procedure.
Moguće komplikacije uključuju:
- hronični artritis
- uvećanu jetru ili slezinu
- apscesi u jetri i slezini (hronična suppurativna bruceloza)
- upale srca (endokarditis), mozga (meningitis), kičme (spondilitis), kostiju (osteomijelitis), testisa i epididimisa
- spontani pobačaj kod trudnica
Zz pravilno sprovedenu antibiotsku terapiju ova infekcija se uspešno leči. Smrtni ishodi su veoma retki, a smrtnost iznosi od 1 do 2 odsto svih slučajeva.
Prevencija bruceloze: Kako da se zaštitimo?
Prevencija se zasniva na izbegavanju rizičnih situacija i pravilnom rukovanju namirnicama i životinjama.
Ne konzumirajte nepasterizovano mleko i mlečne proizvode. Uvek temeljno kuvajte ili ispecite meso, na adekvatnoj temperaturi i dovoljnom vremenskom razdoblju. Koristite zaštitnu opremu (rukavice, naočare, kecelje) ako radite sa životinjama ili u kontaktu sa životinjskim tkivima.
Vodite računa o higijeni: perite ruke i radne površine nakon pripreme sirove hrane.
Život sa brucelozom
Ako vam je dijagnostikovana bruceloza, važno je da završite kompletnu antibiotsku terapiju po protokolu, čak i ako se simptomi povuku ranije. Prekid lečenja može dovesti do recidiva bolesti.
Odmah se obratite lekaru ako primetite nove simptome ili pogoršanje postojećih.
