Jednostavna i jeftina navika najveći je neprijatelj demencije, tvrde stručnjaci

Demencija ili senilnost je skup simptoma kojima se označava progresivno i nepovratno propadanje kognitivnih sposobnosti. Iako se uglavnom javlja u starijem životnom dobu, demencija nije normalan deo starenja, upozoravaju lekari. Smetnje u pamćenju, rasuđivanju, orijentaciji i govoru polako, ali nepovratno čine čoveka u potpunosti zavisnim od pomoći okoline. Nova studija tvrdi da jedna jednostavna navika, kao je čitanje i pisanje, može za 40 odsto da smanji rizik od demencije.

Najčešći oblik demencije

Najčešći oblik demencije je Alchajmerova bolest, potom i vaskularna demencija nakon moždanog udara.

Preporučujemo

Alchajmerova bolest praćena je poremećajima epizodičnog i semantičkog pamćenja, promenama raspoloženja, a javljaju se i depresija i anksioznost. Epizodično pamćenje odnosi se na sećanja na događaje koje smo doživeli ili koji su se odigrali u našoj blizini. Ono uvek postavlja pitanje kada i gde smo zapamtili neku informaciju. Sve što se zadrži u epizodičnom pamćenju prelazi dalje u semantičko pamćenje, koje predstavlja opšte znanje. U kasnijim stadijumima bolesti osoba ne prepoznaje najbliže članove porodice, a u najtežim situacijama pacijent nije u stanju da se samostalno hrani i neguje, niti komunicira sa osobama oko sebe.

Značaj čitanja i pisanja

Novo istraživanje tima stručnjaka organizacije American Academy of Neurology donosi ohrabrujuću vest i tvrdi da se slabljenje misaonih procesa i pamćenja može usporiti redovnim čitanjem i pisanjem. Studija navodi da ova navika smanjuje rizik od demencije i do 40 odsto.

Stručnjaci ipak podvlače da ui pored ohrabujućih tvrdnji nove studije, nije dokazano da čitanje i pisanje direktno sprečava demenciju, već da postoji samo statistička veza između tih aktivnosti i kognitivnog zdravlja u kasnijem životnom dobu.

Stalno učenje

Studija je tokom osam godina pratila podatke 1.939 osoba koje na početku istraživanja nisu imale demenciju. Istraživanje je analiziralo njihovo detinjstvo, uzimajući u obzir faktore kao što su pristup enciklopedijama, globusima, atlasima i knjigama. Naučnici su proveravali da li je tim osobama neko kao deci čitao knjige i da li su učili strani jezik.

Uzeti su u obzir i faktori iz kasnijeg životnog doba, kao što su nivo prihoda, pristup materijalima za čitanje, članstvo u bibliotekama i aktivnosti koje podstiču obrazovanje i intelektualni razvoj, poput poseta muzejima.

Istraživači su otkrili da su osobe koje su u najvećoj meri kontinuirano učile tokom celog života razvile Alchajmerovu bolest pet godina kasnije u poređenju sa osobama koje su manje čitale knjige i učile strane jezike.

Šta može da ima značajan uticaj na kognitivne sposobnosti?

Autorka studije, dr Andrea Zammit, sa Rush University Medical Center u Čikagu, rekla je da su nalazi njenog tima ohrabrujući i da ukazuju na to da dosledno bavljenje različitim mentalno podsticajnim aktivnostima tokom čitavog života može imati značajan uticaj na kognitivne sposobnosti.

- Ulaganja i inicijative koje proširuju pristup bibliotekama i programima ranog obrazovanja koji bi podstakli radoznalost i doživotnu ljubav prema učenju mogu da pomognu u smanjenju učestalosti demencije. Naši rezultati sugerišu da kognitivno zdravlje u kasnijem životnom dobu u velikoj meri zavisi od dugotrajne izloženosti intelektualno podsticajnom okruženju - navodi dr Zammit.

Već danas možemo da počnemo da na ovaj način vežbamo mozak i svakog dana naučimo nešto novo. Članska karta biblioteke važi godinu dana i omogućava neograničen pristup znanju, kao i mogućnost da uvek naučimo nešto novo i razmišljamo o pročitanom romanu.

Pristup nekim muzejima i većini galerija, kao i pojedinim predavanjima, besplatan je. U slučaju da ste slabije pokretni, uvek postoje kanali na radiju i televiziji koji nude programe iz nauke, kulture i umetnosti, što je takođe dobra prilika da unapredimo svoje znanje, naučimo nešto novo i dodatno ojačamo kognitivne sposobnosti.

(eKlinika)