Imune T ćelije pronašle su način da se same aktiviraju u borbi protiv tumora, što može da se iskoristi za nove antitumorske terapije, saopštili su naučnici sa University of California u San Dijegu. Kako kažu, kada nam je potrebno malo motivacije, ona često mora da dođe „iznutra“, a novo istraživanje pokazuje da su imune ćelije, koje se bore protiv raka, pronašle način da urade upravo to.
Imune T ćelije sposobne su da napadnu tumor
Prethodno istraživanje ćelijske auto-signalizacije, pokazalo je da se T ćelije aktiviraju u perifernim tkivima, podstičući njihovu sposobnost da napadaju tumore. Ovu studiju, objavljenu u Immunity, vodili su naučnici, profesori sa odseka bioloških nauka i škole medicine na University of California.
T ćelije su vrsta belih krvnih zrnaca, koja štite od infekcije i pomažu u borbi protiv karcinoma. U limfnim organima, T ćelije „obučavaju“ ćelije koje predstavljaju antigen (komad tumora ili patogena) T ćelijama, stimulišći tako imuni odgovor. Ključni deo ovog procesa je vezivanje B7 – proteina na površini ćelija, koje predstavljaju antigen, sa CD28, receptorom na T ćelijama. Ova interakcija B7 – CD28 glavni je pokretač imunog odgovora T ćelija. Jednom „obučene“, T ćelije napuštaju limfne organe i putuju kroz telo kako bi pronašle i napale svoje mete.
Otkriveno da imune T ćelije mogu da se samoaktiviraju
Novi istraživački rad sada je otkrio da T ćelije zapravo mogu same da proizvedu sopstveni B7 ili uzeti B7 protein iz ćelija koje predstavljaju antigen i donesu ga sa sobom, ali – ostalo je nejasno zašto tačno to rade. To je takođe navelo istraživače da se zapitaju da li bi T ćelije, koje su sada opremljene i receptorom i njegovim ligandom, mogle da se aktiviraju. Kroz seriju eksperimenata, istraživači su otkrili da se T ćelije zaista mogu samoaktivirati tako što nabiraju svoju ćelijsku membranu prema unutra kako bi omogućile B7 proteinu i CD28 receptoru da se vežu.
– Ljudi često pretpostavljaju da je ćelijska membrana ravna, ali zapravo više liči na obalu sa puno uvala i zaliva. Otkrili smo da su lokalne zakrivljenosti membrane zapravo bogata dimenzija auto-signalizacije T ćelija, što je promena matrice u polju, koje je pretpostavljalo da se to dešava samo u ćelijama – pojasnio je dr Enfu Hui sa University of California.
– Kada T ćelija izađe iz limfnog organa i uđe u okruženje tumora, to je kao da napuštate dom i idete na dugi put u šumu. Na isti način na koji planinar nosi grickalice, kako bi ga održale tokom putovanja, T ćelije donose sopstveni signal kako bi nastavile da funkcionišu. Sada je uzbudljivo pitanje, koliko će dalje ići ako možemo da obezbedimo više hrane? – istakao je dr Jack D. Bui.
Pacijenti sa više T ćelija uspešnije se bore ptoiv tumora
Dopuna T ćelija može da se postigne bilo obezbeđivanjem više izvora B7 u limfnim organima ili u samom tumoru. Druga opcija bi, kažu naučnici, bila da se razvije ćelijska terapija u kojoj se konstruisane T ćelije sa poboljšanim mogućnostima auto-signalizacije isporučuju direktno pacijentu. Istraživači takođe naglašavaju kako bi ovaj sistem mogao da se koristi kao biomarker raka, jer pacijenti čiji tumori sadrže mnogo T ćelija sa B7 mogu uspešnije da se bore protiv karcinoma.
