Skrivene imune ćelije u plućima mogle bi da budu iskorišćene za efikasnije vakcine protiv gripa

Određene zemlje, poput SAD, svake godine beleže više od nekoliko desetina hiljada smrtnih slučajeva uzrokovanih teškim oblicima gripa, pri čemu su deca, starije osobe, trudnice, imunokompromitovani pacijenti i hronični bolesnici posebno ugroženi. Iako vakcinacija ostaje najefikasnija zaštita, stručnjaci ističu da trenutne vakcine ne sprečavaju uvek virus da se učvrsti u respiratornom traktu.

Imune ćelije kao prva linija odbrane 

Novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Immunology  pokazuje da ranije zanemarena grupa imunih ćelija u plućima može da pomogne da se to promeni  i da se te skrivene imune ćelije u plućima iskoriste za novu, efikasniju vakcinu protiv gripa.

Preporučujemo

Nakon infekcije ili vakcinacije, imuni sistem stvara dugotrajne „memorijske“ ćelije. U plućima, T-ćelije memorije u tkivu deluju kao prva linija odbrane na mestu ulaska virusa.

- Ove ćelije pozicionirane su tačno tamo gde infekcija počinje, tako da mogu odmah da reaguju i pomognu u ograničavanju širenja virusa. One su centralni cilj za dizajn vakcine sledeće generacije jer pružaju brzu, lokalnu zaštitu u respiratornom traktu - objašnjava dr Minsoo Kim, profesor mikrobiologije i imunologije na University of Rochester Medicine.

Međutim, većina trenutnih vakcina protiv gripa, posebno one koje se daju injekcijom u mišić, ne grade pouzdano jaku imunološku memoriju u disajnim putevima. Postojeće nazalne vakcine pokušavaju da ciljaju imunitet na mestu ulaska virusa, ali njihova efikasnost je do sada bila nedosledna i često ne obezbeđuje trajnu zaštitu.

Uloga monocita i proteina galektin-1

Istraživači su otkrili da podskup monocita - tipa imunih ćelija za koje se verovalo da su kratkotrajne - može da opstane u plućima mesecima nakon infekcije gripom. Umesto da nestanu, ove ćelije pomažu memorijskim T ćelijama da prežive i funkcionišu.

- Naš rad je identifikovao dugoživuću populaciju monocita u plućima koja pruža suštinsku podršku za trajni imunitet T ćelija. Ovo dovodi u pitanje tradicionalni stav da imunološku memoriju pokreću samo T i B ćelije i pokazuje da urođene imunološke ćelije takođe imaju trajnu ulogu - navodi dr Kim.

Studija je otkrila da ove ćelije izvedene iz monocita komuniciraju sa T ćelijama putem proteina galektin-1, koji ih aktivira i održava. Kada je galektin-1 dodat eksperimentalnoj nazalnoj vakcini protiv gripa kod miševa, imuni odgovor u plućima postao je značajno jači.

- Identifikovali smo galektin-1 kao snažan imuni signal koji može da se koristi kao adjuvans vakcine za poboljšanje imuniteta sluzokože. Ovo je potpuno novi pristup za poboljšanje načina na koji vakcine deluju u respiratornom traktu - ističe dr Kim, dodajući da bi nalazi mogli imati implikacije i na druge respiratorne viruse koji izazivaju sezonske bolesti i pandemije.

Naredni koraci i buduće primene

Iako su rezultati pokazali visoku efikasnost na životinjama, potrebna su dalja istraživanja pre kliničke primene na ljudima. Naučnici trenutno rade na razvoju stabilnijih oblika proteina galektin-1 koji bi se bezbedno koristili kao dodatak vakcinama.

Ukoliko se ovi nalazi uspešno primene na ljude, to bi moglo da promeni model  respiratornih vakcina. Buduće vakcine bi, umesto isključivog fokusiranja na antitela ili cirkulišuće imune ćelije, mogle da ciljaju dugoročno ponašanje imunih ćelija koje žive u plućima, čime bi se infekcija efikasnije zaustavljala već na mestu ulaska.

(eKlinika.rs)