Menopauza znači patnja: Pet mitova o ženskom zdravlju u koje i dalje verujemo, a lekari tvrde da su pogrešni

Žensko zdravlje je konačno u fokusu. O raku dojke, menopauzi, hormonima i srcu danas se govori više nego ikada, na društvenim mrežama, u podkastima, filmovima i medijima. To jeste važan i dugo očekivan pomak, ali sa sobom nosi i jedan ozbiljan problem.

Lekari upozoravaju da se u toj bujici informacija često gubi kontekst. Saveti se pojednostavljuju, neke tvrdnje se izvlače iz istraživanja bez objašnjenja, a mitovi se neretko predstavljaju kao činjenice. Zbog toga mnogi stručnjaci danas više vremena provode ispravljajući dezinformacije nego lečeći.

Izdvajamo pet najčešćih mitova o ženskom zdravlju koje je važno razjasniti.

Mit 1: Dovoljna je jedna mamografija godišnje da bismo sprečile rak dojke

Istina: Mamografija je ključna, ali prevencija počinje procenom individualnog rizika.

Mamografija je nezamenjiva u ranom otkrivanju raka dojke, ali nije dovoljna za svaku ženu. Ključni prvi korak u prevenciji je prepoznavanje žena koje imaju povećan rizik.

Internista specijalizovana za žensko zdravlje, dr Lisa Larkin, ističe da mnoge žene nikada nisu razgovarale sa lekarom o svom ličnom riziku od raka dojke. Zbog toga veliki broj njih ne zna da bi, osim mamografije, trebalo redovno da rade i magnetnu rezonancu dojki ili ultrazvuk, i to češće nego jednom godišnje.

Preporuke Američkog udruženja za borbu protiv raka navode da žene sa visokim doživotnim rizikom, većim od 20 procenata, treba da rade i mamografiju i MR dojki,  na šest meseci.

Važno je znati i da zdrav stil života, smanjenje ili potpuno izbacivanje alkohola i redovna fizička aktivnost mogu dodatno sniziti rizik.

Mit 2: Trening snage je važniji od kardio vežbi, naročito u srednjem životnom dobu

Istina: Kardio vežbe su i dalje neophodne za zdravlje srca i krvnih sudova.

Istina je da je trening snage izuzetno važan za žene u četrdesetim i pedesetim godinama, naročito zbog pada estrogena i gubitka mišićne mase. Međutim, to ne znači da kardio vežbe možemo da zanemarimo.

Preventivni kardiolog dr Suzanne Steinbaum objašnjava da aerobne aktivnosti koje podižu puls jačaju srce, poboljšavaju elastičnost krvnih sudova i značajno smanjuju rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Umerena fizička aktivnost, poput brzog hodanja pri kojem još uvek možemo da razgovaramo, ima veliku prednost jer ne zahteva dug oporavak i lako se uklapa u svakodnevni život. Stručnjaci preporučuju najmanje 150 minuta umerene ili 75 minuta intenzivne fizičke aktivnosti nedeljno.

Mit 3: Menopauza znači godine patnje bez ikakvih dobrih strana

Istina: Menopauza jeste izazovna, ali za mnoge žene donosi i olakšanje i novi početak.

Menopauza sa sobom donosi brojne promene, i nije sporno da mnoge žene prolaze kroz težak period. Ipak, savremena medicina danas nudi terapiju koja je za većinu žena bezbedna i efikasna, uključujući menopauzalnu hormonsku terapiju.

Specijalista za menopauzu dr Heather Bartos podseća da se u tradicionalnoj kineskoj medicini menopauza naziva „drugim prolećem“. Za mnoge žene to znači kraj menstruacija, PMS-a, bolova i brige o kontracepciji.

Simptomi ne traju isto kod svih. Kod nekih žena se povlače relativno brzo, dok kod drugih mogu potrajati duže. Ipak, za veliki broj žena period nakon menopauze donosi stabilnost i priliku da preispitaju svoje zdravlje, ciljeve i način života.

Menopauza može biti trenutak za reset, za promene koje godinama odlažemo, i za novi odnos prema sopstvenom telu.

Mit 4: Trening treba prilagođavati fazama menstrualnog ciklusa da bismo postigle najbolje rezultate

Istina: Naučni dokazi za to su slabi, a telo ne funkcioniše po savršenom rasporedu.

Popularni koncept „usklađivanja treninga sa ciklusom“ zasniva se na ideji da hormonske promene utiču na snagu, izdržljivost i oporavak. Međutim, sportska lekarka dr Megan Roche naglašava da za to nema dovoljno kvalitetnih dokaza.

Na našu sposobnost za vežbanje utiču san, stres, posao, porodične obaveze i opšte zdravstveno stanje. Fokusiranje samo na jednu varijablu, poput menstrualnog ciklusa, može da nas udalji od šire slike.

Ako praćenje ciklusa pomaže da budemo svesnije svog tela, to može biti korisno. Ali ako nas opterećuje i sputava, mnogo je važnije da se krećemo redovno i da biramo aktivnosti u kojima uživamo.

Mit 5: Srčane bolesti su uglavnom muški problem i briga za kasnije godine

Istina: Srčane bolesti su vodeći uzrok smrti kod žena.

Srčane bolesti odnose više života žena nego svi oblici raka zajedno. Ipak, istraživanja pokazuju da manje od polovine žena zna da im je upravo srce najveći zdravstveni rizik.

Kardiolog dr Jayne Morgan ističe da je reproduktivna istorija žene važan pokazatelj rizika. Poremećaji menstrualnog ciklusa, komplikacije u trudnoći poput gestacijskog dijabetesa i preeklampsije, rana menopauza, kao i učestali valunzi, povezani su sa većim rizikom od srčanih bolesti.

Ako lekar ne pita o ovim temama, važno je da ih same pomenemo. Prevencija podrazumeva ishranu bogatu povrćem, integralnim žitaricama i vlaknima, redovno kretanje, kontrolu stresa i brigu o snu.

Zdravlje žena nije trend...

U vremenu kada je informacija više nego ikada, prava briga o zdravlju počinje od proverenih činjenica i razgovora sa lekarima kojima verujemo. Naše telo ne traži savršenstvo, već pažnju, razumevanje i doslednost. Kada razbijemo mitove i poslušamo nauku, dobijamo priliku da donosimo bolje odluke, ne iz straha, već iz znanja i brige prema sebi. Zdravlje žena nije trend, ono je temelj kvaliteta života u svakom životnom dobu.

(eKlinika.rs)