Menopauza ne znači da je žena slaba, problem je u normalizaciji patnje, ističe psiholog Stanislava Vidović

Iako je menopauza prirodna, biološka faza u životu žene, nažalost, za većinju njih je to još uvek tabu tema. O ovom periodu života u kojem dolazi do trajnog prestanka menstrualnih ciklusa i u kojem se završava reproduktivna funkcija, žene još uvek ne govore otvoreno, čak ni sa svojim lekarom - osobom koja bi prva mogla da im pomogne. Ulaskom žene u menopauzu kao da zavladaju tišina, stid i osećaj unutrašnjeg konflikta, a o simptomima koji mentalno i fiziči „razaraju” žensko biće priča se kao o nečemu „što se mora izdržati”. U suprotnom, i kada se požale žene se doživljavaju kao „slabe“ i „preosetljive“.

Veliki broj žena minimizira ili u potpunosti prećutkuje simptome koje nosi menopauza

- Menopauza je biološki univerzalan proces, ali psihološki i društveno duboko uslovljen. Iako se dešava svim ženama koje dožive srednje i starije životno doba, iskustvo menopauzalne tranzicije (perimenopauze) i menopauze ne oblikuje se samo hormonalnim promenama, već i porukama koje žena prima iz kulture, medicine, porodice i radnog okruženja. Upravo na preseku biologije i psihologije nastaju tišina, stid i osećaj unutrašnjeg konflikta koji mnoge žene nose u ovom periodu - otvara za eKlinika portal temu menopauze MSc psihologije i psihoterapeut Stanislava Vidović, psihološkinja i savetnica za profesionalni i lični razvoj žena u fazama tranzicije u karijeri.

Savremena istraživanja, kako navodi, dosledno pokazuju da veliki broj žena minimizira ili u potpunosti prećutkuje simptome peri/menopauze, čak i u kontaktu sa zdravstvenim profesionalcima. Razlozi za to nisu individualni, već duboko ukorenjeni u društvenim i kulturnim obrascima.

- Peri/menopauza je decenijama bila predstavljana kao nešto što se „mora izdržati“. Takav narativ normalizuje patnju i šalje implicitnu poruku da su tegobe nevažne, prolazne ili „pretežno psihičke prirode“. Uz to, prisutan je snažan stid vezan za telesne i emocionalne promene, naročito kada simptomi uključuju gubitak kontrole nad telom - iznenadna ili obilna krvarenja, valunge, noćno znojenje, promene libida i kognitivne smetnje. Mnoge žene dodatno strahuju da će biti doživljene kao „slabe“, „preosetljive“ ili „teške pacijentkinje“ - objašnjava psihoterapeut Vidović.

Žena preuzima društvenu poruku da „ne treba da se žali“

- Psihološki gledano, ovde se često aktivira mehanizam internalizacije, kroz koji žena preuzima društvenu poruku da „ne treba da se žali“ i da su njeni simptomi znak ličnog neuspeha u nošenju sa životom. Istraživanja o stigmatizaciji peri/menopauze pokazuju jasnu povezanost između osećaja srama i odlaganja traženja pomoći, što direktno utiče na kvalitet života i mentalno zdravlje. Velike međunarodne studije sprovedene u Evropi, Severnoj i Južnoj Americi i Australiji pokazuju da više od polovine žena peri/menopauzu doživljava kao tabu temu, a da se simptomi često ne shvataju ozbiljno - ni u ličnom okruženju, ni u širem društvu. Značajan procenat žena navodi strah od negativnog etiketiranja ako otvoreno govori o promenama koje doživljava, što dodatno produžava period „ćutanja i izdržavanja“ - priča nam psihološkinja Stanislava Vidović.

Problem nije u „nedovoljnoj otpornosti“ žena, već u društvenoj normalizaciji patnje 

Sagovornica eKlinika portala ističe da je posebno značajan nalaz da većina žena očekuje da lekar prvi pokrene temu peri/menopauze.

- Kada se to ne dogodi, simptomi ostaju neadresirani. Čak i žene sa umerenim do teškim tegobama često biraju strategiju povlačenja, bilo zato što veruju da je to „normalan deo života“, bilo zato što su ranije imale iskustvo minimizacije ili psihologizacije svojih simptoma. Istraživanje sprovedeno u Srbiji 2025. godine, zajedno sa fokus grupama realizovanim iste godine na temu peri/menopauze na radnom mestu, dodatno potvrđuje ove nalaze. Rezultati pokazuju da značajan broj žena, usled stigme, nerazumevanja i nedostatka sistemske podrške, razmatra davanje otkaza, odbija profesionalna unapređenja ili čak donosi odluku o napuštanju posla. Drugim rečima, problem nije u „nedovoljnoj otpornosti“ žena, već u društvenoj normalizaciji patnje i nedostatku otvorenog, validirajućeg narativa o peri/menopauzi - naglašava pshološkinja Stanislava Vidović.

Gubitak menstruacije simbolički se doživljava kao gubitak „ženstvenosti“

Ulazak u peri/menopauzu kod mnogih žena aktivira duboka egzistencijalna pitanja: „Ko sam ja sada?“ i „Da li još uvek vredim?“. U kulturama u kojima je ženska vrednost snažno povezana sa reproduktivnom funkcijom, mladolikošću i fizičkom privlačnošću, gubitak menstruacije se simbolički doživljava kao gubitak „ženstvenosti“, podseća naša sagovornica. Psihološka istraživanja pokazuju da promene telesnog izgleda, zajedno sa hormonskim fluktuacijama koje utiču na raspoloženje i kogniciju, mogu ozbiljno da naruše  telesni self-image i samopoštovanje.

- Ovo nije trivijalno pitanje izgleda, već pitanje identiteta i kontinuiteta ličnog doživljaja sebe. Važno je naglasiti da ovaj proces nije „u glavi žene“, već rezultat složene interakcije euroendokrinih promena - posebno pada estrogena i njegovog uticaja na serotonin, dopamin i regulaciju stresa - i sociokulturnih očekivanja. Studije iz oblasti psihoneuroendokrinologije jasno ukazuju da ove promene mogu povećati vulnerabilnost za anksioznost i depresiju, naročito kod žena koje već nose visoka očekivanja prema sebi - kaže Vidović.

Osećaj gubitka kontrole nad telom, pojačan stid i povlačenje 

Poseban, često zanemaren aspekt peri/menopauze jesu obilniji, produženi ili nepredvidivi menstrualni ciklusi, smatra sagovornica eKlinika portala. Navodi da epidemiološke studije pokazuju da značajan procenat žena u peri/menopauzi doživljava učestala i obilna krvarenja, upravo zbog hormonskih oscilacija i anovulatornih ciklusa.

- Sa psihološkog aspekta, nepredvidivost krvarenja često dovodi do osećaja gubitka kontrole nad telom, pojačanog stida i povlačenja iz svakodnevnih i profesionalnih aktivnosti. Žene opisuju stalnu budnost, strah od „nezgoda“, kao i osećaj da njihovo telo više nije pouzdano, što dodatno narušava osećaj sigurnosti i identiteta. U tom kontekstu, praktična rešenja koja vraćaju osećaj kontrole imaju i značajan psihološki efekat. Korišćenje savremenih menstrualnih pomagala, poput menstrualnih gaćica, mnogim ženama omogućava da se ponovo osećaju sigurnije u sopstvenom telu, slobodnije u kretanju i prisutnije u svakodnevnom životu. Taj osećaj sigurnosti nije trivijalan i on direktno utiče na smanjenje anksioznosti i jačanje subjektivnog osećaja kontrole, što je jedan od ključnih faktora psihološke stabilnosti u peri/menopauzi - priča nam psihološkinja Stanislava Vidović.

Peri/menopauza kao „raspad sistema“

Menopauzu mnoge žene doživljavaju i definišu na sledeći način: „Menopauza - kako kulturno ime za raspad sistema”. Našu sagovornicu pitali smo imali tu istine.

- Izraz „raspad sistema“ metaforički, ali precizno opisuje iskustvo mnogih žena u peri/menopauzi. U ovom periodu se istovremeno menjaju hormonski, nervni, emocionalni i telesni sistemi. Estrogen nije „samo“ polni hormon – on ima neuroprotektivnu ulogu i utiče na termoregulaciju, san, kognitivne funkcije i regulaciju emocija. Psihološki odgovor na ovaj „haos“ ne može da bude puko savetovanje da se žena „smiri“ ili „pozitivno razmišlja“, što se često može čuti. Efikasan pristup podrazumeva integrativni model: razumevanje biološke osnove simptoma, normalizaciju emocionalnih reakcija i jačanje osećaja unutrašnje kontrole - naglašava Stanislava Vidović.

Takođe, izdavaja da istraživanja pokazuju da psihoedukacija značajno smanjuje anksioznost kod žena u peri/menopauzi, jer razumevanje procesa vraća osećaj predvidivosti, dok terapijski pristupi usmereni na identitet, regulaciju stresa i samosaosećanje daju dobre rezultate u smanjenju depresivnih i anksioznih simptoma.

Partner, kolega i poslodavac nema realnu predstavu kako peri/menopauza utiče na svakodnevni život  žene

Psihološkinja i psihoterapeut Stanislava Vidović ima više od 25 godina iskustva u radu sa osobama koje žele jasniji pravac, veće samopouzdanje i karijeru u skladu sa sobom. Takođe je savetnica za holistički pristup ženama u peri/menopauzi i postmenopauzi, sa fokusom na razumevanje veze psiholoških, hormonskih i životnih promena u ovom razvojnom periodu.

- Većina partnera, kolega i poslodavaca nema realnu predstavu o tome šta peri/menopauza znači u svakodnevnom funkcionisanju žene. U radnom kontekstu, simptomi poput nesanice, kognitivnog zamora i emocionalne labilnosti često se pogrešno tumače kao pad profesionalnosti ili motivacije. Studije iz oblasti organizacione psihologije ukazuju da nedostatak znanja o peri/menopauzi na radnom mestu doprinosi povećanom stresu, povlačenju žena sa odgovornih pozicija i ranijem napuštanju tržišta rada. Empatija ne može postojati bez znanja - zato je edukacija ključna - smatra Vidović.

A šta civilizovano društvo može i mora da uradi. Naša sagovornica ističe da prihvatanje starenja ne znači pasivno pomirenje, već aktivnu promenu narativa.

- Društvo treba peri/menopauzu da prestane da tretira kao „kraj“, a počne da je razume kao razvojnu tranziciju. Psihološki gledano, žene u ovom periodu često imaju bogat identitetski kapital: iskustvo, emocionalnu zrelost, profesionalna dostignuća i jasnije granice. Istraživanja pokazuju da žene koje uspeju da rekonstruišu identitet izvan isključivo reproduktivne uloge imaju viši nivo životnog zadovoljstva u postmenopauzi. Peri/menopauza ne oduzima vrednost, ona razotkriva koliko je vrednost žene bila pogrešno definisana. Iz ugla psihologije, ključno pitanje nije kako „preživeti“ peri/menopauzu, već kako ženi pomoći da razume sebe u promeni i da u toj promeni zadrži, ili čak izgradi, dublji osećaj lične vrednosti - poručuje čitateljkama eKlinika portala master psihologije Stanislava Vidović, koja vodi programe transformacije karijere žena i pomaže klijentkinjama da prepoznaju svoje snage, postave zdrave granice i donesu odluke koje im vraćaju energiju i fokus.

(eKlinika.rs)