Veća izloženost dnevnoj svetlosti poboljšava kognitivne funkcije, ljudi su efikasniji, bolje uče, bolje pamte

Neuronaučnici sa University of Manchester pokazali su u svojoj studiji da veća izloženost dnevnoj svetlosti pozitivno utiče na različite aspekte kognicije - od razmišljanja, učenja, pamćenja, percepcije, rešavanja problema... Prva studija te vrste, objavljena u časopisu Communications Psychology, takođe je pokazala da stabilna izloženost svetlosti tokom cele nedelje i neprekidna izloženost tokom dana imaju slične efekte.

Veća izloženost dnevnoj svetlosti utiče na zdravlje, efikasnost i bezbednost ljudi

Učesnici studije su iskusili poboljšanu subjektivnu pospanost, sposobnost održavanja fokusirane pažnje i 7 do 10 odsto brže reakcije pod jakim svetlom u poređenju sa nedavno prigušenim uslovima. U poređenju sa svojim vršnjacima koji su kasnije išli na spavanje, učesnici koji su ranije odlazili na spavanje obično su bili budni pod jakim jutarnjim svetlom i pospani pod slabijim večernjim svetlom.

Preporučujemo

Glavni autor studije dr Altug Didikoglu sa University of Manchester kaže da nalazi istraživača pokazuju da u uslovima van kontrolisane laboratorije, gde učesnici nastavljaju svoje dnevne rutine, i kraće i dugotrajno izlaganje svetlosti pozitivno utiče na kognitivne funkcije i performanse.

- Korisni efekti imali su veze sa kratkotrajnim jakim svetlom i uobičajenim obrascima izlaganja svetlosti koje karakterišu svetliji dani, raniji odlazak na spavanje i veća konzistentnost u izlaganju svetlosti. Ova poboljšanja kognitivnih performansi mogu da imaju praktične implikacije na zdravlje, bezbednost i efikasnost rada, posebno na radnim mestima sa slabim osvetljenjem, tokom produženog radnog vremena ili noćnih smena - ističe dr Didikoglu.

Ni doba dana ni vreme buđenja nisu značajno uticali na kognitivne performanse

Izlaganje jakom, stabilnom dnevnom svetlu dovodi se u vezu sa poboljšanom i održivijom pažnjom u zadatku vizuelnog pretraživanja u kojem je od učesnika traženo da pronađu određenu metu na stranici. Takođe, veća dnevna izloženost svetlosti i ranije procenjeno vreme odlaska na spavanje imaju veze sa jačim vezama između nedavnog izlaganja svetlosti i subjektivne pospanosti. Međutim, ni doba dana ni vreme buđenja nisu značajno uticali na kognitivne performanse - efekat svetlosti bio je jači od efekta vremena buđenja.

Efekti, tvrde naučnici, verovatno su pokrenuti aktivacijom ipRGC sistema u tankom sloju svetlosno osetljivog tkiva na zadnjem delu oka koji pretvara svetlost u signale koje tumačimo kao vid, poznatog kao mrežnjača. Posebne fotosenzitivne ćelije mrežnjače u ipRGC sistemu, koje sadrže fotopigment melanopsin, posebno su osetljive na plavo-zelenu svetlost i odgovorne su za funkcije koje ne formiraju sliku, kao što su regulisanje cirkadijalnih ritmova, refleksa zenice na svetlost i raspoloženja.

Svetlost je osnovni ekološki signal koji kontroliše brojne biološke procese

Efekti ličnog izlaganja ambijentalnom svetlu mereni su na uzorku od 58 odraslih tokom 7 dana svakodnevnog života. Učesnici su nosili poseban monitor izlaganja dnevnoj svetlosti na zglobovima koji je efikasno govorio naučnicima koliko dobro izlaganje svetlosti utiče na njihov unutrašnji biološki sat. Pored toga, aplikacija za pametne telefone pod nazivom Brightertime, razvijena na University of Manchester, pružila je podatke o ljudskim kognitivnim performansama u poređenju sa izlaganjem svetlosti u njihovom svakodnevnom životu.

Laboratorijskoj sesiji, koja je istraživala kako su njihove zenice reagovale na svetlost i upoređivala stvarne nivoe svetlosti i njihovu percepciju svetlosti, prisustvovao je 41 učesnik studije. Međutim, ovo ne predviđa direktno kako svetlost utiče na kognitivne performanse u svakodnevnom životu.

- Svetlost je osnovni ekološki signal koji kontroliše brojne biološke procese kod ljudi, uključujući biološki sat, san i kogniciju. Međutim, uprkos značajnim nalazima iz kontrolisanih laboratorijskih studija, malo se zna o tome kako se ovi efekti prenose u stvarna okruženja, gde je izloženost svetlosti dinamična i isprepletena sa svakodnevnim rutinama. Mislimo da je ova studija važan dodatak našem razumevanju ove oblasti istraživanja. Naučnici već znaju da je poznato da izlaganje električnoj svetlosti noću remeti kvalitet sna i odlaže biološki sat. Naš novi studijski rad sada pokazuje da je jaka dnevna svetlost takođe ključna jer podržava kognitivne funkcije - objašnjava dr Altug Didikoglu.

(eKlinika.rs)