Terapije za karcinom mogu da oslabe srce i krvne sudove, zašto je bitan nivo holesterola

Hiperlipidemija je medicinski izraz za stanje kada je količina masnoća u krvotoku previsoka. Nivo ukupnog holesterola je iznad 6,2 mmol/L, a povišeni su i trigliceridi. Viši nivoi masnoća, posebno "lošeg" LDL holesterola, nisu praćeni skoro nikakvim simptomima, a mogu da dovedu do životno ugrožavajućih stanja. Pacijenti koji se leče od karcinoma su posebno osetljiva kategorija, jer određene terapije koje primaju mogu da dovedu do višeg nivoa holesterola i problema na krvnim sudovima i srcu.

Kako hiperlipidemija deluje na organizam?

Hiperlipidemija je jedno od najčešćih hroničnih zdravstvenih stanja i, uz gojaznost, dijabetes i hipertenziju, predstavlja faktor rizika za kardiovaskularne bolesti kod odraslih. Zašto je hiperlipidemija opasna i kako može da utiče na lečenje raka, objašnjava kardiolog dr Lesli Inalvez iz MD Anderson Cancer Center.

Šta je normalan nivo holesterola?

Postoje tri glavne vrste masnoća (lipidni status) koje lekari prate pri proceni zdravlja:

• lipoproteini/lipidi niske gustine (LDL)
• lipoproteini/lipidi visoke gustine (HDL)
• trigliceridi

LDL se ponekad naziva „lošim“ holesterolom zbog jasne i direktne povezanosti sa aterosklerozom. Normalne vrednosti LDL holesterola su manje od 2,6 mmol/L.

HDL je „dobar“ holesterol jer se smatra zaštitnim faktorom protiv srčanih bolesti. Normalne (referentne) vrednosti HDL holesterola iznose ≥ 1,55 mmol/L. Žene imaju prosečno više vrednosti HDL holesterola od muškaraca.

Trigliceridi takođe mogu biti faktor rizika za razvoj ateroskleroze, iako njihova povezanost nije tako snažna kao kod LDL holesterola. Ipak, visoki nivoi triglicerida mogu da izazovu upalu i povećaju rizik od pankreatitisa. Za većinu odraslih, zdrav nivo triglicerida je manji od 1,7 mmol/L.

Kako da znamo da li imamo visok holesterol?

Dr Lesli Inalvez kaže da hiperlipidemija, kao i hipertenzija, često ne izaziva rane simptome. Mnogi pacijenti i ne znaju da je imaju dok im se nivoi lipida ne provere tokom rutinskog preventivnog pregleda.

Zašto je važno da kontrolišemo visok holesterol?

Kada lekari upozoravaju na hiperlipidemiju, najčešće misle na LDL holesterol, jer je veza između LDL-a i ateroskleroze dobro dokumentovana.

- Ateroskleroza nastaje kada se plak nakuplja unutar arterija. Taj plak se sastoji od holesterola, masti, kalcijuma i drugih supstanci iz krvi. Vremenom plak očvrsne i sužava arterije i tako otežava protok krvi. Kada je cirkulacija smanjena ili blokirana, srce, mozak ili drugi delovi tela možda neće moći da dobijaju dovoljno kiseonika i hranljivih materija. To može dovesti do niza problema, kao što su oslabljena cirkulacija, ali i teške komplikacije poput moždanog ili srčanog udara - objašnjava dr Inalvez.

Doktorka naglašava da je za pacijente koji se leče od raka kontrola holesterola posebno važna, jer terapije za rak mogu da utiču na srce i krvne sudove, a ateroskleroza dodatno povećava rizik od komplikacija.

Kako hiperlipidemija može da utiče na lečenje onkoloških pacijenata?

Visok nivo šećera u krvi ili nekontrolisan krvni pritisak u nekim situacijama mogu da odlože operativni zahvat. Ipak, ne postoji određeni nivo holesterola koji automatski odlaže operaciju.

- Operacija se odlaže ako postoji kardiološki bol u grudima, dok se ne sprovedu dodatna ispitivanja kako bi se isključila opasnost od akutnog srčanog udara ili značajnih suženja arterija koja bi povećala rizik od komplikacija tokom operacije - kaže dr Lesli Inalvez i dodaje da onkološki pacijenti koji primaju sledeće terapije moraju da obrate pažnju na hiperlipidemiju.

Hemoterapija sa antraciklinima

Doksorubicin je lek iz grupe antraciklina koji se često koristi u lečenju raka dojke, leukemije, limfoma i sarkoma. Ponekad može da oslabi srčani mišić ili naruši njegovu funkciju pumpanja. Kontrola hiperlipidemije pre početka terapije može da smanji rizik od oštećenja srca koje se dovodi u vezu sa upotrebom antraciklina.

Zračna terapija za rak glave i vrata

Zračenje (posebno grudnog koša, glave i vrata) može da ubrza razvoj ateroskleroze. Smanjenje nivoa holesterola pre početka terapije može da pomogne pacijentu da smanji rizik i bolje podnese lečenje.

Hormonska terapija za rak prostate

Kod hormonski zavisnog raka prostate primenjuje se terapija deprivacije androgena, kojom se uskraćuju hormonski signali potrebni tumoru za rast.

Smanjenje nivoa "muških" hormona može da ubrza razvoj metaboličkog sindroma, poveća holesterol i rizik od moždanog i srčanog udara. Zato se kod ovih pacijenata često agresivnije snižava LDL. Dok je za opštu populaciju cilj ispod 2,6 mmol/L, kod pacijenata na ovoj terapiji teži se vrednostima od 1,8 mmol/L ili nižim.

Postoji li veza između visokog holesterola i rizika od raka?

Jedno istraživanje povezalo je više nivoe LDL holesterola sa povećanim rizikom od raka dojke. Neka laboratorijska istraživanja pokazuju da hiperlipidemija može da pospeši rast tumorskih ćelija jer povećava njihovu sposobnost deobe, širenja i stvaranja sopstvenog krvnog snabdevanja. Ipak, za sada nema dovoljno studija na ljudima koje to potvrđuju, objašnjava dr Lesli Inalvez.

Koji oblici terapije za karcinom mogu da dovedu do hiperlipidemije?

Asparaginaza – lek za akutnu limfoblastnu leukemiju može da izazove veoma visoke vrednosti triglicerida i poveća rizik od pankreatitisa.

Zračna terapija – može da dovede do poremećaja lipida.

Steroidi – često se koriste u lečenju raka i povezani su sa povišenim trigliceridima i LDL holesterolom.

Ciljana terapija: inhibitori mTOR-a (npr. everolimus, sirolimus) značajno povećavaju trigliceride i LDL. Inhibitori receptora vaskularnog endotelnog faktora rasta (VEGFR), posebno multitargetni TKI, dovode se u vezu sa većim rizikom od hiperlipidemije.

Kako da pobedimo i sprečimo hiperlipidemiju?

Lekari kažu da sve počinje od zdravih navika. Neophodna je dobro izbalansirana ishrana, dovoljan unos vlakana, dosta lisnatog zelenog povrća, žitarica, orašastih plodova i semenki. Savet je da se izbegava crveno i prerađeno meso i biraju zdraviji izvori proteina poput piletine i ribe.

Cilj je ograničiti dnevni unos:

• zasićenih masti: najviše 13 g
• holesterola: 300 mg ili manje
• trans masti: 0 g (idealno)

Sastavni deo terapije hiperlipidemije je i fizička aktivnost - najmanje 150 minuta umerenog ili 75 minuta intenzivnog vežbanja nedeljno. Preporuka je da ne pušimo i da kontrolišemo stres.

Ukoliko ove mere nisu dovoljne, mogu da se primenjuju lekovi kao što su statini, koji smanjuju produkciju holesterola u jetri. Lek ezetimib smanjuje apsorpciju holesterola u crevima, dok PCSK-9 inhibitori povećavaju broj aktivnih LDL receptora u jetri i time smanjuju LDL u krvi.

Stručnjaci nas ohrabruju i naglašavaju da su povišen holesterol i trigliceridi aspekt zdravlja na koji možemo da utičemo.

(eKlinika)