Nije bolest, nema simptoma, nekada se otkrije tek kada dođe do infarkta, kako se leči metabolički sindrom

Metabolički sindrom naziva se i sindrom insulinske rezistencije. Lekari kažu da nije bolest, već skup karakteristika koje povećavaju mogućnost razvoja dijabetesa, srčanog ili moždanog udara. Moguće je da imamo metabolički sindrom, da mislimo da smo sasvim zdravi i da tek u urgentnom centru otkrijemo ovo stanje. Gojaznost uz visoke vrednosti krvnog pritiska, povišen šećer u krvi i masnoće zato su uvek svojevrstan poziv na „buđenje“. Svaki metabolički sindrom leči se na poseban način, a kada reagujemo na vreme, možemo da zaustavimo razvoj teških bolesti i čak da se vratimo korak unazad i u potpunosti se oporavimo.

5 pokazatelja metaboličkog sindroma

Smatra se da je metabolički sindrom sve češći zdravstveni problem savremenog sveta. Lekari kažu da sam po sebi nije bolest, već skup upozoravajućih znakova kao što su: povišeni krvni pritisak, šećer u krvi,trigliceridi, veći obim struka i nizak HDL (dobar) holesterol. Prisustvo najmanje tri od ovih pet faktora rizika značajno povećava verovatnoću od razvoja ozbiljnih stanja kao što su dijabetes tipa 2, bolesti srca, bolest masne jetre i moždani udar, napominju stručnjaci.

Dobra vest je da je metabolički sindrom upozorenje, poziv na "buđenje" i znak da smo došli do tačke u kojoj su potrebne značajne promene koje mogu da zaustave dalje napredovanje ovog stanja.

- Većina osoba može da preokrene tok metaboličkog sindroma - kaže dr Vajaht Mehal  specijalista za bolesti digestivnog sistema u Yale Medicine i direktor programa za masnu bolest jetre, metaboličko zdravlje i mršavljenje.

- Ukoliko stanje napreduje, može doći do nepovratnih oštećenja, ali pacijenti koji nisu stigli do te tačke mogu već danas da preduzmu korake koji će sprečiti razvoj ozbiljnih bolesti - objašnjava dr Mehal.

Ne postoji jedan način lečenja

Stručnjaci navode da se metabolički sindrom razvija na različite načine i da zato ne postoji jedan univerzalni pristup lečenju. Dr Mehal upozorava da je i samo jedan od navedenih znakova, na primer hipertenzija, dovoljan razlog da se obratimo lekaru.

Metabolički sindrom je krovni termin za grupu međusobno povezanih faktora rizika koji zajedno povećavaju rizik od dijabetesa, srčanih bolesti, moždanog udara i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema. Stanje obično nije praćeno jasnim simptomima, zbog čega mnoge osobe ne znaju da ga imaju sve dok ne urade rutinske analize krvi ili sistematski pregled.

Lekari napominju da svih pet pokazatelja metaboličkog sindroma imaju zajednički osnovni uzrok - insulinsku rezistenciju, stanje u kojem telo ne reaguje pravilno na insulin, hormon koji reguliše nivo šećera u krvi.

Kako se dijagnostikuje metabolički sindrom?

Metabolički sindrom dijagnostikuje se kada pacijent ima najmanje tri od sledećih pet faktora rizika:

Povišen šećer u krvi: nivo glukoze natašte od 100 mg/dL ili više ukazuje na to da telo ne koristi insulin efikasno ili da ga nema dovoljno.

Visoki trigliceridi: vrednosti od 150 mg/dL ili više povećavaju rizik od koronarne bolesti srca i moždanog udara i često su praćene povišenim LDL (lošim) holesterolom.

Nizak HDL holesterol: HDL ispod 50 mg/dL kod žena ili ispod 40 mg/dL kod muškaraca je zabrinjavajući, jer HDL pomaže u uklanjanju viška holesterola iz krvotoka.

Povišen krvni pritisak: trajno povišen pritisak može da ošteti krvne sudove i poveća rizik od srčanih bolesti i moždanog udara. Vrednost 120/80 mmHg smatra se optimalnom.

Abdominalna gojaznost: obim struka od 88 cm ili više kod žena i 102 cm ili više kod muškaraca ukazuje na višak visceralne masti oko organa.

Hepatolog i specijalista za gojaznost iz Yale Medicine, dr Bubu Banini, kaže da ovi faktori rizika deluju sinergijski.

- Čak i pre nego što dostignete tri pokazatelja, čim imate jedan, velika je verovatnoća da ćete razviti i drugi - upozorava dr Banini.

Savremena istraživanja metabolički sindrom sve češće povezuju i sa drugim stanjima, kao što su kardiovaskularno-bubrežno-metabolički (CKM) sindrom i metabolička disfunkcija povezana sa steatotičnom bolešću jetre, ranije poznatom kao nealkoholna masna bolest jetre.

Metabolički sindrom dovodi se u vezu i sa sindromom policističnih jajnika i opstruktivnom apnejom u snu.

Šta uzrokuje metabolički sindrom?

Metabolički sindrom je rezultat kombinacije genetskih, hormonskih i životnih faktora koji utiču na to kako telo obrađuje energiju, masti i insulin.

- Način na koji se ovi faktori rizika javljaju i kako bi trebalo da se leče razlikuje se od osobe do osobe - kaže dr Mehal.

Genetika može imati značajnu ulogu, jer metabolički sindrom često postoji u porodičnoj anamnezi, dodaje dr Banini i precizira da genetika sama po sebi ne objašnjava ko će razviti ovo stanje. Rizik je veći kod prekomernog unosa kalorija, slabe fizičke aktivnosti, hroničnog stresa i lošeg sna.

Godine takođe igraju ulogu, posebno kod žena nakon menopauze. Pušenje, prekomerna konzumacija alkohola i porodična istorija dijabetesa dodatno povećavaju rizik.

Da li se metabolički sindrom može preokrenuti promenama životnog stila?

Da, promene životnog stila su osnova za preokret metaboličkog sindroma i veoma su efikasne kada postanu dugoročna strategija.

- Kratkoročne promene možda neće dovesti do značajnog poboljšanja ukupnog zdravlja. Potrebno je da promene u načinu ishrane, fizičkoj aktivnosti, uzdržavanje od pušenja i prekomerne konzumacije alkohola postanu novi način života - smatra dr Banini.

Čak i umeren gubitak telesne mase može imati značajan efekat. Gubitak od samo 3 do 5 odsto telesne težine može poboljšati vrednosti šećera u krvi, holesterola i krvni pritisak.

Mnogi lekari preporučuju DASH dijetu (Dietary Approaches to Stop Hypertension), u kombinaciji sa redovnom fizičkom aktivnošću prilagođenom zdravstvenom stanju i sposobnostima pacijenta.

Kontrola stresa, dovoljno sna i prestanak pušenja takođe su od ključnog značaja. Alkohol zahteva posebnu pažnju.

- Alkohol može da izazove dodatne komplikacije i pogorša insulinsku rezistenciju i bolest masne jetre - napominje dr Banini.

Gojaznost i metabolički sindrom

Lekari kažu da je gojaznost jedan od najjačih faktora rizika za metabolički sindrom, iako ovo stanje mogu razviti i osobe sa normalnom telesnom težinom.

Telesna težina i obim struka posebno se naglašavaju jer se lako mere pomoću alata kao što su indeks telesne mase (BMI) ili indeks zaobljenosti tela (BRI) i tesno su povezani sa metaboličkim rizikom.

Višak masnog tkiva, naročito visceralne masti duboko u stomaku, podstiče insulinsku rezistenciju i hroničnu upalu.

Šta ako je obim struka blizu graničnih vrednosti?

Čak i kada je obim struka samo malo ispod dijagnostičkog praga, i dalje postoji povećan rizik i trebalo bi što pre preduzeti mere zaštite.

Žena sa obimom struka od 94 cm ima veći metabolički rizik od žene sa manjim obimom struka, ali manji od žene sa obimom struka većim od 102 cm. Isti obrazac važi i za muškarce.

Abdominalna ili "jabukasta" raspodela masnog tkiva snažno je povezana sa upalom, insulinskom rezistencijom i povišenim krvnim pritiskom.

Da li se lekovi koriste u lečenju metaboličkog sindroma?

Ne postoji jedan lek koji leči metabolički sindrom kao celinu, ali se lekovi često koriste za kontrolu njegovih pojedinačnih komponenti.

Pacijenti mogu koristiti lekove za regulisanje krvnog pritiska, holesterola ili šećera u krvi. Jedan lek koji dobija sve više pažnje je semaglutid, agonista GLP-1 receptora.

Stručnjaci navode da postoji više faktora koji mogu biti okidači za metabolički sindrom.

- Loš san, hronični stres, pa čak i neki lekovi, poput pojedinih antidepresiva, mogu da utiču na telesnu težinu i metabolizam - kaže dr Mehal.

Iako je metabolički sindrom češći kod starijih osoba, ni mlađi odrasli nisu pošteđeni. Gojaznost, povišene vrednosti masnoća i šećera u krvi i hipertenzija sve su češći problemi i kod osoba u tridesetim godinama života.

Dijagnozu metaboličkog sindroma, kako kažu lekari, treba shvatiti kao signal da je vreme da se posvetimo svom zdravlju, ali i kao priliku za intervenciju pre nego što dođe do trajnih oštećenja.

(eKlinika)