Povišene masnoće u krvi su i posledica neodgovarajuće ishrane, šta da izbegavamo ako je holesterol visok

Više od polovine odraslih osoba u savremenom svetu ima povišene vrednosti holesterola, a da to ne zna

Holesterol je voštana supstanca slična masti koja je bitna za izgradnju ćelija, lučenje hormona, vitamina D. Više od polovine odraslih osoba u savremenom svetu ima povišene vrednosti holesterola, a da to ne zna. Preporučene koncentracije ukupnog holesterola su manje od 5,20 mmol/L, umereno-rizične 5,2 do 6,19 mmol/L, vrednosti iznad 6,2 mmol/L smatraju se visoko-rizičnim, jer mogu da povećaju verovatnoću od razvoja kardiovaskularne bolesti.

Ne ispoljava se simptomima

Preporučujemo

Povišen holesterol ne ispoljava se simptomima i može da se utvrdi isključivo laboratorijskim analizama krvi. Osobe starije od 50 godina, muškarci, žene u postmenopauzi, izložene su većem riziku od rasta vrednosti holesterola.

U nekim slučajevima povišen holesterol je nasledan zdravstveni problem. Familijarna hiperholesterolemija najčešći je nasledni poremećaj metabolizma lipida sa visokim vrednostima "lošeg" LDL holesterola u krvi od rođenja. Pogađa 1 od 200 do 250 osoba širom sveta.

Veoma bitan faktor rizika jeste i način života. Visok holesterol može da bude posledica konzumacije hrane sa dosta loših masti, nedovoljne fizičke aktivnosti, viška kilograma, pušenja i konzumacije alkohola.

Povišene vrednosti holesterola mogu da izazovu različite zdravstvene probleme, s tim što neke namirnice sadrže veće količine holesterola pa ih zato valja izbegavati, kaže endokrinolog dr Mehmet Temel Yilmaz. Ovaj doktor navodi 4 namirnice koje najčešće dovode do visokih vrednosti holesterola.

Crveno meso

- Bez obzira na to da li je u pitanju govedina ili jagnjetina, crveno meso sadrži visoke nivoe zasićenih masti, oko 5 do 10 grama na 100 grama mesa - kaže dr Yilmaz.

Savet je da se crveno meso umereno konzumira ili ako je potrebno izbaci iz ishrane.

- Crveno mesto možemo da zamenimo belim vrstama mesa kao što su piletina, ćuretina ili neke vrste ribe - savetuje dr Yilmaz.

Punomasni mlečni proizvodi

Punomasni mlečni proizvodi poput mleka i sira bogati su zasićenim mastima, a samim tim i holesterolom, napominje dr Yilmaz.

Preporučuje se konzumacija mleka i mlečnih proizvoda sa nižim sadržajem masnoće, kaže ovaj doktor. Punomasni sir može da se zameni mladim sirom sa manje mlečne masti.

Maslac je značajan izvor holesterola savet je da se zameni zdravim uljem, na primer hladno ceđenim maslinovim uljem. Najveći udeo masnih kiselina u ovom ulju, više od 95 odsto čini mononezasićena oleinska kiselina, koja se svrstava u najzdravija ulja.

Čokolada

- Neke vrste čokolade mogu da sadrže različite količine masnoće. Na primer, mlečna čokolada sadrži mlečnu mast, dok tamna čokolada sa visokim sadržajem kakaa ima malo holesterola - rekao je dr Yilmaz.

Doktor kaže da i povremeno konzumiranje mlečne čokolade neće naneti veću štetu zdravlju. Potrebno je ipak da izbegavamo čestu upotrebu.

Pržena jela

Nije iznenađenje da jela pripremljena prženjem u dubokoj masti ili ulju treba da izbegavamo, sam proces prženja direktno utiče na količinu masnoće u namirnici, kaže dr Yilmaz.

- Prženjem se povećava količina "lošeg" holesterola (LDL), a u isto vreme smanjuje "dobar"  holesterol (HDL). Na ovaj način dolazi do povećanja telesne težine, a samim tim i nivoa holesterola - objašnjava doktor.

Kako da kontrolišemo holesterol?

Većina stručnjaka savetuje ishranu zasnovanu na mediteranskoj dijeti koja uključuje konzumaciju sledećih namirnica:

• Masna riba, kao što su skuša i losos
• Maslinovo ulje, ulje uljane repice i namazi napravljeni od ovih ulja
• Integralni pirinač, hleb i testenina od celog zrna
• Orašasti plodovi i semenke
• Voće i povrće

Harvard Health Publishing navodi da soja, ovas, jabuke, grožđe i jagode mogu da pomognu u održavanju normalnog nivoa holesterola.